1 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус


Мавзуга оид адабиётлар шарҳи



Download 5,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet389/551
Sana18.04.2022
Hajmi5,74 Mb.
#560152
1   ...   385   386   387   388   389   390   391   392   ...   551
Bog'liq
1-kism makola 19.06

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. 
Дж.М.Кейнс [Дж.М.Кейнс, 2009] 
қуйидаги жамғариш мотивларини кўрсатиб ўтган: ҳар эҳтимолга қарши 
захира ҳосил этиш, ўзи ҳақида ғамхўрлик қилиш, қариликни таъминлаш, 
фоиз тарзида даромад кўриш, келажак харажатларини ошириш, 
мустақиллик ва ўз билганича қарорларга келиш, пул билан ўзгариш қилиш 
имконига эга бўлиш, мерос қолдириш, хасисликдан қониқиш. Бадалов 
Ш.Дж. [Ш.Дж.Бадалов, 2013] фикрига кўра, уй хўжаликлари фирмалар 
билан ресурслар бозорида таклиф томонидан ва маҳсулотлар бозорида эса 
талаб томонидан туриб, ўзаро алоқага киришадилар. Иқтисодчи 
олимларимиздан 
Абдураҳмонов 
Қ.Х. 
[Қ.Х.Абдураҳмонов, 
2004] 
томонидан амалга оширилган тадқиқотларда аҳолининг турмуш 


«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (1-қисм) 
 
368
 
 
 
даражасини қуйидаги тўрт кўрсаткич билан баҳоланган: юқори турмуш 
даражаси, нормал даража, камбағаллик ва қашшоқлик.
Бозор иқтисодиётида уй хўжаликларининг муҳим функцияларидан 
бири бу оилавий тадбиркорликни ташкил этиш бўлиб ҳисобланади. 
Иқтисодчи олим Беркинов Б.Б. [Б.Б.Беркинов, 2014] фикрига кўра, 
оилавий тадбиркорлик – бу оилавий капиталдан самарали фойдаланиб, 
фойда олишга йўналтирилган ташаббусли мустақил фаолиятдир. Оилавий 
капитал бу ерда оила аъзоларининг жисмоний, ижтимоий, молиявий ва 
интелектал капиталлари сифатида намоён этилган. 
Айрим тадқиқотчилар уй хўжалигини “оила хўжалиги”, “хонадон” 
ёки “хонадон хўжалиги” деб таъриф бериб ўтишган, жумладан 
Ахмаджонов Х.И. [Х.И.Ахмаджонов, 2016] “хонадон уй-жой шароити 
умумий, бир қатор товар ва хизматларни биргаликда истеъмол қилувчи, 
ўзининг пул ва моддий маблағларини бирлаштирувчи кишиларнинг кичик 
гуруҳи” деб таърифлаган бўлса, Ахмедов Ф.А. [Ф.А.Ахмедов, 2011] 
“хонадон хўжалиги оилавий муносабатларга асосланган иқтисодий 
субъект бўлиб, унинг иқтисодий тизимда тутган ўрни пировард натижалар 
истеъмолчиси, иқтисодий ресурсларнинг етказиб берувчиси ва иқтисодий 
неъматларнинг яратувчиси сифатидаги вазифаси билан белгиланади” деб 
таъриф берган. 

Download 5,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   385   386   387   388   389   390   391   392   ...   551




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish