13. Лекция кк этнологтя 2-к

 

Tayanish tu`sinigi 

Dunya xaliqlari ha`m O`zbeklerdin` da`stu`riy xojalig`i ha`m olardin` tu`rleri. 

Xalqimiz  tariyxina  ha`m  etnologiyasina  tiyisli  mag`liwmatlar.  Milliy  g`a`rezsizlik  da`wiri. 

Zamanagoy o`zbekler. 

 

Uzbek xalqinin negizi b.e.sh. birinshi mininshi jillardin ortalarinan baslap putin antik da`wir (IV-

VI a`a`) dawaminda etnogenezi, xojaliq turi, ma`deniyati, turmis ko`rinisi, ha`zirgi Uzbekstan jerinde 

jasagan  Evropalilar  rasasindag`i  qa`wimler  menen  Shig`istan  kelgen`  mongol  rasasindag`i 

qa`wimlerdin aralasiwinan payda bolgan. Bul biriqpe eramizga shekemgi V-a`sirdegi saq-massagetler 

menen gunnilar aralas eftolitler ma`mleketinde bolgan.  

Son`  Tu`rk  qaganatinin`  quramindag`i  ko`shpeliler  kelip  bularg`a  qosilip,  olarda  otirishiliqqa 

aylangan.  Shig`istan  tu`rk  qa`wimler  X-XI  a`sirlerde  qaraxanidler  ha`m  seldjuqler  ma`mleketi 

da`wirinde  ko`birek  qeledi,  tu`rk  tilleri  Fergana,  Zarafshan,  qashqadar`yada  tu`rk  tilleri  u`stemlikke 

erise basladi. Al Xorezm wa`layatinda mongollar jawlap algannan keyin, XIII-XIV a`sirlerde buring`i 

Xorezm  tili  birotala  toqtadi.  Turkiy  tilinen  oguz  dialekti  ornay  basladi.  Biraq  jergilikli  xaliqtin` 

ma`deniyatina etnikaliq quramina ta`sir jasamadi.  

VI-VIII a`sirlerde arablardin Orta Aziyani jawlap aliwi aldinda, tu`rk qaganatlari menen jergiliqli 

aristoqratlar  esqi  tu`rkiy  siyasiy  biriqpe  tiykarinda  Uzbek  basqada  Orta  Aziya  xaliqlarinin  tili, 

ma`deniy  birikpeleri  negizi  qusheyi  baslagan  jerler  ko`beydi.  a`sirese  bunday  biriqpeler  Fergana, 

Buha`ra,  Sogdiana,  Xorezmde  payda  boldi.  Bul  da`wirde  Orta  Aziyaga  islamnin`  tarawi  bunday  bir-

neshe  etnikaliq  boleqlerdi  bir  dinge,  olar  arasindag`i  tillerdin  jaqinlasiwin  tezletti.Movarounnaxrga 

arqadan  kelip,  jergiliqli  u`stemlikke  erisqen`  o`zbeqlerdin  keyingi  etnik  qatlami,  islamdi  qabil  etqen` 

chagataylar topari edi. Olardin arasinda tu`rk ha`m mongol biriqpeleri (jalair, barlas h.t.b.) bar edi.  

Bul birikpeler XIV-XV a`sirlerde chagataylar dep ataladi. Bizin da`wirimizge shekem sol chagatay 

uriwlarinan jetip kelgenlerinen qarluqlar, barloslar h.t.b. bolip esaplanadi. XV a`sirdin` aqirinda ha`m 

XVI a`sir baslarinda Orta Aziyada siyasiy ha`m eqonomiqaliq jag`day bosasqan. Ha`kimler, patshalar 

arasinda  biylik,  ha`kimliq  ushin  talas  tartislar  ko`beygen.  Timuridlerdin`  qinlari  Ferg`ana  ha`kimi 

Babur  ha`m  Xirot  ha`kimi  Xusayn  Bayqaralar  Deshti  Qipchaqdan  kelgen  qu`diretli  Shaybanixan 

basshilig`indag`i  jawinger  o`zbeklerge  qarsiliq  ete  almay  sheginedi.  Uzbekler  dep  tu`rki-mongol 

turindegi  kelgen  uriwlar  atalg`an.  Olar  Orta  Aziyani  etnikaliq  quramin  antropologiyaliq  turin 

---

 

15 

aytarliqtay  o`zgerte  almadi.  Olar  tek  XVII  a`sirlerde  g`ana  Uzbekstannin`  Zarafshan,  Surxanda`r`ya, 

Qashqadar`ya  ha`m  Xorezm,  Qaraqalpaqstan  jerlerine  aralasip,  jergiliqli  etnikaliq  biriqpelerdi 

irilen`dirdi.  Etnikaliq  ta`sir  jasadi.  Bul  da`wirge  tiyisli  jazba  estelikler  «Sheybaniynama», 

«Nusratnama»,  «Abdullanama»  h.t.b.  Uzbek  atamasi  ele  o`zinin  ilimiy  tusinigine  iye  emes.  Da`slep 

bul so`z Usman ibn Munqiz XII a`sir, miynetinde gezlesedi. keyin Rashiddin jilnamalarinda XIV a`sir, 

Jalalatdinnin,  XII-a`sir  a`sker  basshilarinin  biri  Uzbek  dep  tilge  alinadi.  Belgili  tariyxshi  ha`mdulla 

qazviniy  XV,  a`sir  Altin  Orda  a`skerlerin  «Uzbekler»  dep,  al  olarga  tiyisli  jerlerdi  «o`zbeq 

ma`mleketi»  dep  ataydi.  XV-XVI  a`sirlerge  tiyisli  jazba  dereqlerde  de  Sheybani  qarawindag`i  barliq 

uriw  ha`m  qa`wimler  biriqpesinde  «o`zbekler»  dep  atagan.  Xiyua  xani  Abulgazi,  XVII-a`sir,  o`zinin 

tu`rkler  shejiresinde  Aqorda  xani  Tuqtaqu  xan  o`lgennen  keyin  onin  ornina  a`q  jasar  Uzbek  xan 

taqtg`a otirg`an, son` barliq Juchi elinin barlig`in o`zbek eli dep ataydi. 

Geypara  o`zbek  shejiresinde  o`zbek  xalqin  ow  uriwdan  qurilgan  dep  ko`rsetiledi.  Biraq  bul 

durisliqqa  qelmeydi.  Uzbeklerdin  kelip  shig`iwinday-au,  olardin`  etnikaliq  quraminda  o`zgermeli. 

Geypara  uriwlar  irilenip,  al  geypara  uriwlar  maydalanip,  basqa  uriwlarg`a  aralasip  ketken.  Man`g`it 

ha`m  qazaq  uriwlarinin  birikpeleri  ha`m  Sheybaniy  xan  qarawinda  tu`rki-mongol  uriwlarinan  payda 

bolgan etnikaliq toparlar qipshaq, man`g`itlar, qanlilar, qon`iratlilar, naymanlar siyaqli buring`i elatlar 

birikpesi Uzbek atamasina o`tken.  

Demek  ha`r  turli  uriw  qa`wimlerden  birikken`  etnikaliq  birikpelerden  man`g`it,  qon`irat,  qiyat, 

qipchaq,  qitay,  qan`li,  durmen,  keneges,  min,  qiriq,  juz,  loqay,  nayman,  chimbay,  jalayir,  qarluq, 

nuqus, uysin, qatagan h.t.b. Etnonimler o`zbek ha`m basqa da Orta Aziya xaliqlarinin` qa`liplesiwine 

qatnasqan.  Bul  etnikaliq  birikpelerdin`  atamalari  turmisi,  xojalig`i,  da`sturleri,  dini  h.t.b.  ko`rinisleri 

a`yyemgi  orta  a`sir  ilimpazlarinin`  miynetlerinde  ko`rinedi.  Olar  Maxmud  Qashqariy,  M.Narshaxi, 

Beruniy, qitay jazba dereqlerinde (Bichurin ha`m Babur, XVI, Abulgazi XVII h.t.b.). 

Uzbek  uriw-qa`wimlerinin`  atamalari  a`sirese  etnotoponim-lerde,  yag`niy  geografiyaliq  atamalar 

menen  elatlardin`  h.t.b.  atamasinda  ko`rinedi.  Jana  da`wirde  XIV-XIX-a`sirlerde  de  ha`m  en`  jana 

da`wirde de o`zbek ha`m basqa Orta Aziya xaliqlarinin qa`liplesiwi dawam etken.  

Etnikaliq  birikpeleri  o`zlerinin  o`zge  atamalari  menen  birge  xojaliginin  turinde  (otiriqshi,  yarim 

otiriqshi)  dasturinde,  tilinde  de  o`zgesheliqlerin  saqlagan.  Tariyxshilar  pikirinshe  o`zbek  xalqi  e 

subetnostan birikken. Birinshi subetnos - a`yyemgi da`wirlerden otiriqshi qa`wimlerge b.e. I-min`inshi 

jillari  arqadan  ko`ship  kelip  aralasqan  tu`rkiy  tilindegi  qa`wimler  birikpesinen  qa`liplesken  xaliq 

«Sart» dep atalg`an, ol ko`birek Fergana, Tashkent, Xorezm, Zarafshan wa`layatlarinda jasagan.  

Ekinshi  subetnos  -Shaybaniyler  kelmesten  buring`i  jergilikli  tu`rki  tilindegi  qa`wimler  menen 

jasag`an  Shaybaniyler  menen  kelgen  turki  qa`wimler  aralaspasi  «turkler»  dep  atalgan.  Olar  XX  a`sir 

baslarina shekem xojalig`inda yarim ko`shpeliler, uriwlarg`a bo`linerlik o`zgeshikleri menen jasag`an. 

---

 

16 

Bular  Fergana,  Samarqand,  Jizzaq  wa`layatlarinda  ko`birek  aralasqan.  Uzbek  xalqinin  tag`i  bir 

kishkene bo`legi - tatlar, bular Xorezm oblastinda jasap ha`zir o`zbekke aylang`an. 

Ushinshi  subetnos,  buring`i  XV-XVI  a`sirlerde  Movarounnaxrge  kelgen  Deshpi  qipchaqtan 

ko`ship kelgenlerdin` a`wladlari. Olar «o`zbekler» dep atalgan. 

1920-jilg`a  shekem,  bular  o`z  uriw  atamalarin  saqlagan.  Ma`selen,  Buxarada-40,  Xorezmde-  20. 

Deshti  qipshaq  uriw  atlari  o`mir  surgen.  Olarda  endogamiya  ta`rtibinde  bolgan.  Olardag`i  Man`g`it, 

qon`irat, qipshaq, nayman mayda uriwlari ha`m toponimler a`yyemgi etnonimlerdi ko`rsetedi.