1. Машқда қийналсанг жангда осон бўлади. Илм олиш ҳар бир муслим ва муслима учун фарздир. (Ҳадис)



Download 1,02 Mb.
bet9/38
Sana21.02.2022
Hajmi1,02 Mb.
#46100
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   38
Bog'liq
кимё амалий 1&

5) Қўш (аралаш) оксидлар – икки ва ундан ортиқ оксидларнинг аралашмасидан ҳосил бўлган бирикмалар. Масалан: Fe3O4 (FeO.Fe2O3) – темир қўш оксиди, Cr3O4 (CrO.Cr2O3) – хром қўш оксиди, Mn3O4 (MnO.Mn2O3) – марганец қўш оксиди, Pb2O3 (PbO.PbO2) – қўрғошин қўш оксиди Co3O4(CoO . Co2O3) – кобальт қўш оксиди ва ҳ.з. Айрим ҳолларда ҳар хил металларнинг оксидлари аралаш ҳолда ҳам учрайди, улар шпинеллар деб айтилади. Масалан: FeAl2O4 (FeO.Al2O3), ZnAl2O4 (ZnO.Al2O3), MgAl2O4 (MgO.Al2O3) ва ҳ.з.
Оксидларнинг олиниш усуллари
1. Оддий моддаларни бевосита кислородда ёнишидан оксидлар ҳосил бўлади, кислород ком шароитда кичик валентли оксид, мўл шароитда юқори валентли оксид ҳосил бўлади:

C + O2(кам) = 2CO
C + O2(мўл) = CO2
Mg + O2 = 2MgO

S + O2(кам) = SO2
S + O2(мўл) = 2SO3



2. Айрим мураккаб моддаларни бевосита кислородда ёнишидан оксидлар ҳосил бўлади, кислород ком шароитда кичик валентли оксид, мўл шароитда юқори валентли оксид ҳосил бўлади:

4NH3 + 3O2 = 2N2 + 6H2O
4NH3 + 5O2 = 4NO + 6H2O
H2S + O2(кам) = S + H2O

H2S + O2(мўл) = SO2 + H2O
FeS2 + O2 = Fe2O3 + SO2
CuS + O2 = CuO + SO2

3. Асосларни парчалаб ҳам (дегидратлаш – сувни ажратиш) оксидлар олинади:

Cu(OH)2  CuO + H2O
2Fe(OH)3  Fe2O3 + 3H2O

Ca(OH)2  CaO + H2O
2Al(OH)3  Al2O3 + 3H2O

4. Айрим кислоталарни парчалаб (дегидратлаш – сувни ажратиш) ҳам оксидлар олиш мумкин:

H2SiO3  SiO2 + H2O
H2CO3  CO2 + H2O
H2SO3  SO2 + H2O

4HNO3  4NO2 + O2 + 2H2O
H2C2O4  CO + CO2 + H2O
6HClO4 + P2O5  2H3PO4 + 3Cl2O7

5. Тузларни парчалаш йўли билан ҳам олиш мумкин:

Ca(HCO3)2  CaO + 2CO2 + H2O
CaCO3  CaO + CO2
2Cu(NO3)2  2CuO + 4NO2 + O2
(CuOH)2CO3  2CuO + CO2 + H2O

FeSiO3  FeO + SiO2
Cr2(SO3)3  Cr2O3 + 3SO2
NH4NO3  N2O + H2O
(NH4)2Cr2O7  N2 + Cr2O3 + 4H2O

6. Оксидлардан оксидларни олиниш:

2NO + O2 = 2NO2
2CO + O2 = 2CO2
2SO2 + O2 = 2SO3
2NO2 = 2NO + O2

2CO2 = 2CO + O2
2SO3 = 2SO2 + O2
HgO + 2Cl2  Cl2O + HgCl2

7. Айрим металлар сув буғи билан юқори ҳароратда оксидлар ҳосил қилади:
3Fe + 4H2O  Fe3O4 + 4H2
3Mn + 4H2O  Mn3O4 + 4H2
3Cr + 4H2O  Cr3O4 + 4H2
2Al + 3H2O  Al2O3 + 3H2
8. Тузларга кислоталарнинг таъсиридан ҳам оксидлар олиш мумкин:
Na2CO3 + 2HCl  2NaCl + CO2 + H2O
K2SO3 + 2HCl  2KCl + SO2 + H2O
CaSiO3 + H2SO4  CaSO4 + SiO2 + H2O
9. Кислоталарга металл ёки металмасларни таъсиридан оксидларни олиниши:
Cu + 4HNO3  Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O
2Ag + 2H2SO4  Ag2SO4 + SO2 + 2H2O
2H2SO4 + C  CO2 + 2SO2 + 2H2O


Оксидларнинг физик хоссалари
Асосли оксидларнинг барчаси турли рангли қаттиқ моддалар бўлиб, кристалл ва аморф тузилишга эга: FeO – қорамтир, Ag2O ва CuO – қора, CaO, MgO, Na2O, K2O, MnO – оқ рангли, CoO – кўкимтир яшил, NiO – яшил, Cu2O – қизил ва ҳ.з. Ишқорий металларнинг оксидлар сувда яхши эрийди ва асослар(ишқорлар)ни ҳосил қилади, ишқорий-ер металларни оксидлари сувда кам эрийди, қолган металларнинг оксидлари сувда дейярли эримайди. Асосли оксидлар юқори температурада суюқланадиган, электр токини ўтказмайдиган моддалар.
Кислотали оксидлар (ангидридлар) турли рангда ва агрегат ҳолатларда бўлиши мумкин: CO2, SO2, NO, NO2, Cl2O – газсимон, SO3, Cl2O5 – суюқлик, P2O5, CrO3, Mn2O7, N2O5, SiO2, V2O5 – қаттиқ моддалар. CrO3 – қизғиш сариқ, P2O5, N2O5, SiO2 – оқ рангли, V2O5 – сариқ, Mn2O7 – қорамтир-бинафша ва ҳ.з. Кислотали оксидлар айримлари сувда ёмон эрийди, уларнинг сувдаги эритмалари нордон таъмга эга бўлиб, газсимон моддаларнинг эрувчанлиги босим ортиши билан ортади.
Амфотер оксидлар қаттиқ моддалар бўлиб, аморф айримлари кристалл моддалар ва сувда эримайди. Fe2O3 – қўнғир рангли, Al2O3, ZnO, BeO – кул ранг ва ҳ.з.
Қўш (аралаш) оксидлар жуда қаттиқ, рангли кристалл моддалар бўлиб, парамагнит хоссага эга. Шунинг учун радиотехникада ва қимматбаҳо тошлар сифатида ишлатилади.


Оксидларнинг кимёвий хоссалари
1. Асосли оксидлар сув билан таъсирлашиб, тегишли асослар(ишқорлар)ни, кислотали оксидлар эса тегишли кислоталарни ҳосил қилади:

Na2O + H2O  2NaOH
MgO + H2O  Mg(OH)2
SrO + H2O Sr(OH)2
CaO + H2O  Ca(OH)2
K2O + H2O  2KOH
NO2 + H2O  HNO2 + HNO3

SO2 + H2O  H2SO3
4NO2 + O2 + 2H2O  4HNO3
P2O5 + H2O(совуқ)  2HPO3
P2O5 + 3H2O(илиқ)  2H3PO4
Cl2O7 + H2O  2HClO4
CrO3 + H2O  H2CrO4

2. Асосли оксидлар кислотали оксидлар билан реакцияга киришиб тузлар ҳосил қилади:

CaO + SiO2  CaSiO3
3MgO + P2O5  Mg3(PO4)2
Na2O + CO2  Na2CO3

FeO + SiO2  FeSiO3
K2O + SO2  K2SO3
Mn2O3 + 3SO3  Mn2(SO4)3

3. Асосли оксидлар кислоталар билан таъсирлашса туз ва сув ҳосил бўлади:
MgO + H2SO4  MgSO4 + H2O
CrO + 2HCl  CrCl2 + H2O
K2O + 2CH3COOH  2CH3COOK + H2O
CuO + 2HNO3  Cu(NO3)2 + H2O
4. Кислотали оксидлар асослар билан реакцияга киришиб туз ва сув ҳосил қилади:

CO2 + 2NaOH  Na2CO3 + H2O
CO2 + NaOH  NaHCO3
N2O5 + Ca(OH)2  Ca(NO3)2 + H2O
CO2 + 2Cu(OH)2 CuC+ H2O

P2O5 + 2KOH + H2O 2KH2PO4
P2O5 + 4KOH  2K2HPO4 + H2O
P2O3 + 6KOH K3PO3 + 3H2O

5. Амфотер оксидлар асосли оксидлар билан ҳам, кислотали оксидлар билан ҳам таъсирлашиб тузлар ҳосил қилади:

Al2O3 + K2O  2KAlO2
BeO + Na2O  Na2BeO2
ZnO + Na2O  Zn2BeO2
Fe2O3 + K2O  2KFeO2

Al2O3 + SO3  Al2(SO4)3
BeO + N2O5  Be(NO3)2
Fe2O3 + N2O5  Fe(NO3)3
ZnO + SO3  ZnSO4

6. Амфотер оксидлар асослар билан ҳам, кислоталар билан ҳам таъсирлашиб тузлар сув ҳосил қилади:

Al2O3 + 2KOН  2KAlO2 + H2O
BeO + NaOН  Na2BeO2 + H2O
ZnO + NaOН  Zn2BeO2 + H2O
Fe2O3 + 2KOН  2KFeO2 + H2O
Cr2O3 + 6KOН  2K3CrO3 + 3H2O

Al2O3 + 3Н2SO4  Al2(SO4)3 + 3H2O
BeO + 2НNO3  Be(NO3)2 + H2O
Fe2O3 + 6НNO3  2Fe(NO3)3 + 3H2O
ZnO + Н2SO4  ZnSO4 + H2O
SnO + 2HCl  SnCl2 + H2O

7. Амфотер оксидлар айрим тузлар билан алмашиниш реакциясига киришади:
Cr2O3 + 3K2CO3  2K3CrO3 + 3CO2
BeO + Na2CO3  Na2BeO2 + CO2


КИСЛОТАЛАРметалларга ўрнини берадиган водород атомлари ва кислота қолдиғидан иборат мураккаб моддалар. Масалан: H2SO4 – сульфат кислота, HNO3 – нитрат кислота, HMnO4 – перманганат кислота, H2SiO3 – силикат кислота, H2FeO4 – феррат кислота, HCN – цианид кислота, H4P2O7 – дифосфат кислота, H2CrO4 – хромат кислота, H2S – сульфид кислота ва ҳ.з. Кислоталарни молекуласи таркибига қараб кислородсиз кислоталар ва кислородли кислоталарга бўлиш мумкин.

Формуласи

Номи

График формуласи

  1. HF

Фторид кислота

H – F

  1. HCl

Хлорид кислота

H – Cl

  1. HBr

Бромид кислота

H – Br

  1. HI

Йодид кислота

H – I

  1. H2S

Сульфид кислота

H – S – H

  1. H2Se

Селенид кислота

H – Se – H

  1. H2Te

Теллурид кислота

H – Te – H

  1. HCN

Цианид кислота

H – C ≡ N

  1. HCNS

Родонид кислота

H – S – C ≡ N

  1. HN3

Азид кислота

H – N = N ≡ N

  1. Кислородсиз кислоталар молекуласида кислород атоми учрамайдиган кислоталар.

Кислородсиз кислоталар одатда газ моддалар бўлиб, улар сувда эриб, кислота ҳосил қилади.


2) Кислородли кислоталар молекуласида кислород атоми сақлайдиган кислоталар.

  1. H2BeO2

Берилат кислота



  1. HBO2

Метаборат кислота

H – O – B = O

  1. H3BO3

Ортоборат кислота



  1. H2B4O7

Тетраборат кислота



  1. HAlO2

Метаалюминат кислота

H – O – Al = O

  1. H3AlO3

Алюминат кислота




  1. H2CO3

Кабонат кислота




  1. H2C2O4

Оксалат (Шавел) кислота



  1. CH3COOH

Этан (Сирка ёки ацетат) кислота



  1. HCOOH

Метан (Чумоли) кислота



  1. H2SiO3

Силикат кислота




  1. H4SiO4

Ортосиликат кислота




  1. H2SnO3

α, β – Станнат (Қалай) кислота




  1. H2GeO3

Германат кислота




  1. H2PbO3

Плюмбат кислота




  1. H4PbO4

Ортоплюмбат кислота




  1. HNO2

Нитрит кислота

H – O – N = O

  1. HNO3

Нитрат кислота



  1. HPO2

Метафосфит кислота

H – O – P = O

  1. H3PO3

Фосфит кислота



  1. HPO3

Метафосфат кислота




  1. H3PO4

Ортофосфат кислота




  1. H4P2O7

Дифосфат (Бифосфат) кислота



  1. H3PO2

Гипофосфат кислота



  1. H3VO4

Ванадат кислота




  1. H3AsO3

Арсенит кислота




  1. H3AsO4

Арсенат кислота




  1. H3SbO4

Стибат кислота




  1. H3BiO4

Висмутат кислота




  1. H2SO3

Сульфит кислота




  1. H2SO4

Сульфат кислота




  1. H2S2O5

Дисульфит кислота




  1. H2S2O7

Дисульфат кислота




  1. H2SeO3

Селенит кислота




  1. H2SeO4

Селенат кислота




  1. HCrO2

Хромит кислота

H – O – Cr = O

  1. H3CrO3

Ортохромит кислота




  1. H2CrO4

Хромат кислота




  1. H2Cr2O7

Дихромат кислота




  1. H2TeO3

Теллурит кислота




  1. H2TeO4

Теллурат кислота




  1. H2MoO4

Молибдат кислота




  1. H2WO4

Вольфрамат кислота




  1. HClO

Гипохлорит кислота

H – O – Cl

  1. HClO2

Хлорит кислота

H – O – Cl = O

  1. HClO3

Хлорат кислота




  1. HClO4

Перхлорат кислота




  1. HBrO

Гипобромит кислота

H – O – Br

  1. HBrO2

Бромит кислота

H – O – Br = O

  1. HBrO3

Бромат кислота




  1. HBrO4

Пербромат кислота




  1. HIO

Гипойодит кислота

H – O – I

  1. HIO2

Йодит кислота

H – O – I = O

  1. HIO3

Йодат кислота




  1. HIO4 (H5IO6)

Перйодат кислота




  1. H2MnO3

Манганит кислота




  1. H4MnO4

Ортоманганит кислота




  1. HMnO4

Перманганат кислота



  1. H2MnO4

Манганат кислота




  1. H2ReO4

Ренат кислота




  1. HFeO2

Феррит кислота

H – O – Fe = O

  1. H2FeO4

Феррат кислота




  1. H2UO3

Уранит кислота




  1. H2UO4

Уранат кислота




  1. HOCN

Цианат кислота

H – O – C ≡ N

Кислоталарни молекуласидаги водород атомлари сонига қараб (диссоциланганда ажралган водород катионлари миқдорига қараб) бир асосли (негизли) ва кўп асосли (негизли) кислоталарга ажратиш мумкин.

Download 1,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish