1-мавзу: Халкаро савдонинг назарий ва услубий асослари



Download 272,92 Kb.
bet34/52
Sana07.04.2022
Hajmi272,92 Kb.
#535599
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   52
Bog'liq
Жахон иктисодиети ва халкаро МАРУЗА

Туризмнинг шакллари, турлари ва хиллари. Туризмнинг фаолият кўрсатишининг иқтисодий самарадорлиги кўп томондан унинг шакллари таснифи билан белгиланади. Туризм шакллари таснифи деганда, уларнинг муайян амалий мақсадларига боғлиқ бўлган бир турдаги гуруҳларини тушуниш лозим.


Туристик бозор


Ю =ори ривожланган бозор



Кам ривожланган бозор




Ю=ори даражада туристик

хизмат кырсатишни таъминлаш учун

етарли сармоя


Туристик


индустрияга

инвестициялар


Катта пул

жам\армалари

И=тисодиёт-

нинг бош=а

сощаларига

инвестициялар

Товарлар ва

туризм хизматларини ишлаб

чи=аришнинг

ю=ори

даражаси



Ю=ори

даромад

Алохида

сифатли


туризм хиз-

матларига

ю=ори талаб



Туристик


индустрияни

кытариш ва

нормал ривожланиши учун

етарли былмаган сармоя


Туристик


индустрияга

кам инвести-

циялар

Катта


былмаган пул

жам\армалари


Товарлар ва

туризм хиз-матларини ишлаб

чи=аришни

паст даражаси

Кам даромад


Туризм


5-расм. Туристик бозорнинг икки цикллиги.


Туризм шаклларидан ҳар бири туристларнинг ўзига эҳтиижлари билан тавсифланади ва бу эҳтиижларни қондирувчи тегишли хизматлар тўпламини назарда тутади.

Туризм шакли турист ўз мамлакатининг давлат чегарасини босиб ўташи билан боғланган, яъни туризмни шаклларга бўлиш асосида мамлакатга оид аломат итади.

Ушбу аломатга кўра туризмнинг икки шаклини ажратишади: ички ва ташқи.



Ички туризм - ўз мамлакатининг ичида маҳаллий туризм, шу ерда доимий истиқомат қилаитган шахсларнинг ўз мамлакати чегараларидаги саихати.

Халқаро туризм - бу бошқа мамлакатга туризм, яъни хорижий туризм. У кириш ва чиқишли бўлади. Чиқиш туризми – бир мамлакатда доимий яшовчи фуқароларнинг иккинчи мамлакатга саиҳати. +ириш туризми – муайян мамлакат чегараларида бу ерда доимий яшамайдиган шахсларнинг саиҳати. Халқаро туризм кўплаб омиллар таъсирида ривожланади, уларни уч гуруҳга киритиш мумкин: демографик, иқтисодий, ижтимоий.


Download 272,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish