1. Ўзбекистон тарихи фани предмети ва уни ўрганишнинг назарий услубий асослари, манбалари ва аҳамияти


Туркистон халқларининг мустамлакачилик зулмига қарши олиб борган курашлари



Download 199,28 Kb.
bet30/47
Sana21.02.2022
Hajmi199,28 Kb.
#57617
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   47
Bog'liq
O'ZBEKISTON TARIXI IMTIXON UCHUN

33. Туркистон халқларининг мустамлакачилик зулмига қарши олиб борган курашлари.
Подшо Россияси Туркистон улкасини босиб олгач, миллий давлатчилик туйгу/ини сундиришни асосий вазифа деб хисоблади. Ижтимоий ва миллий мустамлака зулмик чидаб булмайдиV даражага етиши натижасида халк норозилик харакати тобора пишиб етила борди. Улкамизк турли жой/ида кутарилиб келаётV бу кузголон/к харакатлантирувчи кучи дехкон/, шахар хунарманд.косиб/и, камбагал/ булди. Бу харакат/да ватанпарвар рухоний/, миллий гурурини йукотмаV бой заминдор/ хам иштирок этди/. 1878 йили Мингтепада чоризмк сиёсий ва икт.зулмига карши Етимхон бошчилигида галаён кутарилди. Уни чоризм куч б.н тухтатди. Бирок, 1879 йк кузида 570 кишик иборат галаёнчи/ Фаргона вилоят бошкармаси биноси олдигача ошкора юриш килиб келиб, Маргилон уездида солик олиш ноконуний тусга кириб кетVлиги, шук учун уни камайтиришни катъий талаб килди/. тАловчилик, солик/ ва жабр.зулм тобора авжига чикаётVлиги сабабли 1882 йк бош/ида НаманV ахолиси маъмур/га карши бош кутариб чикди. 1885 йк ёзида Фаргона водийсида халк кузголон/и кайта+ авж олиб кетди. Энди кузголончи/ кураш усул/ини узгартириб, бой/ ва волость хоким/ик кургон/ига ут куйди/, хужум/ уюштирди/. Шу йил/да кузголон бирин.кетин вилоятк барча уезд/ига ёйилди. 1893 йк февралида НаманVда булVидек, Кукон волостик Кашкар ва Ниёз кишлок/и, Омончури жамоаси ахолиси хам элликбоши/к аксариятини кайтак сайлашни хукумат маъмур/ик талаб килди/. 1892 й= март ойида Кобул ва Хиротда вабо таркалиб, бахор фаслик охир/ида Самарканд вилоятик Жиззах уездига етиб келди, июнда Тош.да хам бу касаллик б-н огриV/ кайд килинди. Вабо касаллиги б.н огриV/ рус маъмур/и томоник дархол йукоти/ экан, деV миш.миш халк орасида саросималик ва вахима тугдирди. 1892 й 24 июнга утар кечаси полиция пристави Мухаммад Ёкубовга вабок улV киши/ махфий равишда кумилаётVи хабар килинди. Кейин у кумилV/ни гур/ик казиб олинишини маълум килди. Мархум/ рухини хакоратлаш, мусулмон урф.одат/и ва шариатк оёк ости килиниши одам/к нафсониятига тегиб, нафратини кузгатди.Мухаммад Али чоризм тергови тузV+ кейин фурсатни кул+ бой бермай, озодлик харакатини ташкил килишдек мураккаб ва огир, шу=дек гоят хавфли ишга киришди. Бу иш у= хаёт мамот курашига, яшаш максадига айланиб кетди. Душманк кучи бемисл ва дахшатли булишига карамас+ Ватанни, халкни озод ва эркин куриш олий максадини узига сингдирV Мухаммад Али хеч иккиланмай ишга киришди.Кузголон характерига кура миллий озодлик куринишида юз берди, чунки бу кузголонк асосий кучи хал оммаси эди. Кузголончи/ мустамлакачи лик тартиб/ига карши жон/ини хам аямади/. Кулга курол олиб топталV хак.хуку/и, дину диёнат/и учун тенгсиз кураш олиб борди/. Кузголончи/ Ватан= хакикий фидойи углон/и эканлик/ини амалда исботлади/.

Download 199,28 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish