1-вариант I. Вариантлардан тўғри жавобни белгиланг



Download 0,93 Mb.
bet15/59
Sana07.11.2022
Hajmi0,93 Mb.
#861651
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   59
Bog'liq
1667405980 (1)

Саволлар

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Тўғри жавоб

А

А

А

А

А

А

А

А

А

А

Б

Б

Б

Б

Б

Б

Б

Б

Б

Б

В

В

В

В

В

В

В

В

В

В

Г

Г

Г

Г

Г

Г

Г

Г

Г

Г



II. Қуйидаги фикрларга қўшиласизми?
1. “Нимани, ким учун, қандай қилиб ишлаб чиқариш” масаласи бозор иқтисодиётида нарх механизми ёрдамида ҳал этилади.
2. Агар жамият ресурслардан тўлиқ фойдаланмаса, ишлаб чиқариш ҳажми ишлаб чиқариш имкониятлари чизиғидан чапда ётади.
3. Истеъмолчилар даромадининг ошиши барча товарларга бўлган талабнинг ошишига олиб келади.
4. Бошқа омиллар ўзгармас деб қабул қилинганда буғдой ҳосилининг пасайиши нонга нархининг ошишига олиб келади.
5. Агар давлат минимал нархни киритсаю, бозордаги ортиқчаликни бартараф этмаса, таклиф ҳажмининг талабдан ортиб кетиши нархларни яна пасайиб кетишига олиб келади.
6. Бозор иқтисодиёти шароитида мувозанат нарх давлат томонидан ўрнатилади.
7. Товарга бўлган талаб мутлақ эластик бўлганда талаб чизиғи вертикал ҳолатда бўлади.
8. Агар товар нархининг ошиши сотувчи даромадини ошишига олиб келса, товарга бўлган талаб эластик ҳисобланади.
9. “Ким учун ишлаб чиқариш” муаммосини давлатнинг иштирокисиз ечиб бўлмайди.
10. “Товарлар ва ресурслар доиравий айланиши” иқтисодий моделида уй хўжаликлари ресурсларга талаб билан чиқишади.



Савол-лар

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Тўғри жавоб

Т

Н

Т

Н

Т

Н

Т

Н

Т

Н

Т

Н

Т

Н

Т

Н

Т

Н

Т

Н



III. Масалани ечинг:
1. Микрофирма эгаси ўзидан ташқари яна 2та ёлланма ишчилар меҳнатидан фойдаланади. Ёлланма ишчиларга ойига 400 минг сўмдан, ўзига эса 200 минг сўмдан иш ҳақи сарфлайди. Хомашё харажатлари ойига 3 млн. сўм, бинонинг ойлик ижара тўлови 1 млн. сўмга тенг. Агар у хусусий капиталини йиллик 24 фоиз ставкаси банкка депозитга қўйганда ойига 500 минг сўм, йирик хорижий компанияда мутахассислиги бўйича ишлаганда эса ойига 600 минг сўм даромад топиши мумкин эди. Фирманинг ойлик соф пул тушуми 6 млн. сўмга тенг. Тадбиркор пул топишнинг қайси вариантини танлагани маъқуллиги ҳисоб-китоблар билан кўрсатинг?
2. Бирор товарга талаб функцияси , таклиф функцияси . Агар давлат ҳар бир товар учун 12 доллар солиқ белгиласа бозорнинг мувозанат параметрлари қандай ўзгаради ва давлат солиқдан қанча даромад кўради. Солиқнинг ишлаб чиқарувчи ва истеъмолчи тўлайдиган қисмини аниқланг.


________________________факультети_______гуруҳи талабаси _______________________________


8-ВАРИАНТ


I. Вариантлардан тўғри жавобни белгиланг:
1. Агар жамиятда ишлаб чиқариш ресурслари ҳажми кўпайса:
А) Кўпроқ товарлар ва хизматлар ишлаб чиқарилган бўлади;
Б) Иқтисодиёт кўпроқ товарлар ва хизматларни ишлаб чиқариш имкониятига эга бўлади;
В) Ишлаб чиқариш технологияси яхшиланади;
Г) Турмуш кечириш фаровонлиги ортади.
2. Алтернатив харажатлар нимани англатади?
А) Ресурслардан энг самарали фойдаланишни;
Б) Ресурсларни исрофгарчилик билан сарфлаш эвазига харажатлар ортиб кетишини;
В) Ресурслардан энг самарали фойдаланишдан воз кечиш натижасида йўқотилган имкониятлар билан боғлиқ харажатларни;
Г) Бирор ресурс ўрнига унинг ўрнини босувчи бошқа ресурсдан фойдаланишни
3. Талабнинг бир омилли функцияси қайси формулада тўғри берилган:
А) Qs=f(P);
Б) Qd=f(P,Z,R);
В) Qd=f(P) ;
Г) Qs=f(P,T,N).
4. Таклифнинг бир омилли функцияси қайси формулада тўғри берилган:
А) Qs=f(P);
Б) Qd=f(P, Z,R);
В) Qd=f(P) ;
Г) Qs=f(P,T,N).
5. Максимал нархларнинг ўрнатилиши:
А) Истеъмолчиларга зарур айрим маҳсулотларни мувозанат нархда харид этишга имкон беради;
Б) Истеъмолчиларга зарур айрим маҳсулотларни мувозанат нархдан юқори нархда харид этишга имкон беради;
В) Истеъмолчиларга зарур айрим маҳсулотларни мувозанат нархдан пастроқ нархда харид этишга имкон беради;
Г) Истеъмолчиларга зарур маҳсулотларни шартномавий нархда харид этишга имкон беради.

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish