Асосий қурилма баёни



Download 18,87 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi18,87 Kb.
#140873
Bog'liq
Асосий қурилма баёни


Асосий қурилма баёни
Кимёвий реакцияларни амалга оширишда, суспензия, эмульсия ва бошқа аралашмаларни хосил қилишда, буғлатиш, иссиқлик ва моддаалмашиниш жараенларини интенсивлигини ошириш учун кўпинча аралаштириш қўлланилади. Бу жараёнларда фазалар орасида яқин контакт хосил қилиш ва контакт юзасини янгилаб туриш мақсадга мувофиқ бўлади ва бу мақсадга аралаштириш орқали эришиш мумкин. Аралаштириш механик, пневматик усуллари билан ёки циркуляция хосил қилиш йўли билан олиб борилади. Аралаштириш жараени аралаштириш самарадорлиги ва энергия сарфи билан характерланади.
Аралаштириш самарадорлиги бу сифат кўрсатгичи бўлиб турли жараёнларда турлича аниқланади. Масала суспензия ва аралашмалар хосил қилишда аралаштириш самарадорлиги қаттиқ заррачаларни суюқликда бир текис тарқалиши ва шунинг эришишга сарфланган вақт билан ўлчанса, иссиқлик процессларида аралаштирилаётган модданинг иссиқлик бериш коэффициенти ортиши билан аниқланади.
1.а) парракли аралаштиргич: валда ўрнатилган бир нечта тўғри бурчакли парраклардан иборат. Аралаштиргич диаметри аппаратнинг диаметрининг 0,7 қисмини ташкил қилади. Парраклар аралаштирилаётган суюклик харакатига перпендикуляр равишда ўрнатилган ва айланиш сони 20-80 об\мин. Қовушоқлиги кичик бўлган суюқликларни аралаштириш учун ишлатилади. (m=100спз). - содда, арзон, лекин қовушоқлиги катта суюқликларни аралаштиришга ярамайди. Аралашиш пайтида м.к. кучлар хосил бўлиб суюқлик аппаратнинг девори томон йўналади, марказда эса бўшлик хосил бўлади ва босим камайяди (воронка хосил бўлиши мумкин) уни олдини олиш учун ва турбулентликни ортириш учун аппаратда зарбани қайтарувчи тўсиқ ўрнатилади 2) ва аралаштириш самарадорлиги ортади.
2. а) рамали аралаштиргич ва б) яқорли аралаштиргич - бу аралаштиргичларнинг шакли аппаратнинг шаклини кайтаради ва уларнинг диаметри аппаратнинг диаметрига якин. Пишиқ, қовушоқлиги катта ва чўкма хосил қилувчи суюқликларни аралаштиришда қўлланилади. Айланиш сони 15-50 об\мин.
3. а) Пропеллерли аралаштиргич. Буларнинг асосий қисми иш органи бўлиб пропеллер хизмат қилади. Пропеллерни бир неча кўракчалари бўлиб улар винт шаклида ишланган, яъни - аста секин ўзгарадиган бурчак билан -ўқга якин 0 дан куракчанинг четига ётганда 90 бурчак билан ишланган. Кўпинча вертикал юкда учта куракча ўрнатилади ва юк бўйича аралаштирилаётган суюқлик баландлигига қараб бунака пропеллердан яна иккитаси ўрнатилиши мумкин. Қовушоқлиги унча катта бўлмаган суюқликларни аралаштириш учун қўлланилади.
Диаметри аппаратнинг диаметрини 0,25-0,3 қисмини ташкил қилади.
Айланиш сони 160-1000 гача бўлиши мумкин. d=150-600 мм. Айланиш тезлиги катта; пропеллер двигательга тўғридан тўғри биркитилади, энергия сарфи кичик, арзон, содда, лекин аралаштирилаётган суюқликни хажми кичик. б) Аралаштириш самарадорлигини ортириш учун пропеллер йуналтирувчи аппарат - цилиндрсимон еки конуссимон диффузор ичига жойланади.
4. Турбинали аралаштиргич. Асосий қисми - вертикал юкга ўрнатилган турбинка бўлиб у м.к. насоснинг иш ғилдираги турида ишланган. Ғилдирак парраклари тўғри ва қия ўрнатилган бўлиши мумкин.
Турбинка очиқ ва ёпиқ бўлиши мумкин. Айланиш тезлиги 200-350об\мин. Бу аралаштиргичлар турли қовушоқликга эга бўлган суюқликларни аралаштиришда ишлатилса бўлади. Сарфланаётган қувват суюқликнинг қовушоклигига боғлиқ бўлмайди. Самарадорлиги юқори. Камчилиги қурилиши муракаб, таннархи киммат.
Download 18,87 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish