1-мавзу: Ёш даврлари ва педагогик психология фанининг предмети ва вазифалари


- Мавзу: Ёш даврлари ва педагогик психологияни



Download 0,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/32
Sana18.07.2022
Hajmi0,6 Mb.
#824080
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   32
Bog'liq
Yosh davrlari va pedagogik psixologiya ma`ruza matn 2008 (1)

2- Мавзу: Ёш даврлари ва педагогик психологияни 
вужудга келиши ва ривожланиш тарихи 
Ёш авлоднинг таълим ва тарбия билан боғлиқ психологик
муаммолари йирик олимлар, файласуф ва ѐзувчиларнинг щам мунтазам жалб 
этиб келган. Дастлабки педагогик-психологик мазмундаги асарлар XVII-
XVIII диний-ащлоқий таълимотлар замирида ѐритилгандир. Россияда 
психологик тадқиқот намуналари Шарқ ва /арб маданияти таъсирида инсон 
рущияти билан боғлиқ турли асарларда шаклланиб келган. В.Н.Татишев, 
А.Н. Радишев, Н.И.Новиков ва бошқаларнинг асарларидаги дастлабки 
қарашлари щам психик тараққиѐтнинг ўзига хос хусусиятлари, психик
ривиожланишдаги тафовутлар билан йўғрилгандир. 
Рус тарихчиси В.Н.Татишевнинг «Фанлар ва билим юртларининг 
фойдаси тўғрисида сущбат» китобида фанларнинг таснифи, билимларнинг
ащамияти, тил ва нутқнинг мавқеи, ѐш даврларининг хусусиятлари билан
боғлиқлиги кўрсатилган. 
А.Н.Радишев
биринчилар қатори бола психик тараққиѐтини табиий-
илмий йўсинда асослаб беришга уринади. Унинг 
«Петербургдан Москвага 
саёщат»
китоби бу борада педагогик-психологик асарлар сирасидан муносиб
ўрин эгаллайди. Ёзувчининг фикрича, инсон ташқи мущит щақидаги



таассуротларини сезгилар орқали идрок этади, шу йўсинда унинг тафаккури 
улғайиб шаклланади. 
Н.И.Новиков
башарият фаравонлигини кўзлаб, ѐшлар ва болалар
ўртасида фойдали билимларни кенг тарғибот этиш учун уларни ўзига хос
йўсинда тарбияламоқ зарур деб айтади. Унинг асарларидан инсоннинг 
камолоти учун тафаккур, хотира, ащлоқ, щис-туйғува тақлидчанлик алощида 
ащамиятга эга эканлиги таъкидланади. 
Россияда ѐш даврлари психологияси ва педагогик психология 
фанининг ривожланиш тарихида К.Д.Ушинскийнинг ўрни алощида 
ащамият касб этади. Унинг фикрича психология фанининг асосий вазифаси 
тарбиянинг мақсадини аниқлашга, таълим-тарбия натижаларини тўғри 
бащолашга, шулар асосида янги метод ва усуллар яратишга, педагогик 
тажрибани тащлил қилиш ва умумлаштиришда мущим ўрин тутади деб 
айтади. К.Д.Ушинскийнинг «Инсон тарбия предметидир» асарида педагогик 
таъсир жараѐни щисобланган инсоннинг психологик хусусиятлари, унинг 
ўзига хос томонлари ўз аксини топган. 
Шунингдек, Россияда илмий психологияни ривожлантиришда
Н.Ф.Каптерев, Н.А.Сикорский, А.П.Нечаев, А.Ф.Лазурский, П.Ф.Лесгафт, 
И.М.Сеченов, И.П.Павлов, П.П.Блонский сингари олимлар бу борада
ўзларининг муносиб щиссаларини қўшганлар. 
Ўтган асрнинг ўрталарида вужудга келган турли назариялар, 
қарашлар, ўқув фаолияти ва таълимнинг талқинлари, (Д.Н.Богоявленский, 
Н.А.Менчинская, П.Я.Гальперин, Н.В. Кузьмина ва бошқалар) нафақат
педагогик тажрибани, балки психология фанининг бу тармоғини илмий-
амалий бойитишга асос бўлди. 
Олмон психологи Э. Мейерман боланинг мактаб даврида унинг рущи 
ва танасида кечаѐтган ўзгаришларни тўлиқ билмай туриб, унга буйруқ ѐки 
тазйиқ ўтказиб бўлмайди, деб таъкидлайди. Унинг фикрича экспериментал 
педагогиканинг мақсади айни шу муаммоларга қаратилмоғи даркор. 
Америкалик психолог-олим С.Холл щар қандай бола ўзининг 
индивидуал тараққиѐтида филогенезни онтогенезда такрорлайди, шу боис 
болаларга ибтидоий инстинктларни оғриқсиз, енгил кечиши учун қулай 
имкониятлар яратиб бериш зарур деб айтади. С.Холл ўз тажрибалари
асосида бой ашѐвий далиллар тўплаб, бола щақида психологик физиологик 
щамда педагогик билимларнинг комплекс дастурини яратиш ғоясини олға 
суради. 

Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish