13. 1§. Лойиҳани жойга кўчириш элементларини ҳисоблаш усуллари


-шакл. Тўғри бурчакли координаталар усули



Download 489,97 Kb.
bet11/14
Sana11.04.2022
Hajmi489,97 Kb.
#543402
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
13- MA’RUZA

13.12-шакл. Тўғри бурчакли координаталар усули.

Ўлчаш хатоларининг таъсири натижасида Р ва С нуқталар ўрнига жойда Р' ва С' нуқталар белгиланади[6]. Нуқтани тўғри бурчакли координаталар усулида режалаш аниқлигига асосан координата орттирмаларини ўлчаб қўйишдаги йўл қўйиладиган хатолик ( mx ва my ) ва тўғри бурчак ясаш хатолиги (m) таъсир кўрсатади, яъни:


(13.17)
ёки
(13.18)
(13.18) ифодадан шундай хулосага келишимиз мумкинки, бу усулда нуқтани режалашда орттирма қиймати катта масофани тўр бўйлаб, кичик масофани эса перпендикуляр бўйлаб ўлчаб қўйиш керак.
Бурчак кесиштириш усули. Бу усул асосан кўприк қурилиши ҳамда гидротехник иншоотларни режалашда қўлланилади. Бурчак кесиштириш усулида лойиҳавий С нуқтанинг жойдаги ҳолати (13.13-шакл) 1 ва 2 нуқталардан 1 ва 2 бурчаклар ўлчанишидан ҳосил бўлган йўналишлар кесишиши орқали аниқланади.



13.13-шакл. Бурчак кесиштириш усули.

Режалаш бурчаклари 1 ва 2 томонлар дирекцион бурчаклари фарқи сифатида ҳисобланади. Дирекцион бурчаклар эса нуқталар лойиҳавий координаталари ёрдамида тескари геодезик масала ечиш натижасида ҳисобланади.


Створ кесиштириш усули.Бу усул билан жойда нуқтанинг ҳолати бинонинг қарама-қарши томонларида жойлашган иккита створни кесиштириш орқали аниқланади. Одатда, створлар теодолит ёрдамида берилади (13.14-шакл).
Створ кесиштириш усули асосан саноат иншоотлари ва турар-жой биноларини режалашда, қачонки створлар қурилиш ўқларига параллел бўлган ҳолларда қўлланилади.
Створ кесиштириш усулининг аниқлиги m- биринчи ва иккинчи створларни ясаш аниқликлари, бошланғич маълумот­лар хатолиги таъсири m, ҳамда жойда топилган нуқтани белгилаш mф аниқлигига боғлиқ бўлади. Буни қуйидаги ифода орқали ёзиш мумкин:


(13.19)

Створларни барпо этишдаги асосий хатоларга теодолитни марказлаштириш хатоси (mм), визир маркаларини редукциялаш (mр), визирлаш хатолиги (mв), қараш трубасининг фокус масофасини ўзгаришидаги йўл қўйиладиган хатолик mф, ташқи муҳит таъсири (mт) хатоликлари киради[5].








Download 489,97 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish