13. Психологоя асослари



Download 0,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/46
Sana23.02.2022
Hajmi0,94 Mb.
#145195
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   46
Bog'liq
13.Психологоя асослари

МУСИҚАТЕРАПИЯ

Мусиқатерапияда даволовчи метод мусиқа оркали бўлади.Мусиқа билан 
даволаш 
хиссиётларни 
пасайишида,куркувда,тил 
билан 
бўлган 
муоммаларда,тарбиянинг бўзилиши каби нуксонларда ёрдам беради. 
Иккинчи жахон уришидан сунг 2та мустакил оким ажралиб чикди:Америка ва 
швед мактаблари.
Америка мусиқатерапияси 2 томонлама даволовчи таъсирлари бўлган 
услубдир. Бу: мослаштирувчи ва муозанатга келтирувчидир. 
Мусиқанинг нафакат хиссиётларнинг зурикишини нормаллаштиради, балки 
хирсий мувозанат учун ҳам асосий жой эгаллайди. 
Швид мактаби-рухшиносликнинг энг чукур катламида жойлашган бўлиб, 
мусиқатерапияни даволаш жаройонида энг асосий уринга куяди. Альтшулер 
даволашда шундай терапевтик ёндошишга асос солдики, бу ерда мўзика 
беморларнинг жисмоний ҳолатига ҳам ката ўзгартириш кирита оларкан. У бу 
принцпни мўзикатерапиянинг ўзпринчпи деб аталади. Беморнинг ахволига 


караб турли тонусдаги мусиқалар танланган. Деприсия (тушкунлик)даги 
беморлар учун осуда мусиқа танланса, уларни хайожонлантириш учун баланд, 
тез темпдаги мусиқа танланган. Мусиқатерапияда –етакчи рольни мусиқани 
тугри танлаш билиш тутади 1916-йил В. М Бехтерев шундай деб ёзган эди: 
Мусикий асар, инсонларнинг ҳолатига караб, уларда турлича таассурот 
колдиради, айримлари тиникиб, дам олишга сабаб булса, айримлари нафакат 
ёкмайди балки асабига тегади. Бу инсон рухиятига богликдир. Юрак уриши ва 
нафас олиш темпи мусиқа охангига караб ўзгаради. Жангу-жадаллар, маршлар 
вактида тез,жарангдор, катьий мусиқалар инсонларни шижъоат Билан ишга 
киришишларига сабаб бўлган марш ритмлари инсонларни тетиклантиради. 
Валъс-эса сокинлантирувчи ҳолатга олиб келади.
Мусиқа асбоблари ичида етакчи уринни-орган тутади. Унинг аник, 
жарангдор ва давомли оханглари купчиликга яхши таъсир утказади. Юрак-қон 
томирлари сестимаси мусиқага жуда тез мослашади. Бу пайтда пульс пасаяди, 
юрак кискариши тезлашади, кон босими пасайиб, кон томирлари кенгаяр экан. 
Инсон ёкимли мусиқа таъсирида нафакат тебрана бошлайди, кайта уни 
биргаликда такрорлаш бошлайди, 
Мусиқатерапиянинг турли аспектларига багишланган адабий тахлиллар 
Л.С.Брисловский 
(1971) 
В.Ю.Завьялов 
(1995)К.Ш 
вабе 
(1974)ва 
бошкаларнинг асарларида ёритилган.

Download 0,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish