1 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус



Download 5,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet152/551
Sana18.04.2022
Hajmi5,74 Mb.
#560152
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   551
Bog'liq
1-kism makola 19.06

 
144
 
 
 
ва тадбиркорлик қобилияти ҳамда имкониятидан келиб чиқиб 
танлайдилар.
Саноат корхоналарига хорижий инвестицияларни жалб қилиш 
иқтисодий тараққиётни таъминлайди, инсон капиталини шакллантиради, 
шунингдек, 
хорижий 
капитал 
иштирокида 
ишлаб 
чиқариш 
самарадорлигини оширади ва шу тариқа маҳаллий бозорда фаолият 
юритаётган корхоналар даромадини кўпайтиради. Демак, хорижий 
инвестициялар оқими рақобатни оширишда муҳим восита бўлиб, бу ўз 
навбатида, маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни самарадорликни оширишга 
қаратилган стратегияларни қўллашга рағбатлантиради.
Хулоса ва таклифлар.
Хорижий инвестициялар иқтисодиётни 
ривожлантиришнинг муҳим омилларидан биридир. Улар фаолияти аниқ 
нималардан иборатлигини, улар ишининг қонуниятларини тушуниш керак. 
Шуни таъкидлаб ўтиш жоизки, Ўзбекистон иқтисодий ислоҳотлари 
чуқурлашган сайин инвестициялар, хусусан хорижий инвестициялар 
тўғрисидаги билимларга эга бўлишнинг ҳаётий муҳимлиги ортиб 
бормоқда. Хорижий инвестициялар ҳар бир давлатнинг иқтисодий ўсиши 
учун катта аҳамиятга эга бўлсада, шу билан бирга уларнинг самарадорлиги 
жиддий муаммолар билан боғлиқ. 
Чет эл инвестицияларини Ўзбекистон иқтисодиётига жалб қилишда 
қуйидаги тадбирларни амалга ошириш лозим, деб ҳисоблаймиз: 
- айрим тармоқлар ва минтақаларда (жумладан, эркин иқтисодий 
ҳудудлар) хорижий инвесторлар учун реал амал қилиши учун имтиёзлар 
тизимини яратиш;
- хўжалик юритувчи субъектлар, юқори турувчи органлар ва 
маҳаллий ҳокимиятлар ўртасида мулк ва ваколатни аниқ чегаралаб қўйиш;
- барқарор иқтисодий ташқи савдо қонунчилигини, шу жумладан, 
эркин иқтисодий зоналар ва концессиялар бўйича меъёрий базани яратиш;
- солиқларни камайтириш ва солиқ тузилмасини соддалаштириш;
- хорижий инвестицияларни суғурталашнинг самарали механизмини 
яратиш;
- иқтисодиёт тармоқларини монополиядан чиқариш бўйича 
тадбирларни амалга ошириш;
- иқтисодиётнинг базавий тармоқларини индувидуал лойиҳалар 
бўйича хусусийлаштириш;
- биржаларда ва бошқа бозорларда акционерлик жамиятлари 
акциялари пакетларининг бир қисмини хорижий инвесторларга сотиш; 
- маҳсулот ишлаб чиқарувчи ва хизмат кўрсатувчи корхоналарни 
хорижий инвесторларга сотиш.
Мазкур 
чора-тадбирларнинг 
амалга 
оширилиши 
хорижий 
инвестицияларнинг иқтисодиётимизга янада кенгроқ жалб этилишига 
имкон беради, деб ҳисоблайман. 

Download 5,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   551




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish