100 саволга 100 жавоб ахолига тез шошилиннч ёрдам курсатишда


Ташки кон кетишни тухтатиш усуллари



Download 1,67 Mb.
bet39/84
Sana25.02.2022
Hajmi1,67 Mb.
#286918
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   84
Bog'liq
Биринчи тиббий ёрдам N1

59.Ташки кон кетишни тухтатиш усуллари.

Ташки кон кетиш усуллари 3 хил булади:



  1. артериал,

  2. веноз,

  3. капилляр

Артериал кон кетишда кон ранги оч кизил, тиззиллаб отилиб чикади.
Веноз кон кетганда конни ранги тук кизил, тухтамасдан бир меъёрда секин окади. Артериал кон кетишда окаётган конни танани кайси кисмидан окаётганлигига караб кул билан кисиб тухтатилади. Кул, оёкни махкамлаб букиб, шу холатда боглаш оркали хам тухтатиш мумкин. Юз артериал кон томирлари шикастланса, бош бармок билан кон артериясини босиб турилади. Билак ёки кафтлардан кон кетса, уч кулни бармоги билан елка артериясини кисиб турилади, сон ёки болдирдан кон кетса, чов сохаси урта кисмида сон артерияси кисилади, бунда иккала кулни бош бармогини биринчи устига иккинчиси махкамлаб босилади. Бу босиб туриш 15-20 минутгача давом этиши мумкин. Энг ишончли усул артериал кон кетишда жгут куйишдир. Бунда умров, сон, елка сохаларига кийим устидан 2 соатгача ёзув билан куйилади. Иссик пайтида 1 соатгача, кишда 0,5 соатгача бойловни олмай ушлаб туриш мумкин. Веноз кон кетишида эса кон кетаётган жарохат сохасига стерил бойловни каттик кисиб куйилса, кон тухтайди.


60.Гинекологик амалиётда кон кетишлар


Сабаби:



  1. Ташки жинсий аъзоларни шикастланиши,

  2. Хомиладорликни эрта муддатларда тухташи.

  3. Хайз куришнинг бузилиши.

  4. Бачадон буйни ва танасининг раки.

Белгилари:

Ташки жинсий аъзоларни шикастланиши уткир, санчувчи нарсаларга йикилганда, жинсий алокада, кин ва бачадон бушлигига металл катетерлар, кенгайтиргичлар киритганда юз беради.


Кон кетиши.
Кичик ва катта уятли жинсий лаблар сохасида гематома, шиш, йиртилган жарохатлар пайдо булиши.
Хомиладорликни эрта тухтатиш:
Тусатдан уз-узидан аборт булиши.
Криминал уйда аборт килиш.
Тусатдан аборт – хомилани микоплазма, хламидия микроблари билан зарарланиши, захарланишлар.



Download 1,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   84




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish