13-мавзу. Популяцион генетика ва молекуляр эволюция. Популяцияларда генлар ва генотиплар частотаси. Харди-Вайнберг


Четдан уруғланувчи организмлар популяциясининг генетик



Download 0,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/12
Sana19.03.2022
Hajmi0,69 Mb.
#500899
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
6- мавзу матни

Четдан уруғланувчи организмлар популяциясининг генетик 
структураси.
Табиатдаги четдан уруғланувчи организмлар популяцияси ҳар 
хил генотипли индивидларнинг эркин чатишиши туфайли яъни 
панмиксия
асосида шаклланади. Панмиктик популяциянинг структурасини тушуниш 
учун америкалик генетик олимлар Д.Джонс ва Е.Ист томонидан сунъий 
яратилган дурагай популяцияси билан қилинган тажрибаларини кўриб 
чиқамиз. Улар тамакининг гултож барглари қисқа ва узун бўлган икки тур 
хилини ўзаро чатиштирганлар. Олинган F
1
дурагайлари ўзаро чатиштирилиб 
F
2
дурагайлари олинган. F
2
дурагайлари ичидан ушбу белги бўйича ўхшаш 
ўзгарувчанликка эга бўлган 
А
ва 
В
линиялари ажратилган.Маълумки, гултож 
барглар узунлиги полиген характерга эга, шу сабабли F
2
да бу белги 52 мм дан 
88 мм гача тебранади. 5 авлод давомида линиялар ичида, хусусан, 
А 
линияси 
доирасида қисқа гултож барглар, 
В
линияси доирасида узун гултож барглар 
белгиси бўйича танлов олиб борилган. Ҳар


бир авлодда ҳар икки линия доирасида, яъни 
А
линияси доирасида калта 
гултож баргли ўсимликлар; 
В
линияси доирасида узун гултож баргли ўсим-
ликлар ўзаро чатиштирилиб борилган. Бешинчи (F
5
) авлодга келиб 
А
ва 
В
линиялари ўзаро шунчалик фарқ қилганки, ҳатто 
А
линияси гултож 
баргларининг максимал узунлиги 
В
линияси гултож баргларининг минимал 
узунлигидан ҳам камайиб кетган, яъни 
А
ва 
В
линиялари орасида бир хил 
кўрсаткичлар (трансгрессия) бўлмаган. Бинобарин, танлаш ва чатиштириш 
йўли билан бошланғич популяциядан фарқли ўлароқ белгининг бошқачароқ 
ифодаланган линияларини яратиш мумкинлиги кўрсатиб берилди. Мазкур 
тажрибада сунъий танлаш бир белги бўйича олиб борилган. Табиатда эса 
табиий танланиш кўп белгилар бўйича амалга ошади. У популяцияни ёхуд 
яхлит ҳолида сақлаб туради, ёки конкрет яшаш шароитларига мувофиқ тарзда 
уни гуруҳларга ажратади.
Тамаки ўсимлигида гултож барглар узунлиги бўйича танлашнинг натижалари 
(ўсимликларнинг такрорланиш сонлари ёки частоталари) 
Гултож барглар 
узунлиги (мм) 
Линиялардаги F
2
даги 
ажралиш 
Линияларда 
ўтказилган 
танлашдан сўнг F
5
даги 
ажралиш 
А 
В 
А 
В 
34 
— 
— 

— 
37 
— 
— 

— 
40 
— 
— 
48 
— 
43 
— 
— 
90 
— 
46 
— 
— 
14 
— 
49 
— 
— 
— 
— 
52 


— 
— 
55 


— 
— 
58 

16 
— 
— 
61 
24 
23 
— 
— 
64 
37 
18 
— 
— 
67 
31 
62 
— 
— 
70 
38 
37 
— 
— 
73 
35 
25 
— 

76 
27 
16 
— 

79 
21 

— 

82 


— 
14 
85 


— 
20 


88 

— 
— 
25 
91 
— 
— 
— 
25 
94 
— 
— 
— 
20 
97 
— 
— 
— 

Популяциядаги ирсият 
 
Популяцион генетика методологиясининг одатдаги генетик таҳлил 
методологиясидан асосий фарқи шундаки, у соф линиялар ва индивидуал 
чатиштиришлар билан иш тутмасдан, балки генетик таркиби гетерогенли 
организмлардан иборат бўлган ҳамжамиятлардаги наслдан-наслга ўтиш 
қонуниятларини ўрганувчи воситадир. Популяциянинг муҳим характерис-
тикаси бу аллеллар (генлар) ва генотипларнинг такрорланиш сони (частотаси) 
дир. Генотипларнинг такрорланиш сони қийматларида популяция генофонди 
мужассамланган. 

Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish