14-мавзу. Иқтисодий ўсишнинг неоклассик моделлари


-чизма. Аҳоли сони ўсишинингиқтисодий мувозанатга таъсири



Download 0,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/8
Sana07.11.2022
Hajmi0,73 Mb.
#861851
1   2   3   4   5   6   7   8
 
14.4-чизма. Аҳоли сони ўсишинингиқтисодий мувозанатга таъсири 
Лекин аҳоли ўсишида капиталнинг доимийлиги rапитал ҳам аҳолига мос суръатда ўсиши 
кераклигини англатади: яъни: 
ΔY/Y=ΔL/L=ΔΚ/K=n 
Бундан қуйидаги хулоса келиб чиқади: аҳолининг ўсиши – иқтисоиётнинг барқарорлик 
ҳолати шароиидаги узлуксиз иқтисодий ўсишнинг сабабларидан бири. 
Бироқ агар аҳолининг ўсиши инвестициянинг ошиши билан бирга бормаса, унда бу бир 
ишчига туғри келадиган капитал заҳирасининг камайишига олиб келади.Аҳолининг n дан n
1
га 
ўсиши (d+n)k чизиғини юқорига (d+n
1
)k ҳолатига силжитади. Бу эса капитал билан 
қуролланганликни k* дан k1* гача қисқартиради. Шундай қилиб, Р.Солоу модели аҳоли 
ўсишининг юқори суръатларга эга бўлган давлатларда капитал билан қуролланганлик паст –
демакки, даромадлар ҳам паст бўлишини тушунтириб беради. 
Р.Солунинг фикрига кўра , барқарор мувозанат шароитида капитал, меҳнат ва миллий 
даромад даражаси бир хил, аҳоли сони ўсишига тенг суръатда ўсиб боради. Аҳоли сонининг тез 
ўсиши иқтисодиётнинг ўсиш суръатлари жадаллашишига таъсир этади, аммо барқарор мувозанат 
ҳолатида аҳоли жон бошига маҳсулот ишлаб чиқариш камаяди. Ўз навбатида, жамғариш 
нормасининг оширилиши аҳоли жон бошига тўғри келадиган даромад миқдорини оширади ва 
капитал билан қуролланганлик коэффицентини кўтарилишига олиб келади, лекин барқарор 
ҳолатдаги ўсиш суръатига таъсир кўрсатмайди. Шу сабабли барқарор ҳолатдаги иқтисодий 
ўсишнинг ягона шарти техник тараққиётнинг ўсиш суръати ҳисобланади. 
14.3. Технологик тараққиётнинг иқтисодий ўсишга таъсири. Фелпснинг «олтин қоидаси» 
Неоклассик назарияда техник (технологик) тараққиёт деганда ишлаб чиқаришнинг 
машиналаштирилиши эмас, балки, ишлаб чиқаришдаги сифат ўзгаришлари (ишчиларнинг
маълумот даражалари ва малакаларининг ўсиши, ишлаб чиқаришни ташкил қилишнинг 
яхшиланиши, ишлаб чиқариш кўламининг кенгайиши) тушунилади. 
Моделга техник тараққиётнинг киритилиши ишлаб чиқариш функциясини ўзгартириб, у 
қуйидаги кўринишга эга бўлади: 
Y=f(K,L×E) 
Бу ерда: (E)- меҳнат бирлиги самарадорлиги (ишчи кучининг саломатлиги, маълумоти ва 
малакасига боғлиқ), 
(L×E)- доимий самарадорлик E га эга шартли меҳнат бирликлари сони.
E қанчалик катта бўлс, мавжуд ишчилар сони билан шунча кўп маҳсулот ишлаб чиқарилиши 
мумкин.
Техник тараққиёт меҳнат самарадорлиги(Е) нинг доимий сурат (g)билан ўсишга олиб келади. 
Шунинг учун g =2% бўлганда, меҳнатнинг ҳар бир бирлигидан қайтим йилига 2% га ошади, бу 
эса ишлаб чиқариш ҳажмининг ишчи кучи йилига 2% ўсгандаги каби ўсишига олиб келади. 
Техник тараққётнинг бундай шакли меҳнатни тежайди дейилади, (g)– эса меҳнатнинг 
тежайдиган техник тараққиётнинг сурати.


Энди техник тараққиёт ҳолатидаги капитал билан қуролланганликнинг барқарор даражасини 
аниқлаш мумкин. Агар бандларнинг сони (L) (n) суръат билан ошаётган бўлса, самарадорлик (Е) 
эса (g)суръат билан ўсаётган бўлса, унда (LE) (n+g) суръат билан ошиб боради. 

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish