2.3. Жиноятчилик таркиби
Ҳар қандай ҳодиса, муайян комплекс, тизимнинг таркиби – комплекс, тизимнинг ички элементлари ўртасидаги ўзаро боғланган ва бир-бирини тақозо этувчи нисбатдир.
Жиноятчилик таркиби – бу муайян мамлакатда, минтақада маълум даврда ёхуд тарихий босқичда содир этилган барча жиноятларнинг турларга тақсимланган мажмуидир. Жиноятларнинг турлари бир қанча гуруҳларга ажратилади. Уларнинг энг муҳимлари ижтимоий-демографик, жиноят-ҳуқуқий ва криминологик белгилардир.
Жиноятчилик таркиби, умуман олганда, уни сифат жиҳатидан, яъни жиноятчиликнинг ижтимоий хавфлилик даражасини тавсифлайди. Жиноятчилик таркиби умумий кўринишда жиноятчиликни ташкил этувчи қилмишлар (айрим қилмишлар ҳамда улар гуруҳларининг) ижтимоий хавфлилик даражаси ва хусусиятини акс эттиради. Шунинг учун ҳам жиноятларнинг оғирлик даражасига кўра ўзаро нисбати (ўта оғир, оғир, унча оғир бўлмаган ва ижтимоий хавфи катта бўлмаган жиноятлар) жиноятчилик таркибининг энг муҳим кўрсаткичи ҳисобланади (Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 15-моддаси).
Жиноятчилик таркиби жиноят-ҳуқуқий белгиларга кўра бошқа кўрсаткичлар бўйича тақсимланиши ҳам мумкин:
а) ЖК Махсус қисми боблари (моддалари) бўйича;
б) айб шакллари бўйича;
в) жазонинг хусусияти бўйича;
г) иштирокчилик шакли бўйича;
д) такрорийлик белгисига кўра;
е) субъектнинг ўзига хос хусусиятларига кўра (вояга етмаганлик, махсус субъектлар, «профессионаллар» ва ҳ.к.).
Жиноятчилик таркиби криминологик белгиларга кўра қуйидагича тақсимланиши мумкин:
а) ҳудудий белгига кўра (вилоятлар, туманлар, минтақалар ёки алоҳида объектлар бўйича);
б) хўжалик юритиш, бошқариш ёки жамият ҳаёти тармоқлари бўйича;
в) хусусияти ва мотивларига кўра (давлатга қарши жиноятлар, ғаразгўйлик жиноятлари, зўравонлик жиноятлари, экология соҳасидаги жиноятлар, халқаро жиноятлар ва ҳ.к.);
г) жиноят содир этилган вақт ва жойга кўра;
д) жиноят содир этиш қуроллари (воситалари)га кўра;
е) тарқалганлигига кўра.
Жиноятчилик таркиби, айниқса, жиноятчининг шахсига нисбатан, ижтимоий-демографик белгилар (жинси, ёши, касби, оилавий аҳволи ва ҳ.к.)га кўра ҳам тақсимланади.
Криминология фанида жиноятчиликнинг тўлиқ таркиби ва нотўлиқ таркиби фарқланади. Жиноятчиликнинг тўлиқ таркибида унинг мажмуи (массаси) мумкин бўлган барча гуруҳлаш белгилари бўйича тақсимланади. Жиноятчиликнинг нотўлиқ таркиби эса айрим зарур гуруҳлаш белгилари нуқтаи назаридан таҳлил қилишни назарда тутади (масалан, бутун массада қасддан ва эҳтиётсизлик орқасида содир этилган жиноятларнинг ўзаро нисбатини аниқлаш учун ёхуд муайян даврда жиноят содир этган шахсларнинг жинси, ёшини аниқлаш учун).
Do'stlaringiz bilan baham: |