1. Мавзу: Фойдали қазилма конларини ер ости услида қазиб олишнинг умумуий тартиби



Download 1,11 Mb.
bet11/15
Sana23.02.2022
Hajmi1,11 Mb.
#125037
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
Комплекс готов

Сақловчили портловчи моддалар- 1кг ми портлаганда портлаш энергияси 3750 кл калл дан ошмайдиган портловчи моддаларга айтилади.
Шпурлар асосан электр усулида портлатилади. Бурғулаб портлатиш ишларининг самарадорлигини ошириш мақсадида сифатли портлатиш воситаларидан фойдаланилади, булар бир онда ва қисқа фурсатда ишга тушувчи электр детонатор ва бошқалар.
Портловчи модда сарфи ва заряд конструктсияси
Портловчи модда сарфи тажрибавий портлатиш ёки формулалар орқали белгиланади, хсусан проф. Н.М. Покровский формуласи бўйича аниқлаш мумкин.
[ ]
Бу эрда: -тоғ жинсининг хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда белгиланадиган
П.М нинг солиштирма сарфи, .
- мустаҳкамлик коеффитсенти
-тоғ жинсининг структуравий (тузилиш) коеффитсенти, масалан: қайишқоқ
жинсларда =2, эластик жинсларда =1,8
-сиқилиш коефсенти яъни, кон лаҳими кўп жойининг майдонини ҳисобга
олувчи коефсенти

–ПМ нинг нисбий иш қобиляти .
Портлаш махсулотининг механик иш бажара олиш қобиляти ПМ нинг иш қобиляти дейилади. У да ифодаланади.
Демак юқоридаги формуладан 1 тоғ жинсини массивдан ажратиб олишдаги П.М.сарфи ни аниқладик.
Ков жойни бир силжитишдаги яъни, бир сиклда ишлатиладиган П.М.миқдори қуйидагича аниқланади.

Бу эрда: -Кўп жойнинг бир силжишида ажратиб олинган тоғ жинси ҳажми, .
-шпур узунлиги, м.
-кон лаҳими юзаси, .
Битта шпурга жойлаштириладиган заряд миқдори

Бу эрда: –шпурларнинг умумий сони.
Одатда шпурда портловчи модда патронлари кетма-кет жойлаштирилади. Ушбу заряд конструктсияси зарядлаш ишларининг оддийлигини ва ишончли портлашини таминлайди. Катта чуқурликдаги шпурлада детонатсия тезлигини ва тўлиқлигини таминлаш учун детанатсияловчи шнурлар ишлатилади.

Download 1,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish