1-мавзу. Мулк ва баҳолаш ҳақида умумий тушунчалар



Download 6,36 Mb.
bet128/171
Sana05.05.2023
Hajmi6,36 Mb.
#935579
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   171
Bog'liq
КМБ

Пул шаклидаги тузатишлар – бу ҳар бир таққосланаётган объект нархига қўшиладиган ёки ундан айриладиган суммалардир.
а) таққослаш бирлиги (1 га, зичлик бирлиги, 1 сотка) га киритиладиган пул шаклидаги тузатишлар сотилган аналог объектнинг нархини баҳоланаётган объект ва аналогнинг тавсифларидаги фарқлар баҳоланган маълум суммага ўзгартиради. Агар баҳоланаётган объект аналогдан яхшироқ бўлса ижобий, ёмонроқ бўлса салбий тузатиш киритилади.
Таққослаш бирлигига киритиладиган пул шаклидаги тузатишларга сифат тавсифларига киритиладиган тузатишлар ҳамда статистик усулларда ҳисобланган тузатишларни мисол қилиб келтирса бўлади.
б) сотилган аналог объектнинг нархига киритиладиган тузатишлар уни баҳоланаётган объект ва аналогнинг тавсифларидаги фарқлар баҳоланган маълум суммага ўзгартиради.
Сотилган аналог объектнинг нархига киритиладиган тузатишларга қўшимча яхшиланишлар (омборхоналар, автомобил тўхташ жойлари ва ҳ.к.) мавжудлигига киритиладиган тузатишларни мисол қилса бўлади.
Фоиз шаклидаги тузатишлар –пул суммаларини аниқлаш қийин бўлган, аммо бозор маълумотларига асосан фоизлардаги фарқланишлар мавжудлиги тасдиқланадиган ҳолларда қўлланилади. Фоиз кўринишидаги тузатишларни қуйидаги кўринишларда киритиш мумкин:
мустақил (+/-) асосда – харидорлар бозорда тузатиладиган тавсифларни бошқаларига боғлиқ бўлмаган тарза баҳолашлари аниқ бўлган ҳолларда. Барча тузатишлар аниқланганидан сўнг ҳаммаси қўшилади, сўнг таққосланаётган объектнинг сотиш нархи олинган фоизга кўпайтирилади. Мазкур сумма ҳақиқий сотиш нархига қўшилади ёки айрилади ва натижада таққосланаётган объектнинг тузатилган нархи келиб чиқади.
кумулятив асосда – баҳоловчи ҳар бир тузатиш бошқаларига таъсир қилишини аниқлаган ҳолларда (кам қўлланилади). Бу ҳолда алоҳида коэффициентни ҳисоблаш учун ҳар бир тузатиш 100 % га қўшилади ёки айрилади. Сўнг коэффициентлар ўзаро кўпайтирилади ва олинган коэффициентдан ҳақиқий сотиш нархининг кўпайтирувчиси сифатида фойдаланилади.

Download 6,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   171




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish