1. Ўзбекистон тарихи фани предмети ва уни ўрганишнинг назарий услубий асослари, манбалари ва аҳамияти


Ўзбекистонда урушдан кейинги йилларда олиб борилган иқтисодий-ижтимоий ва маданий сиёсат (50-80 йй.)



Download 199,28 Kb.
bet43/47
Sana21.02.2022
Hajmi199,28 Kb.
#57617
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47
Bog'liq
O'ZBEKISTON TARIXI IMTIXON UCHUN

45.Ўзбекистонда урушдан кейинги йилларда олиб борилган иқтисодий-ижтимоий ва маданий сиёсат (50-80 йй.).
Урушдан кейинги йилларда Схоролар хукумати Коммунистик партия рахнамолигида бошка мустамлака олкалари катори Узбекистонда хам улугъ салтанатчилик, шовинистик ва миллий зулм сиёсатини янада авжига чикарди. Натижада Узбекистон ва озбек халки ижтимоий хаётининг барча сохаларида озининг миллий хак-хукуклари камситилди. Узбекистонда курилган ва маълум даражада ахамиятлирок болган саноат корхоналарининг к5пчилиги батамом Марказга бойсинар эди. Факат 10 фоизигина бевосита Узбекистонга бойсинган ва республика иктисодиётида хаи килувчи орин тутмаган. Республика ози тер токиб этиштирадиган ва Марказга этказиб берадиган жуда кимматли хом ашё махсулотлари-пахта, нитрон, капролактам ва бошкалараи озида тайёр махсулот тарзида ишлаб чикариш имконияти болмаганлигидан, уни тайёр махсулот товарлари шаклида бир неча баробар киммат нархларда Марказдан сотиб олишга мажбур болди. Натижада хаёт учун зарур ва кимматли хом ашёларни ишлаб чикараётган Узбекистон бу махсулотларни этиштиришда фойда эмас, зарар корди. Марказдан дотатсиялар олиб яшайдиган «бокиманда» республикага айлантирилди. Ва аксинча, бундай хом ашё махсулотлари тарзида сотувчи Россия бундан бехисоб бойликлар олиб, фойдаорттирди.1946-1960-йиллар мобайнида шоролар хукумати Узбекистон кишлокхожалигини илгариги йиллардагидек бир томонлама ривожлантириш ёлидан олиб борди ва асосан пахтачилик тараккиётига эътибор берди. Коммунистик партия ва шоролар хукумати пахтачиликни ривожлантиришга каратилган онлаб карорлар кабул килинди. Уни ривожлантириш билан богълик режалар Москвада Давлат режа комитасида ишлаб чикилар ва халк хожалигини ривожлантириш директив хужжатларига асос килиб олинар эди. Узбекистонда Амударё ва Сирдарё хавзаси сувлари хисобидан 20 дан ортик сув омборлари, онлаб каналлар барпо этилди. Узбекистонда кишлокхкжалигига этказиб бериладиган минерал огитлар йилдан-йилга оширилди. Пахта майдонлари кенгайтирилди. 1940-йилда 923,5 минг гектар эрга чигит кадалган болган. Пахта яккахокимлигининг кучайиши кишлок хужалигининг бошка сохаларини колокликка олиб келди, гъалла, чорвачилик махсулотлари, сабзавот-мевага ахолининг талаби кондирилмади.Урушдан кейинги йилларда дунё халклари ортасида тинчлик ва хамкорликни мустахкамлашга Узбекистон оз хиссасини кошди, унинг хорижий мамлакатлар билан савдо ва маданий алокалари кенгайди. Чет давфатларга махсулот чикаришида Узбекистон собик иттифокда РСФСР ва Украинадан кейинги учинчи оринда турди. +оракол тери ва пахта толасидан бошлаб, машинасозлик махсулотларининг 250 тури торт китъанинг деярли хамма мамлакатиарига чикарилди. 1958-йилда Узбекистон дунёнинг 32 мамлакатига саноат ва кишлокхожалик махсулотларини чикарган. Узбекистонда фан ва техниканинг хамма сохаларида йирик олимлар этишиб, фан номзодларини ва докторларини тайёрлаш бойича собик СССРда олдинга каторларга чикди.1950-йил Узбекистонда 1760 фан номзоди, 3 80 фан докторлари илмий иш олиб борар эди. 1965-йилда эса фан номзодларининг сони 4000 ва фан доктори 324 тага этди. Партиявий-гъоявий тизимга карамасдан адабиёт ва санъат сохасида козга коринарли асарлар яратилди. Гъафур Гъулом, Уйгъун, Зулфия, Мирмухсин ва бошкаларнинг тинчлик мавзусига багъишланган шеърлари вужудга келди. 60-йилларда адабиётга янги авлод кириб келди. Одил Ёкубов, * Пиримкул +одиров, О)мас Умарбеков, Озод Схарафиддиновлар билан бирга истеъдодли Абдулиа Орипов, Эркин Вохидов, Откир Хошимов, Мухаммад Али каби ёш адабиётчилар майдонга чикди. 1949-1952-йилларда копгина машхур озбек ижодий зиёлилари асоссиз равишда айбланиб, катагъон килинди. Бир гурух ёзувчилар миллатчиликда, эски феодал маданияти олдида бош эгишда, отмишни идеаллаштиришда айбланди. Булар орасида Ойбек, Абдулла +аххор, Мамарасул Бобоев, Миртемир, Схайхзода каби адиблар бор эди. Хуршид, Чустий, Гъайратий ва бошкалар ёзувчилар уюшмасидан хайдалди. Катагъонликлар бу бииан тохтаб коимади. Urushdan keyingi yillarda Shorolar hukumati Kommunistik partiya rahnamoligida boshqa mustamlaka olkalari qatori Ozbekistonda ham ulug' saltanatchilik, shovinistik va milliy zulm siyosatini yanada avjiga chiqardi. Natijada Ozbekiston va ozbek xalqi ijtimoiy hayotining barcha sohalarida ozining milliy haq-huquqlari kamsitildi. Bu hoi 80-yillarning ikkinchi yarmida mamlakat tatotalitar tuzumga qarshi harakatning asosiy sabablari dandir. Ozbekistonda qurilgan va ma'lum darajada ahamiyatliroq bolgan sanoat korxonalarining k5pchiligi batamom Markazga boysinar edi. Faqat 10 foizigina bevosita Ozbekistonga boysingan va respublika iqtisodiyotida hai qiluvchi orin tutmagan. Respublika ozi ter tokib etishtiradigan va Markazga etkazib beradigan juda qimmatli xom ashyo mahsulotlari-paxta, nitron, kaproJaktam va boshqalarai ozida tayyor mahsulot tarzida ishlab chiqarish imkoniyati bolmaganligidan, uni tayyor mahsulot tovarlari shaklida bir necha barobar qimmat narxlarda Markazdan sotib olishga majbur boldi. Natijada hayot uchun zarur va qimmatli xom ashyolarni ishlab chiqarayotgan Ozbekiston bu mahsulotlarni etishtirishda foyda emas, zarar kordi. Markazdan dotatsiyalar olib yashaydigan «boqimanda» respubHkaga aylantirildi. Va aksincha, bunday xom ashyo mahsulotlari tarzida sotuvchi Rossiya bundan behisob boyliklar olib, foyda orttirdi.
1950-1960-yillar mobaynida shorolar hukumati Ozbekiston qishloq xojaligini ilgarigi yillardagidek bir tomonlama rivojlantirish yolidan olib bordi va asosan paxtachilik taraqqiyotiga e'tibor berdi. Kommunistik partiya va shorolar hukumati paxtachilikni rivojlantirishga qaratilgan onlab qarorlar qabul qilindi. Uni rivojlantirish bilan bog'liq rejalar Moskvada Davlat reja qomitasida ishlab chiqilar va xalq xojaligini rivojlantirish direktiv hujjatlariga asos qilib olinar edi. Ozbekistonda Amudaryo va Sirdaryo havzasi suvlari hisobidan 20 dan ortiq suv omborlari, onlab kanallar barpo etildi. Ozbekistonda qishloq xqjaligiga etkazib beriladigan mineral og'itlar yildan-yilga oshirildi. Paxta maydonlari kengaytirildi. Paxta yakkaxokimligining kuchayishi qishloq xqjaHgining boshqa sohalarini qoloqlikka olib keldi, g'alla, chorvachilik mahsulotlari, sabzavot-mevaga axolining talabi qondirilmadi.
Urushdan keyingi yillarda dunyo xalqlari ortasida tinchlik va hamkorlikni mustahkamlashga Ozbekiston oz hissasini qoshdi, uning xorijiy mamlakatlar bilan savdo va madaniy aloqalari kengaydi. Chet davfatlarga mahsulot chiqarishida Ozbekiston sobiq ittifoqda RSFSR va Ukrainadan keyingi uchinchi orinda turdi. Qorakol teri va paxta tolasidan boshlab, mashinasozlik mahsulotlarining 250 turi tort qit'aning deyarli hamma mamlakatiariga chiqarildi. Ming afsuski, bu mahsulotlar Ozbekiston nomidan emas «SSSRda ishlangan» degan tamg'a bilan dunyoga tanildi. 1958-yilda Ozbekiston dunyoning 32 mamlakatiga sanoat va qishloq xojalik mahsulotlarini chiqargan. Ozbekistonda fan va texnikaning hamma sohalarida yirik olimlar etishib, fan nomzodlarini va doktorlarini tayyorlash boyicha sobiq SSSR da oldinga qatorlarga chiqdi.1950-yil Ozbekistonda 1760 fan nomzodi, 3 80 fan doktorlari ilmiy ish olib borar edi. 1965-yilda esa fan nomzodlarining soni 4000 va fan doktori 324 taga etdi. Partiyaviy-g'oyaviy tizimga qaramasdan adabiyot va san'at sohasida kozga korinarli asarlar yaratildi. G'afur G'ulom, Uyg'un, Zulfiya, Mirmuxsin va boshqalarning tinchlik mavzusiga bag'ishlangan she'rlari vujudga keldi. 60-yillarda adabiyotga yangi avlod kirib keldi. Odil Yoqubov, * Pirimqul Qodirov, O)mas Umarbekov, Ozod Sharafiddinovlar bilan birga iste'dodli Abdulia Oripov, Erkin Voxidov, Otkir Xoshimov, Muhammad Ali kabi yosh adabiyotchilar maydonga chiqdi.
1949-1952-yillarda kopgina mashhur ozbek ijodiy ziyolilari asossiz ravishda ayblanib, qatag'on qilindi. Bir guruh yozuvchilar millatchilikda, eski feodal madaniyati oldida bosh egishda, otmishni ideallashtirishda ayblandi. Bular orasida Oybek, Abdulla Qaxxor, Mamarasul Boboev, Mirtemir, Shayxzoda kabi adiblar bor edi. Xurshid, Chustiy, G'ayratiy va boshqalar yozuvchilar uyushmasidan haydaldi. Buni eshitgan G'afur G'ulom kuyinib «Tokaygacha Ozbekning aqli kirganda boshini chopib tashlaydilar», -degan edi. У/ хозир шундай янги ижт.й бирлик, яъни Совет халки шаклланди. Рус халки ута даражада улугланди, рус тили хамма учун ягона тил, бошка тил/ни бирлаштирувчи, миллат уртасида миллат/аро буюк тил деб таргиб килина бошланди. Узбек тили чекланV эди. Узбек халки узи= миллий хак.хукук/и+ махрум булди. Сиёсий сохадаги бедодликка карамай, хаёт уз измида бора беради. 1970-1980 йил/да Узб.нда ижобий узгариш/ юз берди, кишлок хужалиги, транспорт, алока ва халк хужалиги= бошка тармок/и, ма+ият, маориф, фан, санъат соха/и ривож топди. Саноат сохасида Чирчикда, Олмаликда, Фаргонада, куконда, Самаркандда, Навоийда маъ+ угит/ ишлаб чикарувчи кимё завод/и курилди. Бекобод металл заводи тула кувватга етди, олтин, мис, газ, нефть, кумир ва ноёб метал/ казиб олиш кучайди, йирик электр станция/ барпо этилди, Фаргона нефтни кайта ишлаб чикарувчи ва Тош.да трактор завод/и, Олмалик рангли металлургия комбинати, Навоий металлургия комбинати, Бухоро ва Андижон йирик тукимачилик корхона/и, Чоржуй.кунгирот темир йули курилди. Бухоро вилояти= Газли деV жойида катта захирага эга газ кон/и ишга тушди. Бухоро.Урол, Бухоро.Марказ, Бухоро.Тошкент.Чимкент, Бухоро.Фрунзе.Олмаота; Бухоро.Душанбе газ кувур/и урнатилиб, ана шу шахар/ ва республика/га Узб.н гази етказилиб берила бошлади. Тош.да "Алгоритм", "Зенит", "Фотон" ва бошка корхона/ барпо этилди. курилиш жихо з/и, цемент завод/и курилди, енгил ва озик.овкат саноати хам усди. Ана шу даврда Узб.н халк хужалиги ва саноати= ривожланVлигини инкор этиб булмайди. Лекин шуни таъкидлаш жоизки, курилV саноат корхона/и тула ва тайёр махсулот ишлаб чикара олмас эди. У/ Россия, Украина ва Белоруссия саноатига хар томонлама боглаб куйилVди. Бунда курилV ва маьлум даражада ахамиятлирок булV саноат корхона/и= 30 фоизи Иттифок тасарруфида, 60 фоизи Иттифок.республика тасарруфида б.б, Марказга тула буйсинар эди. колV 10 фоизгина саноат корхонаси бевосита Узб.нга итоат этV, лекин республика иктисодиётида хал килувчи урин тутмаVди.Хуллас, Совет/ даврида Убекистон саноатлашV булса хам ахволи огир эди. Хар жихат+ (саноат ва кишлок хужалик соха/и буйича) мамлакатимиз илгари замонда булVи каби Марказ= хом ашё манбаи холида колV эди. 1970.1980 йил/ мобайнида Совет/ хокимияти Узб.н кишлок хужалигини ривожлан.тиришда илгаридек бир ёклама йулни тутди. Албатта республика кишлок хужалигида хам олга силжиш/ юз берVди. Экин майдон/и, биринчи галда пахтазор/ни кенгайтириш максадида курик ва буз ер/ни узлаштириш катта хажм/да амалга оширилди. Сугориш иншоот/и курилди. Уша йил/и бу иш/ Марказий Фаргона, Мирзачул, Жиззах, Сурхон водийси ва кашкадарё чул/ида олиб борилди. Янги узлаштирилV ер/ туфайли иккита янги вилоят: Сирдарё хамда Жиззах вилоят/и ташкил этилди. Янги ер/ узлаштириш, кон ва саноат корхона/и купайиши натижасида учинчи янги вилоят . Навоий вилояти барпо этилди.1980 й.да республикамизда 5 миллион тонна+ ортик пахта тайёрланди. Бунга эришиш учун юртимизда пахта якка хокимлиги (монополияси) кучайтирилди. Анъана вий бугдойзор/, гузал бог/, узумзор/, полиз экин/и майдони кискартирилиб, пахта етиштириш купайтирилди. Пахта монополияси халкимизга огир кулфат/ни келтирди: кишлок/да ёшу кари, мактаб укувчи/и, айникса хотин.киз/ пахтага богланиб куйилди, ер, сув, хаво, кукат.ут/, дарахт/ маъ+ угит/и б-н захарланди. Тоталитар тизими= зурайиши, коммунистик гоя= устуворлиги, руслаштириш жараёни.= чукурлашуви, халкимиз= маънавий жихат+ тахкирланиши, янгича "советча" мустамлака сиёсати= таъсири натижасида Узб.н, у= халки хаёти= барча соха/ида зиддият/ чукурлашди, бу аянчли холат республикамиз= амалда хакикий, тула конли ривожига катта тусик булди.

Download 199,28 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish