1-мавзу. Криминология предмети, вазифалари ва тизими


Криминология тизими ҳақида



Download 372,48 Kb.
bet8/65
Sana21.02.2022
Hajmi372,48 Kb.
#74451
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   65
Bog'liq
1 мавзу

1.4. Криминология тизими ҳақида

МДҲ доирасида мавжуд адабиётларда криминологияни икки муҳим бўлим (умумий ва махсус қисмлар)га ажратиш қабул қи­линган. Бунда Умумий қисм қуйидаги муаммоларни қамраб олади: криминология тушунчаси, унинг предмети ва тизими; мамлакат криминологиясининг ҳолати ҳамда унинг вазифалари; криминология методлари; жиноятчилик, жиноятчилик сабабла­ри, жиноятчи шахси; муайян жиноятнинг шаклланиши ҳамда уни содир этиш механизми; жабрланувчи шахси; жиноятчилик­нинг олдини олиш; жиноятчиликка қарши курашни прогноз қи­лиш ва режалаштириш.


Криминологиянинг Махсус қисми қуйидаги йўналишларни ўз ичига олади:
- рецидив жиноятчиликнинг криминологик тавсифи ҳамда унинг олдини олиш;
- вояга етмаганлар ўртасидаги жиноятчилик;
- касбий ва уюшган жиноятчилик;
- эҳтиётсизлик орқасида жиноят содир этишнинг криминоло­гик тавсифи ҳамда унинг олдини олиш;
- аёллар жиноятчилиги;
- зўрлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар;
- тамагирлик жиноятлари;
- ичкиликбозлик ва алкоголизм билан боғлиқ жиноятлар;
- гиёҳвандлик билан боғлиқ жиноятлар;
- аҳолига тиббий хизмат кўрсатиш билан боғлиқ жиноятчи­лик;
- мансаб мавқеини суиистеъмол қилиш билан боғлиқ жи­ноятчилик;
- компьютер техникаси билан боғлиқ жиноятчилик ва ҳ.к.
Шуни эътиборга олиш лозимки, у ёки бу муаммолар муҳим аҳамият касб этган, илмий тадқиқот материаллари тўпланган ҳолларда криминологиянинг Махсус қисми янгиланиши ва янги мустақил мавзулар билан бойитилиши керак. Масалан, эколо­гик ҳамда халқаро жиноятчиликни, маънавиятга қарши жиноят­чилик, хусусан сексуал жиноятчиликни; иқтисодий жиноятчи­лик, мансабдорлик жиноятлари, компьютер ҳамда гиёҳвандлик жиноятчилигини криминологик жиҳатдан тавсифлаш ҳамда уларнинг олдини олиш зарурати туғилди.
Айни вақтда, криминология тизимида унинг учинчи муҳим қисми – айрим турдаги жиноятлар (ўғирлик, одам ўлдириш, давлатга хиёнат қилиш, дезертирлик ва ҳ.к.) тавсифи ҳамда уларнинг олдини олиш ҳам ажратилиши лозим. Уму­мий, хусусий ва айрим фалсафий категория қонуниятлари­нинг намоён бўлиш мантиқи шундай.

Download 372,48 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish