11. Flavanoidlar ub spektri natri atsetat ishtirokida olinganda halqaning qaysi holatidagi gidroksil guruhi bataxrom siljishga uchraydi?


Organik birikmalarni identifikatsiyalashda UB-spektroskopiya usulidan foydalanish



Download 2,33 Mb.
bet7/20
Sana23.02.2022
Hajmi2,33 Mb.
#146123
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   20
Bog'liq
FTU 11-45

19. Organik birikmalarni identifikatsiyalashda UB-spektroskopiya usulidan foydalanish.
Бензолнинг УБ-спектри π→π* - ўтишлар сабаб бўладиган учта чизиққа эга (бензол халқасининг локал қўзғалиши): λmax=184 нм (εmax=60000); λmax=204 нм (εmax=7400); λmax=255 нм (εmax=230). Бензолда кузатиладиган барча чизиқлар π→π* - ўтишлар билан боғлиқ. Ароматик халқаларнинг конденсатланиши (бензол → нафталин → антрацен → ва ҳ.з.) ютилиш чизиқларини батохром силжишига олиб келади. Юқорида келтирилган мисоллардан кўриниб турибдики, ўриндошларни ароматик халқанинг ютилиш чизиғини холатига таъсири ўриндош характери билан аниқланади. Фақат индуктив таъсирга эга бўлган ўриндошлар (масалан, – СН3) спектр кўринишини ўзгартирмайди. Ароматик халқанинг π-системаси билан туташадиган ўриндошлар сезиларли таъсир кўрсатади. Бундай ўриндошларга –OH, –OR, –NH2, –C=C–, >C=O, –NO2 гуруҳлар киради. Молекулада бундай ўриндошларнинг бўлиши заряд кўчиши билан борадиган ўтишларга олиб келади, яъни УБ-спектрда заряднинг (электроннинг) кўчиши кузатилади. Уларга электроннинг молекуланинг бир қисмида локаллашган орбиталдан, унинг бошқа қисмида локаллашган орбиталга ўтиши мисол бўлади. Мисол учун анилиндаги –NH2 гуруҳ гетероатомидан ароматик халқага электрон ўтишини кўрсатиш мумкин: –C=C–, >C=O, –NO2 типидаги ўриндошларда электронни ўтиш йўналиши қарама-қарши томонга, яъни ҳалқадан аксинча ўриндош томонга содир бўлади: Электроннинг (заряднинг) ўтиш чизиғи:
- заряднинг донордан акцепторга ўтиши;
- халқадан акцепторга;
- донордан халқага ўтиши билан боғлиқ.
Масалан, п-нитроанилинда зарядни донордан акцепторга ва халқадан
акцепторга ўтиши электрон силжишларнинг йўналиши мос тушганлиги сабабли спектрда заряднинг ўтиш чизиғи битта (14-расм, чапда), m-нитроанилин (14-расм, ўнгда) электроннинг донордан акцепторга силжиш йўналиши электроннинг халқадан акцепторга ўтиш йўналиши билан мос тушмайди.

Download 2,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish