1. Меҳнат унумдорлиги кўрсаткичларини таҳлил қилиш йўналишлари ва вазифалари



Download 140 Kb.
bet6/8
Sana22.02.2022
Hajmi140 Kb.
#112503
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
мехнат

ЙМ = К х Д х СМ.

Мазкур омилларнинг таъсирини мутлақ фарқлар усули билан ҳисоблаб чиқамиз:


ЙМк=К*Дреж*Смреж=-10*7,9580,34305=-27,27 млн.сўм
ЙМк=Кҳ*Д*Смреж=210*(-0,15)*0,34305=-10,81 млн.сўм
Ймсм=Кҳ*Дф*СМ=210*7,8*0,02991=48,99 млн.сўм
Жами: +10,91 млн.сўм
Меҳнат унумдорлигининг асосий кўрсаткичларидан бири ўртача соатлик, ўртача кунлик, ўртача йиллик маҳсулот ишлаб чиқариши ўзгариши албатта таҳлил этилади. Ўртача соатлик маҳсулот ишлаб чиқаришни таҳлил қилиш учун профессор Н.А Русак томонидан ишлаб чиқилган усулдан фойдаланамиз. Унга кўра, бу кўрсаткичнинг ҳажми маҳсулот сермеҳнатлилигининг ўзгариши ва унга қиймат баҳоси бериш билан боғлиқ омилларга алоқадордир. Омилларнинг биринчи гуруҳига ишлаб чиқаришнинг техникавий даражаси, ишлаб чиқаришни ташкил этиш, яроқсиз маҳсулот ва тузатиш билан боғлиқ вақтнинг унумсиз сарф бўлиши каби омиллар киради. Иккинчи гуруҳга маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажмининг қиймат баҳосида ўзгариши билан боғлиқ бўлган омиллар киради. Мазкур омилларнинг ўртача соатлик маҳсулот ишлаб чиқаришга таъсирини ҳисоблаш учун занжирли қўйиб чиқиш усулидан фойдаланилади.
Ўртача соатлик маҳсулот ишлаб чиқариш биринчи шартли кўрсаткич режа билан қиёсланадиган шароитда ҳисоблаб чиқилиши лозим. Бунинг учун товар-маҳсулот ишлаб чиқаришнинг ҳақиқий ҳажми таркибий силжишлар (^Мчтар) ва кооператив маҳсулот етказиб бериш (^МЧкм) натижасида унинг ўзгаришига тузатишлар киритиш, ишланган вақт миқдорини эса унумсиз сарфланган вақтга (Ту) ва ФТТ тадбирларини жорий қилишда тежаб қолинган режадан ташқари вақтга (Тт) тўғрилаш ва уни олдиндан аниқлаш керак бўлади.
Ҳисоблаш алгоритми:
См шарт = (100800-2300)/(270270)=355,08
Агар олинган натижани режадаги натижа билан таққосланса, меҳнатни ташкил этиш яхшиланиши муносабати билан меҳнат интесивлиги ҳисобига ўртача соатлик маҳсулот ишлаб чиқариш ўзгарганлигини билиб оламиз, чунки қолган шартлар режадаги шартларга яқинлаштирилган:


См шарт = 355,08 - 343,05=+12,03 минг сўм

Иккинчи шартли кўрсаткич биринчисидан шу билан фарқ қиладики, уни ҳисоблаш вақтида меҳнат харажатлари (ТТ) га қараб тузатиш киритилмайди:




См шартII=(МЧҳ+МЧтар):(Тф-Ту)=(100800-2300) : (270270-1367) =366,3 минг сўм
Олинган натижа билан аввалги натижа ўртасидаги фарқ ФТТ тадбирларини жорий этиш муносабати билан режадан ташқари фарқ тежалиши ҳисобига ўртача соатлик маҳсулот ишлаб чиқаришининг ўзгарганлигини кўрсатади:

Download 140 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish