5) Қўш (аралаш) оксидлар – икки ва ундан ортиқ оксидларнинг аралашмасидан ҳосил бўлган бирикмалар. Масалан: Fe3O4 (FeO.Fe2O3) – темир қўш оксиди, Cr3O4 (CrO.Cr2O3) – хром қўш оксиди, Mn3O4 (MnO.Mn2O3) – марганец қўш оксиди, Pb2O3 (PbO.PbO2) – қўрғошин қўш оксиди Co3O4(CoO . Co2O3) – кобальт қўш оксиди ва ҳ.з. Айрим ҳолларда ҳар хил металларнинг оксидлари аралаш ҳолда ҳам учрайди, улар шпинеллар деб айтилади. Масалан: FeAl2O4 (FeO.Al2O3), ZnAl2O4 (ZnO.Al2O3), MgAl2O4 (MgO.Al2O3) ва ҳ.з.
Оксидларнинг олиниш усуллари
1. Оддий моддаларни бевосита кислородда ёнишидан оксидлар ҳосил бўлади, кислород ком шароитда кичик валентли оксид, мўл шароитда юқори валентли оксид ҳосил бўлади:
C + O2(кам) = 2CO
C + O2(мўл) = CO2
Mg + O2 = 2MgO
|
S + O2(кам) = SO2
S + O2(мўл) = 2SO3
|
2. Айрим мураккаб моддаларни бевосита кислородда ёнишидан оксидлар ҳосил бўлади, кислород ком шароитда кичик валентли оксид, мўл шароитда юқори валентли оксид ҳосил бўлади:
4NH3 + 3O2 = 2N2 + 6H2O
4NH3 + 5O2 = 4NO + 6H2O
H2S + O2(кам) = S + H2O
|
H2S + O2(мўл) = SO2 + H2O
FeS2 + O2 = Fe2O3 + SO2
CuS + O2 = CuO + SO2
|
3. Асосларни парчалаб ҳам (дегидратлаш – сувни ажратиш) оксидлар олинади:
Cu(OH)2 CuO + H2O
2Fe(OH)3 Fe2O3 + 3H2O
|
Ca(OH)2 CaO + H2O
2Al(OH)3 Al2O3 + 3H2O
|
4. Айрим кислоталарни парчалаб (дегидратлаш – сувни ажратиш) ҳам оксидлар олиш мумкин:
H2SiO3 SiO2 + H2O
H2CO3 CO2 + H2O
H2SO3 SO2 + H2O
|
4HNO3 4NO2 + O2 + 2H2O
H2C2O4 CO + CO2 + H2O
6HClO4 + P2O5 2H3PO4 + 3Cl2O7
|
5. Тузларни парчалаш йўли билан ҳам олиш мумкин:
Ca(HCO3)2 CaO + 2CO2 + H2O
CaCO3 CaO + CO2
2Cu(NO3)2 2CuO + 4NO2 + O2
(CuOH)2CO3 2CuO + CO2 + H2O
|
FeSiO3 FeO + SiO2
Cr2(SO3)3 Cr2O3 + 3SO2
NH4NO3 N2O + H2O
(NH4)2Cr2O7 N2 + Cr2O3 + 4H2O
|
6. Оксидлардан оксидларни олиниш:
2NO + O2 = 2NO2
2CO + O2 = 2CO2
2SO2 + O2 = 2SO3
2NO2 = 2NO + O2
|
2CO2 = 2CO + O2
2SO3 = 2SO2 + O2
HgO + 2Cl2 Cl2O + HgCl2
|
7. Айрим металлар сув буғи билан юқори ҳароратда оксидлар ҳосил қилади:
3Fe + 4H2O Fe3O4 + 4H2
3Mn + 4H2O Mn3O4 + 4H2
3Cr + 4H2O Cr3O4 + 4H2
2Al + 3H2O Al2O3 + 3H2
8. Тузларга кислоталарнинг таъсиридан ҳам оксидлар олиш мумкин:
Na2CO3 + 2HCl 2NaCl + CO2 + H2O
K2SO3 + 2HCl 2KCl + SO2 + H2O
CaSiO3 + H2SO4 CaSO4 + SiO2 + H2O
9. Кислоталарга металл ёки металмасларни таъсиридан оксидларни олиниши:
Cu + 4HNO3 Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O
2Ag + 2H2SO4 Ag2SO4 + SO2 + 2H2O
2H2SO4 + C CO2 + 2SO2 + 2H2O
Оксидларнинг физик хоссалари
Асосли оксидларнинг барчаси турли рангли қаттиқ моддалар бўлиб, кристалл ва аморф тузилишга эга: FeO – қорамтир, Ag2O ва CuO – қора, CaO, MgO, Na2O, K2O, MnO – оқ рангли, CoO – кўкимтир яшил, NiO – яшил, Cu2O – қизил ва ҳ.з. Ишқорий металларнинг оксидлар сувда яхши эрийди ва асослар(ишқорлар)ни ҳосил қилади, ишқорий-ер металларни оксидлари сувда кам эрийди, қолган металларнинг оксидлари сувда дейярли эримайди. Асосли оксидлар юқори температурада суюқланадиган, электр токини ўтказмайдиган моддалар.
Кислотали оксидлар (ангидридлар) турли рангда ва агрегат ҳолатларда бўлиши мумкин: CO2, SO2, NO, NO2, Cl2O – газсимон, SO3, Cl2O5 – суюқлик, P2O5, CrO3, Mn2O7, N2O5, SiO2, V2O5 – қаттиқ моддалар. CrO3 – қизғиш сариқ, P2O5, N2O5, SiO2 – оқ рангли, V2O5 – сариқ, Mn2O7 – қорамтир-бинафша ва ҳ.з. Кислотали оксидлар айримлари сувда ёмон эрийди, уларнинг сувдаги эритмалари нордон таъмга эга бўлиб, газсимон моддаларнинг эрувчанлиги босим ортиши билан ортади.
Амфотер оксидлар қаттиқ моддалар бўлиб, аморф айримлари кристалл моддалар ва сувда эримайди. Fe2O3 – қўнғир рангли, Al2O3, ZnO, BeO – кул ранг ва ҳ.з.
Қўш (аралаш) оксидлар жуда қаттиқ, рангли кристалл моддалар бўлиб, парамагнит хоссага эга. Шунинг учун радиотехникада ва қимматбаҳо тошлар сифатида ишлатилади.
Оксидларнинг кимёвий хоссалари
1. Асосли оксидлар сув билан таъсирлашиб, тегишли асослар(ишқорлар)ни, кислотали оксидлар эса тегишли кислоталарни ҳосил қилади:
Na2O + H2O 2NaOH
MgO + H2O Mg(OH)2
SrO + H2O Sr(OH)2
CaO + H2O Ca(OH)2
K2O + H2O 2KOH
NO2 + H2O HNO2 + HNO3
|
SO2 + H2O H2SO3
4NO2 + O2 + 2H2O 4HNO3
P2O5 + H2O(совуқ) 2HPO3
P2O5 + 3H2O(илиқ) 2H3PO4
Cl2O7 + H2O 2HClO4
CrO3 + H2O H2CrO4
|
2. Асосли оксидлар кислотали оксидлар билан реакцияга киришиб тузлар ҳосил қилади:
CaO + SiO2 CaSiO3
3MgO + P2O5 Mg3(PO4)2
Na2O + CO2 Na2CO3
|
FeO + SiO2 FeSiO3
K2O + SO2 K2SO3
Mn2O3 + 3SO3 Mn2(SO4)3
|
3. Асосли оксидлар кислоталар билан таъсирлашса туз ва сув ҳосил бўлади:
MgO + H2SO4 MgSO4 + H2O
CrO + 2HCl CrCl2 + H2O
K2O + 2CH3COOH 2CH3COOK + H2O
CuO + 2HNO3 Cu(NO3)2 + H2O
4. Кислотали оксидлар асослар билан реакцияга киришиб туз ва сув ҳосил қилади:
CO2 + 2NaOH Na2CO3 + H2O
CO2 + NaOH NaHCO3
N2O5 + Ca(OH)2 Ca(NO3)2 + H2O
CO2 + 2Cu(OH)2 CuC+ H2O
|
P2O5 + 2KOH + H2O 2KH2PO4
P2O5 + 4KOH 2K2HPO4 + H2O
P2O3 + 6KOH K3PO3 + 3H2O
|
5. Амфотер оксидлар асосли оксидлар билан ҳам, кислотали оксидлар билан ҳам таъсирлашиб тузлар ҳосил қилади:
Al2O3 + K2O 2KAlO2
BeO + Na2O Na2BeO2
ZnO + Na2O Zn2BeO2
Fe2O3 + K2O 2KFeO2
|
Al2O3 + SO3 Al2(SO4)3
BeO + N2O5 Be(NO3)2
Fe2O3 + N2O5 Fe(NO3)3
ZnO + SO3 ZnSO4
|
6. Амфотер оксидлар асослар билан ҳам, кислоталар билан ҳам таъсирлашиб тузлар сув ҳосил қилади:
Al2O3 + 2KOН 2KAlO2 + H2O
BeO + NaOН Na2BeO2 + H2O
ZnO + NaOН Zn2BeO2 + H2O
Fe2O3 + 2KOН 2KFeO2 + H2O
Cr2O3 + 6KOН 2K3CrO3 + 3H2O
|
Al2O3 + 3Н2SO4 Al2(SO4)3 + 3H2O
BeO + 2НNO3 Be(NO3)2 + H2O
Fe2O3 + 6НNO3 2Fe(NO3)3 + 3H2O
ZnO + Н2SO4 ZnSO4 + H2O
SnO + 2HCl SnCl2 + H2O
|
7. Амфотер оксидлар айрим тузлар билан алмашиниш реакциясига киришади:
Cr2O3 + 3K2CO3 2K3CrO3 + 3CO2
BeO + Na2CO3 Na2BeO2 + CO2
КИСЛОТАЛАР – металларга ўрнини берадиган водород атомлари ва кислота қолдиғидан иборат мураккаб моддалар. Масалан: H2SO4 – сульфат кислота, HNO3 – нитрат кислота, HMnO4 – перманганат кислота, H2SiO3 – силикат кислота, H2FeO4 – феррат кислота, HCN – цианид кислота, H4P2O7 – дифосфат кислота, H2CrO4 – хромат кислота, H2S – сульфид кислота ва ҳ.з. Кислоталарни молекуласи таркибига қараб кислородсиз кислоталар ва кислородли кислоталарга бўлиш мумкин.
Формуласи
|
Номи
|
График формуласи
|
HF
|
Фторид кислота
|
H – F
|
HCl
|
Хлорид кислота
|
H – Cl
|
HBr
|
Бромид кислота
|
H – Br
|
HI
|
Йодид кислота
|
H – I
|
H2S
|
Сульфид кислота
|
H – S – H
|
H2Se
|
Селенид кислота
|
H – Se – H
|
H2Te
|
Теллурид кислота
|
H – Te – H
|
HCN
|
Цианид кислота
|
H – C ≡ N
|
HCNS
|
Родонид кислота
|
H – S – C ≡ N
|
HN3
|
Азид кислота
|
H – N = N ≡ N
|
Кислородсиз кислоталар – молекуласида кислород атоми учрамайдиган кислоталар.
Кислородсиз кислоталар одатда газ моддалар бўлиб, улар сувда эриб, кислота ҳосил қилади.
2) Кислородли кислоталар – молекуласида кислород атоми сақлайдиган кислоталар.
H2BeO2
|
Берилат кислота
|
|
HBO2
|
Метаборат кислота
|
H – O – B = O
|
H3BO3
|
Ортоборат кислота
|
|
H2B4O7
|
Тетраборат кислота
|
|
HAlO2
|
Метаалюминат кислота
|
H – O – Al = O
|
H3AlO3
|
Алюминат кислота
|
|
H2CO3
|
Кабонат кислота
|
|
H2C2O4
|
Оксалат (Шавел) кислота
|
|
CH3COOH
|
Этан (Сирка ёки ацетат) кислота
|
|
HCOOH
|
Метан (Чумоли) кислота
|
|
H2SiO3
|
Силикат кислота
|
|
H4SiO4
|
Ортосиликат кислота
|
|
H2SnO3
|
α, β – Станнат (Қалай) кислота
|
|
H2GeO3
|
Германат кислота
|
|
H2PbO3
|
Плюмбат кислота
|
|
H4PbO4
|
Ортоплюмбат кислота
|
|
HNO2
|
Нитрит кислота
|
H – O – N = O
|
HNO3
|
Нитрат кислота
|
|
HPO2
|
Метафосфит кислота
|
H – O – P = O
|
H3PO3
|
Фосфит кислота
|
|
HPO3
|
Метафосфат кислота
|
|
H3PO4
|
Ортофосфат кислота
|
|
H4P2O7
|
Дифосфат (Бифосфат) кислота
|
|
H3PO2
|
Гипофосфат кислота
|
|
H3VO4
|
Ванадат кислота
|
|
H3AsO3
|
Арсенит кислота
|
|
H3AsO4
|
Арсенат кислота
|
|
H3SbO4
|
Стибат кислота
|
|
H3BiO4
|
Висмутат кислота
|
|
H2SO3
|
Сульфит кислота
|
|
H2SO4
|
Сульфат кислота
|
|
H2S2O5
|
Дисульфит кислота
|
|
H2S2O7
|
Дисульфат кислота
|
|
H2SeO3
|
Селенит кислота
|
|
H2SeO4
|
Селенат кислота
|
|
HCrO2
|
Хромит кислота
|
H – O – Cr = O
|
H3CrO3
|
Ортохромит кислота
|
|
H2CrO4
|
Хромат кислота
|
|
H2Cr2O7
|
Дихромат кислота
|
|
H2TeO3
|
Теллурит кислота
|
|
H2TeO4
|
Теллурат кислота
|
|
H2MoO4
|
Молибдат кислота
|
|
H2WO4
|
Вольфрамат кислота
|
|
HClO
|
Гипохлорит кислота
|
H – O – Cl
|
HClO2
|
Хлорит кислота
|
H – O – Cl = O
|
HClO3
|
Хлорат кислота
|
|
HClO4
|
Перхлорат кислота
|
|
HBrO
|
Гипобромит кислота
|
H – O – Br
|
HBrO2
|
Бромит кислота
|
H – O – Br = O
|
HBrO3
|
Бромат кислота
|
|
HBrO4
|
Пербромат кислота
|
|
HIO
|
Гипойодит кислота
|
H – O – I
|
HIO2
|
Йодит кислота
|
H – O – I = O
|
HIO3
|
Йодат кислота
|
|
HIO4 (H5IO6)
|
Перйодат кислота
|
|
H2MnO3
|
Манганит кислота
|
|
H4MnO4
|
Ортоманганит кислота
|
|
HMnO4
|
Перманганат кислота
|
|
H2MnO4
|
Манганат кислота
|
|
H2ReO4
|
Ренат кислота
|
|
HFeO2
|
Феррит кислота
|
H – O – Fe = O
|
H2FeO4
|
Феррат кислота
|
|
H2UO3
|
Уранит кислота
|
|
H2UO4
|
Уранат кислота
|
|
HOCN
|
Цианат кислота
|
H – O – C ≡ N
|
Кислоталарни молекуласидаги водород атомлари сонига қараб (диссоциланганда ажралган водород катионлари миқдорига қараб) бир асосли (негизли) ва кўп асосли (негизли) кислоталарга ажратиш мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |