1-Мавзу. Жахон хўжалиги ва халқаро иқтисодий муносабатлар: асосий кўринишлари ва хусусиятлари


Шакл 1. Жахон хўжалиги ривожланишининг эволюцияси



Download 498,7 Kb.
Pdf ko'rish
bet4/8
Sana25.02.2022
Hajmi498,7 Kb.
#463830
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
1-мавзу

Шакл 1. Жахон хўжалиги ривожланишининг эволюцияси 
Ички бозор 
– ишлаб чиқарилган махсулотинг барчаси ички истеъмолга 
мўлжалланган хўжалик юритиш шакли.
 Миллий бозор
– бир қисми хорижий харидорга мўлжалланган ички бозор. 
Жахон бозори
– мамлакатлар аро доимий характерига эга бўлган халқаро мехнат 
тақсимоти ва бошқа ишлаб чиқариш омилларининг халқар харакатига асосланган 
товар-пул муносабатлари. 
 
 
Халқаро бозор
– хоржий бозорлар билан бевосита боғлиқ бўлган миллий 
бозорларнинг қисми. 
Мамлакат I 
Мамлакат III 
Мамлакат II 


Собик социалистик мамлакатларда жахон миллий даромадининг 3дан 1 кисми, шу 
жумладан УИЁК давлатларида-4дан 1 кисми ишлаб чикариларди. 
60-йиллардан бошлаб жахон хужалиги тизимига ривожланаѐтган давлатлар 
кушилди. 70-йилларнинг урталарида улар орасида ЯИД-“янги индустриал давлатлар”, 
яъни Жануби-Шаркий Осиѐ (1-оким- 4 кичик “аждахо”- Жанубий Корея, Тайвань, 
Гонконг, Сингапур) ва Лотин Америкаси давлатлари: Бразилия, Аргентина, Мексика 
сезиларли даражада ажралишди. 
СССР таркалиб кетганидан кейин ва Шаркий Европада инкилобий узгаришлардан 
кейин жахон хужалиги яхлит, бутун организм куринишни олди. Шаклланаѐтган глобал 
жахон хужалиги бир текис булмаган холда, уз ичига саноати ривожланган давлатлар, 
ривожланаѐтган давлатлар ва утиш шаклидаги иктисодий тизимли давлатларнинг миллий 
иктисодиѐтларини уз ичига олади. 
Куплаб карама-каршиликлар ва турлича тенденцияларни саклаб колган холда ХХI 
аср бусагасидаги жахон хўжалиги ХХ аср уртасидаги жахон хўжалигидан солиштириб 
булмайдиган даражада купрок ажралмас, интеграциялашган ва динамикдир. 
Замонавий Жахон хужалигининг характери канака, унинг узига хослиги нимада, 
курсаткичлари ва ривожланиш омиллари канака? 
ХХI аср бусагасидаги Жахон хужалиги - уз микѐсига кура глобалдир; у тулик 
равишда бозор иктисодиѐтининг тамойиллари, халкаро мехнат таксимотининг объектив 
конуниятларига, ишлаб чикаришнинг байналминаллашувига асосланади.

Download 498,7 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish