1 маъруза. Сув таъминоти


Нам хавонинг асосий параметрлари



Download 13,38 Mb.
bet58/62
Sana22.07.2022
Hajmi13,38 Mb.
#835549
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   62
Bog'liq
БИМЖМаърузалар

Нам хавонинг асосий параметрлари :
1. Хавонинг таркибий намлиги деб, нам хавода унинг 1 кг курук кисмига тугри келадиган сув бугларининг масса микдорига айтилади ва d харфи билан белгиланади.
2. Хавонинг намлик сигими деб, тула туйинган нам хавода унинг 1 кг курук кисмига тугри келадиган сув бугларининг масса микдорига айтилади ва dТ харфи билан белгиланади
3. Хавонинг нисбий намлиги деб, бир хил температура (хароратда) нам хаводаги сув бугларининг хакикий парциал босимини тула туйинган сув бугларининг парциал босимига булган нисбатига айтилади ва харфи билан белгиланади:
4. Хавонинг зичлиги, кг/м3 :
5. Нам хавонинг иссиклик сигими унинг курук кисми ва сув бугларининг иссиклик сигимлари йигинисига тенг:
6. Хавонинг энтальпияси (иссиклик микдори)












23 МАЪРУЗА.
Марказий кондиционер унинг асосий бўлимлари. Махаллий кондиционерлар.Сплит тизимли кондиционерлар. Хавони кондициялаш тизимининг принципиал схемалари.

Замонавий, маъмурий жамоат ва турар жой биноларида йилнинг совуқ даврида ички хавонинг харорати иситиш тизимларибилан жихозланган асбоблар иситилади. Йилнинг совуқ даврида бизнинг IV климатик иқлим шароитида хоналарни исиб кетиши, ундаги инсонларни дам олишида хонадаги хаво мухитида дискомфорт шароит вужудга келади. Исиб кетган холатни бартараф этиш учун алохида хоналарга жуда содда қилиб хонанинг ўзига хавони махаллий кондициялаш ускуналари ўрнатилади. Автоном кондиционерларнинг совутиш машинаси битта корпусда жойлашган.


Маъмурий турар жой биноларидаги алохида хоналарининг деразаларига автоном кондиционерлар ўрнатилади. Бу эса ўз навбатида хоналарга ўрнатиш, монтаж ишларини осонлаштиради.


  1. расм. Чиллерни марказий кондиционер билан ўрнатилиш чизмаси

Сплит-тизим кондиционерлари ташқи ва ички бўлимларидан иборат. Ташқи бўлимда компрессор, конденсатор ва вентилятор жойлашган бўлиб у бинонинг деворида, томида ёки чордоғида ўрнатилиши мумкин. Ички бўлими ҳаво кондицияланаётган хонага бевосита ўрнатилади ва хона ичидаги ҳавони иситиш ёки совутиш, тозалаш ва ҳаво ҳаракатини таъминлаш учун хизмат қилади. Сплит-тизим кондиционерлари хонанинг деворига, шип ёки полига, устунига ўрнатилиши мумкин.



2 расм. Деворли учта ички блокли Сплит-тизимли кондиционер.
Сплит тизимли кондиционерлар
Сплит тизимли кондиционерларни турлари ва асосий техник тавсифлари.
Турар жой ва жамоат (офис) биноларининг хоналарини кондициялаш учун сплит тизимли кондиционерларни ишлатиш кенг тарқалгандир. Сплит тизимли кондицонерлар ташқи блок (компрессор-конденсатор) агрегати ва ички блок (буғлатгичдан) иборат.
Ташқи блокда компрессор, конденсатор ва вентилятордан иборат.
Ташқи блок бинони ташқарисида томда ёки чордоқ ёпламасида, ердаги хонада ёки балконда, иссиқ конденсатор атмосфера ҳавоси билан шамолланадиган жойда ўрнатилади.
Кондиционернинг ички блоки кондицияланувчи хонада ўрнатилган бўлиб, кондеционер хонани иситиш ёки совутиш вазифасини бажариб, ҳавони фильтрлайди, зарурий ҳаво тезлигини таъминлайди.
Ташқи ва ички блоклар ўзаро иккита найчасимон мис қувурлар иссиқлик изоляцияланган билан бирлаштирилган бўлиб, панеллар орқасидаги осма шиплар тагидан ўтказилади, декоратив пластинкали короблар билан беркитилади.
Ички блокни конструктив ва дизайнерлик тузилиши турли бўлиб, 15÷140м2 гача бўлган хонани кондициялаши мумкин, шунингдек хона интерьерини ва истеъмолчини талабларини инобатга олган ҳолда ўрнатилади. Сплит тизимли кондиционернинг ички блоки берилган ҳароратни самарали ушлаб туради, ҳамда хонадаги ҳавони бир меъёрда тақсимланишини таъминлайди ва шовинсиз ишлайди.
Сплит тизимли кондиционерларнинг асосий афзаллаикларидан бири конструкциясининг оддийлиги, уни арзонлигини таъминлайди ва монтажини енгил ҳамда осон бажариш мумкин. Сплит тизимли кондиционерларнинг камчиликлари – хонага ташқи ҳавони
бермаслигидадир. Кондиционернинг катта қувватлимоделлари ва девор – шипда
ўртатиладиган турлари оз миқдорда (10 % гача) ташқи ҳавони аралаштириши мумкин.

Download 13,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish