1 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус



Download 5,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/551
Sana18.04.2022
Hajmi5,74 Mb.
#560152
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   551
Bog'liq
1-kism makola 19.06

 
49
 
 
 
очилган субъектлар сони ёпилганлари сонига нисбатан 2 мартага ошган 
бўлади ва х.к.

3. 
Кичик бизнес корхоналарининг “сўнувчанлик даражаси” 
коэффициенти» 
(
Т
СД
=
КБС
КБС
ЖЙО
ЖЙЁ
) (5) 
бу ерда,
КБС
ЖЙЁ
- жорий йилда ёпилган субъектлар сони; 
КБС
ЖЙО
- жорий 
йилда очилган субъектлари сони; (коэффициент қанчалик 1 дан катта 
бўлса, шу минтақа ёки вилоятда кичик бизнес субъектларининг сонининг 
«сўниши» шунча юқори бўлади,
масалан Т
СД
= 1,2 бўлса, демак муайян 
минтақада жорий йилда ёпилган субъектлар сони очилганлари сонига 
нисбатан 1,2 мартага ошган бўлади ва х.к.

4. Кичик бизнес корхоналарининг кооперациялашув даражаси,
яъни 
муайян вилоят ёки минтақада кичик бизнес субъектлари сонида йирик 
бизнес билан кооперацияда ишлаётганлари улуши:
(Т
КД
=
С
КБС
АКБ
ЙБК
х100%

 
(6)
 
бу ерда,
Т
КД
- жорий йилда йирик бизнес билан кооперацияда ишлаётган 
кичик бизнес субъектлари улуши, % да; 
КБС
ЙБК
- жорий йилда йирик 
бизнес билан кооперациялашган кичик бизнес субъектлари сони; 
С
АКБ

жорий йилда алоҳида автоном ҳолда ишлаётган кичик бизнес субъектлари 
сони. 
Кооперациялашув даражаси қанчалик юқори бўлса, йирик ва кичик 
бизнес синергияси ортиб бораётганлигидан далолат беради ёки аксинча 
кооперациялашув кам бўлиб, бошқа кичик бизнес субъектлари тармоқдаги 
«кооперация»дан «азият» чекса, антимонопол қонунчилик нуқтаи 
назаридан буни назорат этиш лозим, сабаби жойларда айнан «катта оға 
қаноти остида» ги кичик бизнес субъектлари «кооперациялашуви» 
туфайли бошқалари сунъий равишда синиши кузатилмоқда. 
Тадқиқотларимизга 
кўра, 
юкоридаги 
формулаларни 
янада 
такомиллаштириш янги бир тадқиқотлар мавзуси бўлиши мумкин. 
Масалан, рўйхатдан ўтиб фаолият юритмаётганларнинг умумий 
субъектлар сонидаги улуши, яъни тадбиркорлик субъектлари фаоллик 
коэффициенти, фаолият юритмаётган субъектларнинг фаоллик оралиғи, 
уларнинг мавсум ёки даврлар бўйича фаоллиги, унга таъсир этувчи 
омиллар, мотивлар, уларнинг иқтисодиёт тармоқлари ва ҳудудлар бўйича 
тақсимланиши таҳлили, кичик бизнес субъектларининг «легалллик» ва 
«нолегаллик» эҳтимолликлари, уларни фаолиятлари қонунийлиги бўйича 
тармоқлар ва ҳудудлар бўйича тақсимоти ва ҳ.к. 
Хулоса. 
Юқоридаги тадқиқотлар асосида хулоса қилишимиз 
мумкинки, тадбиркорлик соҳасидаги муаммоларни ҳал қилиш, хизматлар 
сифатини ошириш, харажатларни камайтириш ва замонавий шароитларда 
соҳанинг шаффофлигини ошириш зарур. Рақамли транформациялаш 
жараёнида шаҳар ва ҳудудлар инфраструктурасини, транспорт 


«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (1-қисм) 

Download 5,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   551




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish