1. Ўзбекистон тарихи фани предмети ва уни ўрганишнинг назарий услубий асослари, манбалари ва аҳамияти


Хива хонлиги (ХVI-ХIХ асрлар). Сиёсий иқтисодий, ижтимоий ва маданий ҳаёт



Download 199,28 Kb.
bet26/47
Sana21.02.2022
Hajmi199,28 Kb.
#57617
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   47
Bog'liq
O'ZBEKISTON TARIXI IMTIXON UCHUN

29.Хива хонлиги (ХVI-ХIХ асрлар). Сиёсий иқтисодий, ижтимоий ва маданий ҳаёт.
16.аср бош/ида Ш айбоний/ хукмронлиги урнатилV+ кейин Элбарсхон (Шайбон авлоди+) 1511.й.да Эрон сафавий/ига карши Хоразмда кутарилV кузголон/+ фойдаланиб, Хоразм хонлигини кулга киритди. Киска вакт ичида Элбарсхон УрVч, Хива, Кат ва Тирсак шахар/и+ сафавий/ни кувиб чикарди. Энди Хива хонлиги таркибига, шукдек, Мангишлок, Узбой буй/и, туркман/ чорвачилик б/н шугулланV Коракул ер/и , Хуросонк шимолий кисми кирV. Анушахон хукмдорлиги даврида (1663.1674) отаси каби давлатни хар томонлама мустахкамлаш сиесатини олиб боради. У Мовороуннахрга тез.тез хужм килиб, купгина кишлок/ни,Бухоро ва Самарканд атроф/ини тарон.тарож килади. Ук вафоти+ сунг яна тахт у.н ички кураш/ авж олиб борV. Бухоро хони Субхонкулихон бу кулай вазият+ фойдаланиб, уз ноиб/и оркали Хивада уз таъсирини кучайтиради. 1714.й.да Хивада Шергозихон хукмронлиги урнатилади. 18.асрк 1.ярмида Шергозихон Машхадга уюштирилV муваффакиятли юриши шарафига 1719.1728й./да Шергозихон мадрасасини барпо килишни буюрV. Хива хонлиги 20та беклик ва вилоят/га булинV эда. Бу/+ ташкари Бешарик ва Кат –Кунгирот ноиблик/и ва хонк узига карашли хос худуд/(Хива ш.) хам бор эди. Хива хонлигида давлат хокимиятик узига хос тартибга солинV тизими мавжуд эди. Меухтар, кушбеги ва девонбеги хонк олий мулозим/и хамда якин маслахатч и/и эди/. Харбий кушинга ясовулбоши бошчилик ки/ди. Ахоли дехкончилик ва чорвачилик б/н шугулланV.Хива хонли гида ер+ фойдаланишк 3 хил шакли булV. мулкий ер/ (киши/к кулидаги хусусий ер/) ,подшолик еки амлок ер/ ва вакф ер/и булV. Хонликда уруг/га тегишли жамоа ер/и хам б/б, бу ер/ ижт.й табакаланишк кучайиши оркасида айрим киши/ кулида туплана бошлади. Хонликда солик , мажбурият ва улпон/к 25га якин тури булV. Хива хонлиги пойтахти Хивак меъморий киефа си,асосан, 18.аср охирига келиб шакллана бошлаV. Меъморчилик ансам блик яхлитлиги жихати+ Хива У.О.да ягона хисобланади.Хонликда давлат тили узбек тили булиб, Бухоро ва Кукон+ фаркли уларок барча фармон/, давлат хужжат/и факат узбек тилида ёзилган. Дастлаб хонликда 16 та вилоят 2 та ноиблик булган булса, кейинчалик вилоят/ сони 22 тага етган. Ижтимоий хаётда хон ва у= амалдор/и ва диний уламо/= мавкеи юкори булиб, иктисодий хаёт= асосини ташкил килувчи ер хам асосан у/ кулида булган. Кам ерли ва ерсиз дехкон/ у/+ ижарага ер олиб ишлаган/ ва ахволи жуда огир булган. Сунъий сугоришга асосланган дехкончилик мамлакат икт-дида мухим урин тутгани у-н Амударё+ чикарилган канал/ни казиш давлат ахамиятига молик иш хисобланган. Шунингдек, чорвачилик, хунармандчилик, савдо-сотик хам икт-й хаётда мухим урин тутган. Хива хонлиги Бухоро, Кукон, Эрон ва Россия каби кушни давлат/ билан савдо-сотик иш/ини олиб борган. Солик/ барча мусулмон давлат/идагидек хирож, закот, бож ва жизья+ иборат булган. Шу билан мажбурий мехнат= баъзи тур/и амалга оширилган. Бошлангич мактабда укиш ёзишни урганган бола/ мадраса/да укитилган. Х1Х асрда Хива хонлигида 1500 га якин бошлангич мактаб ва 130 та мадраса мавжуд булган. Х1Х асрда Хива хонлигида адабиёт, тарихнавислик, хаттотлик, мусика санъати, меъморчилик ва маданият= бошка соха/ида катта ютук/ кулга киритилган. Абулгозийхон «Шажараи Турк», «Шажараи тарокима» асар/и билан Хоразм тарихнавислик мактабини бошлаб берган булса, Мунис ва Огахий/ тарихнавислик ва таржимонлик мактабини яратиб, «Фирдавс ул-икбол», «Зубдат ут-таворих», «Риёз уд-давла», «Гулшан ул-давлат», «Жомийъ ул-вокеоти султоний», «Шохид ул-икбол» асар/и билан тарих сохасини ривожлантирди/. Хозирги Хива шахрида сакланиб колган кадимий меъморчилик иншоот/и асосан хонлик/ даврида курилган булиб, энг кадимийси XVI асрда курилган Сайид Ота макбараси булса, энг кейинги ХХ аср бош/ида курилган Нуриллабой саройидир.

Download 199,28 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish