13-Мавзу: Табиий тусдаги фавқулодда вазиятлар, уларнинг таснифи ва тавсифи. Аҳоли ва ҳудудни табиий фвлардан муҳофаза қилиш



Download 2,63 Mb.
bet12/23
Sana03.07.2022
Hajmi2,63 Mb.
#737499
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   23
Bog'liq
4-mavzu (3)

Моноген ва полигенли вулканлар мавжуд. Биринчиси, бир марта порлаш натижасида, иккинчиси - кўплаб портлашлар пайдо бўлди. Визкоз, кислотали композицион, паст температурали магма, вентслардан сиқиб чиқиб, экструктив гумбазларни ҳосил қилади (Монтагне-Пеле игнаси, 1902).
Марказий турдаги вулканларга тааллуқли салбий рельеф шакллари калдералар билан ифодаланади - катта диаметрли тешиклар, бир неча километр диаметрда. Калдера Бундан ташқари, вулқон моддий ва Магманинг хонаси тушириш пайтида юзага келадиган чуқур босим ёъқлиги извергнувшегося оғирлиги таъсирида чалғитиш билан боғлиқ катта салбий ёрдам шакллари бор. Бундай тузилмалар вулканотектоник депрессия, депрессия деб аталади. Волcано-депрессия жуда кенг тарқалган ва кўпинча қалин игнимбрите шакллантириш билан бирга - турли Ибтидо эга, кислота таркиби вулқон жинслар. Улар лава ёки пиширилган ёки пайвандланган тüфлердир. Улар волканик шиша, помза, лава, асосий массаларнинг фямма ва тüф ёки тофовид тузилиши деб аталадиган лентикуллар билан ажралиб туради. Одатда, игнимбритларнинг катта миқдори ичакда ҳосил бўлган саёз магматик марказлар билан боғлиқ


Вулқонларнинг шакли томонидан таснифланиши
Вулканинг шакли лава пушти таркибига боғлиқ; Одатда беш турдаги вулканларни кўриб чиқамиз:
Тироид (қалқон) вулканлар. Суюқ лаваларни бир нечта оқизишлар натижасида ҳосил бўлган. Ушбу форм оддий вискозитнинг базалт лава пушти вулқонлари учун одатий ҳисобланади: у узоқ вақт давомида марказий вентслар ва вулкан ёнак кратерларидан оқиб ўтади. Лава кўп километр бўйлаб бир текис тарқалади; Аста-секин бу қатламлардан нозик бурчаклар билан кенг "қалқон" ҳосил бўлади. Масалан, Ҳаwаии океанига тўғридан-тўғри оқадиган Мауна Лоа вулканидир. океан тубидаги оёқнинг баландлиги тахминан ўн километрни ташкил этади (вулқоннинг сув ости базаси [120] узунлиги 120 км ва эни 50 км бўлган).
Сирк конуслари. Бундай вулканлар пайдо бўлганда, катта ҳажмдаги бўлакларга эга бўлган cüруфлар катетер атрофида конус шаклида тўпланади ва кичик қисмлар оёқнинг пастки қисмида ҳосил бўлади; Ҳар бир портлаш билан вулқон юқори кўтарилади. Бу эрдаги энг кенг тарқалган вулканлар тури. Улар баландлиги бир неча юз метрдан ошмайди. Кўпинча шлакли конуслар катта волканинг ён конуслари ёки ёриқ бурулишларида алоҳида портловчи таъсир марказлари сифатида шаклланади. Масалан, 1975-76 йилларда ва 2012-2013 йилларда Камчатка шаҳридаги Плоски Толбачик вулқонининг сўнгги портлашлари натижасида бир нечта шлакли конуслар пайдо бўлди.

Download 2,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish