14– маъруза машғулоти


-илова Асосий тушунчалар



Download 268 Kb.
bet2/5
Sana03.07.2022
Hajmi268 Kb.
#738184
1   2   3   4   5
Bog'liq
Док14 (2)

1-илова
Асосий тушунчалар
Илгаринланма харакат, абсолют каттик жисм, айланма харакат, айланиш уки, айланма харакат тенгламаси, бурилиш бурчаги, бурчак тезлик, бурчак тезланиш, айланма харакат килаётган нуктанинг тезлиги, айланма харакат килаётган нуктанинг тезланиши, айланма харакат килаётган нуктанинг тезлик ва тезланиш векторлари.


2- илова
Маърузалар матни
КАТТИК ЖИСМНИНГ ИЛГАРИНЛАНМА ХАРАКАТИ. КАТТИК ЖИСМНИНГ КУЗГАЛМАС УК АТРОФИДАГИ АЙЛАНМА ХАРАКАТИ. БУРЧАК ТЕЗЛИК, БУРЧАК ТЕЗЛАНИШ.
РЕЖА:
1 Каттик жисмнинг илгаринланма харакати.
2 Каттик жисмнинг кузгалмас ук атрофидаги айланма харакати. Бурчак тезлик. Бурчак тезланиш.
3 Айланма харакат килаётган нуктанинг тезлиги.
4 Айланма харакат килаётган нуктанинг тезланиши.
5 Айланма харакат килаётган нуктанинг тезлик ва тезланиш векторлари.
1. Каттик жисмнинг илгариланма харакати.
Барча каттик жисмларни кинематикада хам статикадага каби абсолют каттик жисм деб каралади. Каттик жисм кинематикасида учрайдиган масалалар икки кисмга булинади:
1) бутун жисмнинг харакати ва бу харакатнинг кинематик характеристикаларини аниклаш;
2) жисм хар бир нуктасининг харакатини урганиш.
Дастлаб каттик жисмнинг илгаринланма харакатини урганишдан бошлаймиз.

90-расм.
Жисмда олинган хар кандай кесма жисм харакати лавомида хама вакт уз – узига параллел кучса., жисмнинг бундай харакатига илгаринланма харакат дейилади.Илгаринланма харакатни тугри чизикли харакат билан алмаштирмаслик керак. Масалан, тугри чизикли рельсда харакатланаётган вагон кузовининг харакати илгаринланма харакат булиб кузов нукталарининг траекториялари тугри чизикдан иборат.
АВ спарник О1, А ва О2В кривошиплар атрофида айланиши натижасида илгаринланма харакат килади. АВ спарник хамма вакт уз – узига параллел кучади. Спарникнинг А ва В нукталари марказлари О1, О2 нукталарда ётган айланалар чизади. Бу холда спарникнинг нукталари айлана буйлаб харакат килади. (90- расм)
Илгаринланма харакатнинг хоссалари куйидаги теоремадан аникланади.

Download 268 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish