1-мавзу: Технология фани Давлат таълим стандарти, ўқув дастури, дарслик ва методик қўлланмалари мазмуни



Download 5,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/91
Sana15.06.2022
Hajmi5,13 Mb.
#674085
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   91
Bog'liq
4.2.-2-кисм-Технология-Методика-мажмуа-2018

Технология ва информатика
. Ҳозирги замон саноатида маҳсулотларни 
ишлаб чиқаришга оид технологик жараёнларни такомиллаштириб боришни 
электрон ҳисоблаш машинаси ва информатика асослари фанисиз амалга
ошириш қийин. Замон талабларидан келиб чиқиб шаҳар ва қишлоқларда янги-
янги, кичик, ўрта корхоналар очилиб иш бошламокда. Ана шу ишлаб чиқариш
муассасаларида замонавий автоматик бошқариш системаларидан фойдаланишга
катта эътибор берилмокда. Шунинг учун Технология таълими дарсларида 
ўқувчиларнинг электрон ҳисоблаш машинаси ва информатика асослари фани 
буйича олган билим, кўникмаларини ҳисобга олган ҳолда уларни ишлаб чиқариш 
жараёнига қандай тадбиқ этишга оид тушунчаларни бериб бориш зарур.
Масалан, ўқувчиларга материалларга механик ишлов бериш буйича токарлик, 
фрезалаш, рандалаш, прокатлаш, пармалаш станоклари билан таништираётганда 
ўқувчиларга ҳозирги кундаги такомиллашган автомат ва ярим автомат 
дастурлаштирилган станокларнинг ишлаш принциплари, нимага асосланиб 
ишлашини айтиб ўтиш жоиздир. Ўқувчиларга юқорида айтилган станокларда 
бажариладиган операцияларни бир станокда, яъни дастурлаштирилган 
системадаги станокда бир неча ишлар; йўниш, тешиш, резьба очиш, пардозлаш ва 


164
бошқа операцияларни бажаришдаги қўлайликлар ҳақида гапириб ўтилса янада
яхшироқ бўлади. Шунингдек, бундай ишлар учун дастур тузишнинг аҳамияти 
ҳақида ҳам алоҳида тўхталиб ўтиш керак. Экскурсия соатларида эса шу тоифадаги
станокларни кўрсатиш, технология ва информатика фанларидан олган
билимларини мужассамлаштириб бориш мақсадга мувофикдир. 
Технология ва кимё
. Ўқувчиларга материалшуносликка оид билимлар 
бериш уларнинг бу соҳадаги тушунчаларини кенгайтиришда кимёвий усулда 
олинадиган материаллар, жумладан, пластмассалар, полимерлар, полиэтилен
плёнкалар, сунъий ойна, сунъий каучук ва бошқа шу кабилар ҳақида ҳам 
маълумот беришга тўғри келади. Бунда шу хилдаги материалларнинг олиниши ва 
ишлатилишини моддаларнинг кимёвий таркиби ва хусусиятлари орқали 
тушунтириш яхши натижа беради. Булардан ташқари елим, буёқ, лок, ацетон каби 
бириктирувчи, пардоз ва эритувчи материалларнинг ҳосил килиниши, 
ишлатилиши ҳамда улардан фойдаланишдаги ҳавфсизлик қоидалари ҳақида ҳам 
алоҳида тўхталиб утиш зарур. 

Download 5,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish