1-мавзу ҳУҚУҚшунос мутахассис шаклланишида замонавий иш кўникмалари ва компетенцияларнинг роли



Download 0,83 Mb.
bet129/139
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#280820
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   139
Bog'liq
Ҳуқуқий кўникма ва методология маъруза матни

Суд этикаси – суд процесси иштирокчилари ва бошқа шахслар ўртасидаги муносабатларни тартибга солувчи процессуал нормаларга риоя қилишга оид судьянинг профессионал фаолиятига асосланади.
Судьялик этикаси – бу судьянинг хизмат ва хизматдан ташқари фаолиятига оид ахлоқ қоидаларидир.
Судьяларнинг одоб-ахлоқи ва юриш-туришининг юксак стандартларини рағбатлантириш ва қўллаб-қувватлаш ҳар бир давлат судлов органларининг бевосита мажбурияти эканлигини эътиборга олиб Судьяларнинг одоб ахлоқига оид Банголор тамойиллари ишлаб чиқилган.
Бангалор принциплари қуйидаги тамойилларни ўз ичига олади: мустақиллик, холислик, ҳалолик ва порага учмаслик, одоб нормаларига риоя қилиш, тенглик ва компетентлик ва интилувчанлик.
Одил судловни амалга оширишда ҳар бир судьянинг Судьялар одоб-ахлоқ кодекси қоидаларига сўзсиз риоя этиши, ўз хизмат вазифасини ҳалол ва виждонан бажариши, ўзининг ишчанлик обрўси, шаъни, қадр-қимматини ва суднинг нуфузини етарли даражада саклаши муҳим аҳамият касб этади.
“Ўзбекистон Судьялар одоб-ахлоқ кодекси” Ўзбекистон Республикаси Судьялар Олий Кенгашининг 2018 йил 29 январдаги СОКҚ-490-III-сон Қарори билан тасдиқланган.
Ўзбекистон Судьялар одоб-ахлоқ кодекси Ўзбекистон Республикаси Конституцияси, “Судлар тўғрисида”ги, “Ўзбекистон Республикасининг Судьялар олий кенгаши тўғрисида”ги ва бошқа қонунлар, шунингдек, халқаро ҳуқуқнинг судьялар одоб-ахлоқини тартибга солувчи умумэътироф этилган тамойилларига мувофиқ ишлаб чиқилган.
Фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини, шунингдек қонуний манфаатларини суд орқали ишончли ҳимоя қилишга одил судловнинг мустақиллигини, беғаразлигини ва лаёқатлилигини таъминлаш орқали эришилади. Бу ҳар бир судьянинг конституциявий нормаларга ва қонунларга, «Судьяларнинг одоб-ахлоқ кодекси» (бундан буён матнда Кодекс деб юритилади) қоидаларига риоя қилишини, ўз фаолиятини адолат ва холислик принципларига асосланиб амалга оширишини назарда тутади.
Судьяларнинг мустақиллиги, дахлсизлиги, улар фаолиятига аралашишга йўл қўйилмаслигининг давлат томонидан кафолатланиши, моддий ва ижтимоий таъминот даражаларининг юқори эканлиги одил судловга эришиш – қонуний, асосланган ва адолатли суд қарорлари чиқарилишининг омилларидир.
Судьянинг Кодекс қоидаларига сўзсиз риоя қилиши, ўз хизмат вазифаларини ҳалол ва виждонан бажариши судьянинг шаъни, қадр-қиммати ва ишчанлик обрўсини ҳамда умуман суднинг нуфузини сақлашда муҳим аҳамиятга эга.
Судья ҳар қандай вазиятда ўз шаъни ҳамда қадр-қимматини сақлаши, одоб- ахлоқ меъёрларига риоя қилиши, камтар, хушмуомала бўлиши ва қўпол муомалада бўлмаслиги шарт.
Судья ўз мақомидан ўзи учун, қариндошлари ва бошқа шахслар учун бирон-бир манфаат, хизмат, тижорат ёки бошқа фойда олиш мақсадида фойдаланмаслиги, шахсий масалалар юзасидан турли давлат органлари, жамоат бирлашмалари, корхона, муассаса ва ташкилотлар, мансабдор шахслар ва фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш органлари ва фуқаролик жамиятининг бошқа институтлари билан ўзаро муносабатларда ўз мавқеидан фойдаланмаслиги шарт.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish