2. IDEF стандартларидан фойдаланган ҳолда жараёнларни функционал моделлаштириш
IDEF0 стандарти
Ташкилот фаолиятига таҳлилий жараёнли ёндашув методологияси дастлаб 60-йилларда АҚШда таклиф этилган ва SADT (Structured Analysis and Design Technique) деб номланган. У “Инсон ва машина” номли мураккаб тизимни яратиш учун мўлжалланган.
IDEF0 (Integration Definition for Function Modeling) бизнес жараёнларни стандарт моделлаштириш.
SADT асосида ташкилот фаолиятининг айрим жабҳаларини шакллантиришда IDEF3 ва DFD стандартлари ишлаб чиқилди. SADT ва IDEF0 ларнинг асосий ғояси бизнес тизимларнинг объектларини (бўлимлар, ишчилар, станоклар) таҳлил этишдан эмас, балки объектларга боғлиқ бўлмаган бизнес жараёнларни таҳлил этишга қаратилган.
IDEF0 стандарти ёрдамида моделлаштириш
IDEF0 стандарти ёрдамида моделлаштириш принципи бу – ташкилотнинг функционал моделини дарахтсимон кўринишда қуришдир. Унинг маъноси шундаки, ташкилотнинг барча фаолияти унинг “Асосий функцияси” ёки ихтиёрий унинг бўлаги алоҳида фаолият кўринишларига (“Бизнес-жараёнлар”, “Функциялар”, “Ишлар”) бўлинади.
IDEF стандартлари
Ҳозирги вақтда тизимларнинг моделлаштиришнинг IDEF номли умумий методологияси бир нечта қисм методологияларини ўз ичига олади:
IDEF0 - функционал моделллаштириш
IDEF1 - ахборотли моделллаштириш
IDEF1X - маълумотларни моделллаштириш
IDEF3 - жараёнларни моделллаштириш
IDEF4 - объектга йўналтирилган лойиҳалаш ва таҳлил
IDEF9 - талабларни моделллаштириш
IDEF0нинг хусусиятлари
DEF0 – диаграммаларининг ишчи соҳасида функционал блоклар ёрдамида ишлар тақсимланади ва улар кириш ва чиқиш стрелкалари билан боғланади.
Бу шуни билдирадики, мавжуд диаграмма бошқа диаграммалар, моделлар (“Чақириш” типидаги стрелка) ёки ташқи муҳитлар (бозорлар, корхоналар) билан боғланган.
IDEF0 диаграммаси ишчи соҳадан ташқари қўшимча майдонларни (fields) ҳам ўз ичига олади.
IDEF стандартининг калитли хусусияти шундаки, унинг асосий синтактик бирлиги "Функция", ёки "Фаолият", ёки "Иш" ҳисобланади.
IDEF0 стандартидан фойдаланиб модел қуриш корхона фаолияти натижаларини яхшилашга яқиндан ёрдам беради.
Қуйидаги саволларга жавоб топиш орқали корхона фаолияти натижаларини яхшилашга эришиш мумкин:
1. Фаолиятда яхши натижаларга эришиш учун қандай оралиқ ишларни бажариш зарур?
2. Ҳар бир турдаги иш фаолиятини юрғизиш учун қайси ресурслар (ахборотли, материалли, инсон ва ишлаб чиқариш билан боғлиқ) керак бўлади?
3. Моделлаштириш жараёнида қандай қилиб ҳар бир ишни алоҳида бошқариш мумкин?
4. Ташкилотнинг мавжуд фаолиятини қандай қилиб такомиллаштириш мумкин?
Токар бажарадиган “Деталь йўниш” жараёнига мисол кўрамиз. Кириш жараёни бу йўнилиши керак бўлган деталь заготовкасидир. Токар детални йўнишни бошлаши учун унга топшириқ ёки режани бериш зарур. Шу билан биргаликда унга деталнинг ўлчамлари кўрсатилган чизма ҳам керак бўлади. Демак, чизма ва топшириқ бизнес жараённи реализация қилиш (жараён уларсиз бошланмайди) учун керак, лекин жараённи боришида улар ўзгармайди. IDEF0 стандартига бўйича бу тушунчалар бошқарувчи тушунчасига мос келади. Детални йўниш учун механизм (бошқарувчи) деб аталувчи токар, станок керак бўлади. Жараёнининг натижаси ёки чиқиши бу тайёр деталь ҳисобланади.
Do'stlaringiz bilan baham: |