1 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус



Download 5,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet269/551
Sana18.04.2022
Hajmi5,74 Mb.
#560152
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   ...   551
Bog'liq
1-kism makola 19.06

 
254
 
 
 
меҳнатга лаёқатли аҳолининг қишлоқдан шаҳарга миграцияси 
кучайиши юз беради. 
Баьзи турдаги маҳсулотларда импортнинг сақланиб қолиши, 
маҳаллий ишлаб чиқаришни қисқаришига сабаб бўлмоқда, бу эса 
корхоналарнинг тугатилишига, иш ўринларининг йўқотилишига ва қишлоқ 
жойларида ишсизлик муаммосининг кучайишига олиб келади. 
Мамлакатнинг 
озиқ-овқат 
хавфсизлигини 
таъминлаш 
учун 
маҳсулотнинг асосий турлари бўйича ишлаб чиқаришда маҳаллий 
истеъмол маҳсулотларининг улуши 85 фоиздан кам бўлмаслиги керак. 
Ушбу даражага эришиш учун мамлакатда ишлаб чиқарилган 
маҳсулотларнинг камида 80 фоизи рақобатдош бўлиши керак. 
Рақобатбардош маҳсулот ишлаб чиқариш эса мутахассис кадрларнинг 
малакасига боғлиқ. 
Мутахассислар тайёрлашдаги асосий талаб, унинг замонавий 
инновацион ишлаб чиқариш даражасига мос келиши ҳисобланади. 
Кадрлар тайёрлашнинг замонавий модели, ишлаб чиқаришга керак 
бўлмаган, иқтисодиёт ва жамият олдида турган вазифаларга ҳамда меҳнат 
бозорида юзага келадиган ўзгаришларга жавоб бера олмайдиган, кадрлар 
салоҳиятининг пассив адаптациясига йўналтирилган мутахассислар 
тайёрлашга асосланган. Натижада тармоқ учун кадрлар тайёрлаш ва қайта 
тайёрлаш учун ажратилган бюджет маблағлари кутилган самарани 
бермаяпти. 
Ушбу ёндашув қуйидаги сабабларга кўра мақсадга мувофиқ эмас: 
ҳозирги “билимлар иқтисодиёти” шароитида ишлатиладиган 
машиналар, асбоб ускуна ва технологияларнинг жадал ўзгариши, мутлақо 
янги ишлаб чиқариш жараёни юз бермоқда, аммо кадрлар тайёрлашнинг 
замонавий миллий аграр таьлим тизими, эртанги кун ривожланиш 
истиқболларини ҳисобга олган ҳолда амалга оширилмаяпти; 
фанлар бўйича ўқув дастурининг шакли ва мазмуни ишлаб чиқариш 
вазифаларига мос келмайди, миллий таълим стандартида эълон қилинган 
“ваколатли ёндашув” фақат номигагина бўлиб қолмоқда; 
АСМдаги кадрларни касбга тайёрлаш ва қайта тайёрлаш тизими 
амалда ўз нуфузини йўқотмоқда; 
кадрлар тайёрлашнинг мавжуд механизми замонавий меҳнат 
бозорининг талабларига жавоб бермайди ва тармоқни инновацион 
ривожлантириш истиқболларини ҳисобга олмайди, шунинг учун таълим 
тизими аграр соҳани жадал ривожлантириш учун шароит яратмайди; 
маьлум йиллар бошланғич касб-ҳунар таълими тизимига етарлича 
эьтибор берилмади, ўрта махсус касб-ҳунар таълими тизими ҳам ҳозирги 
давр талаби даражасида эмас; 
аграр соҳадаги олий таълимнинг ишлаб чиқариш ва илм-фан билан 
интеграцияси етарлича йўлга қўйилмаган; 
баъзи ҳолларда профессор-ўқитувчиларнинг касбий тайёргарлик 
даражаси талабга жавоб бермайди; 


«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ»
(1-часть) 

Download 5,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   ...   551




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish