11-мавзу. Инвестиция фаолиятини кредитлаш



Download 0,63 Mb.
bet3/4
Sana16.03.2022
Hajmi0,63 Mb.
#495276
1   2   3   4
Bog'liq
14-мавзу.Инвестиция фаолиятиникредитлаш

Ликвидлилик коэффициенти:

      • Лк = ПМ(320) + ҚМИ(370) + ДҚ(210) – МУДҚ(211) / ЖМ(600)
  • 320- пул маблағлари жами, 370-қисқа муддатли инвестициялар, 210-дебиторлар жами, 211-муддати ўтган дебиторлик қарзлари, 600-жорий мажбуриятлар жами.
  • Мезон (критерий)нинг чегараси
  • Балл
  • 1
  • Лк > 1,5
  • 15
  • 2
  • 1,5 > Лк > 1
  • 10
  • 3
  • 1> Лк > 0,5
  • 3
  • 4
  • 0,5 дан кам
  • 0

Мустақиллик коэффициенти:

      • Мк = ХК (480 470 460) / БС (780)
      • Мустақиллик коэффициентига баҳо беришда 100 га кўпайтириб фоизда ифодалаб оламиз.
  • 480 Ўз маблағлари жами
  • 470 келгуси давр харажатлари ва тўловлари учун захиралар
  • 460 мақсадли тушумлар
  • 780-баланс пассиви жами
  •  
  • Мезон (критерий)нинг чегараси
  • Балл
  • 1
  • Мк > 60%
  • 12
  • 2
  • 60% > Мк > 30%
  • 8
  • 3
  • 30%> Лк > 15%
  • 3
  • 4
  • 15% дан кам
  • 0

Ўз айланма маблағларининг мавжудлиги (НСОС)

  • НСОС = (Xусусий капитал (480 470 460) + Узоқ муддатли кредит ва қарзлар (570+580) – Узоқ муддатли активлар (130)
  • 480 Ўз маблағлари жами
  • 470 келгуси давр харажатлари ва тўловлари учун захиралар
  • 460 мақсадли тушумлар
  • 570 узоқ муддатли банк кредитлари
  • 580 узоқ муддатли қарзлар
  • 130 Узоқ муддатли активлар жами
  • Корхонанинг узоқ муддатли активлари (Баланс активининг I бўлими) хусусий капиталидан ошиб кетса, ноликвид баланс вужудга келади. Ноликвид балансга эга бўлган корхона Банк кредитидан фойдаланишга ҳақли эмас.

Корхона (мижоз) кредит олишга лаёқатлилигининг таҳлилида қўлланиладиган қўшимча кўрсаткичлар бўлиб, айланма маблағларининг айланувчанлик коэффициентини ва айланма маблағларининг кунлардаги айланувчанлиги кўрсаткичлари қўлланилади.

  • Корхона (мижоз) кредит олишга лаёқатлилигининг таҳлилида қўлланиладиган қўшимча кўрсаткичлар бўлиб, айланма маблағларининг айланувчанлик коэффициентини ва айланма маблағларининг кунлардаги айланувчанлиги кўрсаткичлари қўлланилади.
  • Айланма маблағлари айланувчанлиги коэффициенти айланма маблағлари ҳаракатининг тезлигини таърифлайди ва таҳлил қилинаётган давр учун маҳсулот сотишдан олинган тушум ва айланма маблағларининг ўртача қиймати ўртасидаги тафовут сифатида аниқланади. Таҳлил учун маълумотлар йиллик ҳисоботнинг 1-шакли баланс ва 2-шакли молиявий натижалар тўғрисидаги ҳисоботдан олинади.
  • С
  • Айланувчанлик коэф. = -----------------
  • У К
  • бу ерда,
  • С-(маҳсулот сотишдан тушган тушум )
  • У К-(оборот маблағлари ўртача қолдиқлари)
  • УК х Д
  • A K = -------------
  • C
  • A K - (оборот маблағларининг кунлардаги айланувчанлиги).
  • Д – даврлар.

Корхоналарнинг кредитга лаёқатлик кўрсаткичлари бўйича синфларга бўлиниши.

  • К.к
  • К.л
  • К.м
  • Т/р
  • Номи
  • 1-синф
  • 2-синф
  • 3-синф
  • 1.
  • Қоплаш коэф. (Қ.к)
  • Бали
  • қ.к>2
  • 12
  • 2>қ.к>1
  • 8
  • 1>қ.к>0,5
  • 3
  • 2.
  • Ликвидлик коэф.(К.л)
  • Бали
  • к.л>1.5
  • 15
  • 1.5>к.л>1
  • 10
  • 1>к.л>0,5
  • 3
  • 3.
  • Мухторият коэф.(Км)
  • Бали
  • к.м>60%
  • 12
  • 60%>к.м>30%
  • 8
  • 30%>к.м>15%
  • 3

Download 0,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish