1-мавзу: Ўрта Осиё археологиясини ўрганишнинг замонавий босқичи. Ўрта Осиёда қадимги одамнинг пайдо бўлиши масалалари. Палеолит даври макони ва манзилгоҳларининг хронологияси масалалари. Режа



Download 1,27 Mb.
bet2/3
Sana22.02.2022
Hajmi1,27 Mb.
#98060
1   2   3
Bog'liq
1-тақдимот

Тешиктош ғор–макони Сурхондарё вилояти, Бойсун туманидаги Бойсун тоғининг жанубий ён бағридаги Завталашган дарасида жойлашган. Ғор 1938–1939 йилларда А.П.Окладников томонидан текширилган. Аниқланган 5 та маданий қатламдан тошдан ясалган меҳнат қуроллари, учринди тош қуроллар, турли шаклдаги нуклеуслар, ўткир учли тош найзалар, тош пичоқлар, парақалар, сихча, қирғич, куракча, чоппер, чопқи ва ҳоказолар топилган. Тешиктошдан топилган меҳнат қуролларнинг аксарияти қирқувчи ва тарашловчи вазифаларни бажарган. Бу ердан яна фақат неандерталь одамига хос дисксимон нуклеуслардан (ўзаклар) бир неча нусха топилган. Уларнинг диаметри 10–15смни ташкил этган. Учринди тошлардан териларга ишлов бериш, ёғочларни кесиш, рандалаш каби ишларда фойдаланганлар. Бундай меҳнат қуроллар энг кўп Тешиктошдан топилган.
Тешиктош ғорининг энг қимматли топилмаси одам
суяги қолдиқларининг топилишидир.
У энг пастки маданий қатламдан топилган.
У чалқанчасига ётқизилиб, устига қизил охра
сепилган ҳолда кўмилган. Қабри атрофида арҳар
шоҳлари терилган. Тадқиқотчилар фикрича,
бу диний эътиқод билан боғлиқ.
Неандерталь одам. Тешиктош. Тикланган.
Ер юзида музликларнинг чекиниши натижасида иқлим ўзгаради. Бу эса, ўз навбатида ибтидоий одамларнинг турмуш тарзида ўзгаришларга олиб келади. Олимлар бу даврнинг ўзига хос хусусиятларини эътиборга олиб, уни ўрта тош даври, яъни мезолит даври деб белгилаганлар.
“Мезолит” сўзи юнонча “мезос”—ўрта, “литос”—тош сўзларидан келиб чиққан бўлиб, милоддан аввалги 12 минг йилликлардан 7 минг йилликларгача давом этган.
Мезолит даврида иқлимнинг ўзгариши билан ҳайвонот дунёси ҳам ўзгаради. Палеолит давридаги йирик ҳайвонлар йўқолиб, улар ўрнига тез чопар ва майда ҳайвонлар: арҳар, муфлон, тоғ эчкиси, буғу, жайрон, қулон, қуён, арслон, йўлбарс, барс, қоплон ва бошқа ҳайвонлар пайдо бўлди. Уларни илгаридагидек овлаш ибтидоий одам учун мураккаблик туғдирди. Натижада ўқ-ёй ихтиро қилинди.
Мезолит даври чайласи
Жамият тараққиётидаги кейинги давр неолит деб ном олган. У юнонча “нео”—янги, “литос”—тош, яъни янги тош даври деган маънони беради. Бу давр узоқ давом этган тош даврининг якунловчи босқичи бўлганлиги учун шу ном билан аталган. Бу тушунчани фанга инглиз археологи Леббок 1865 йилда киритган. Неолит даври хронологик жиҳатдан
Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish