1 маъруза. Сув таъминоти


Биноларни вентиляция тизимларини тузилипш



Download 13,38 Mb.
bet52/62
Sana22.07.2022
Hajmi13,38 Mb.
#835549
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   62
Bog'liq
БИМЖМаърузалар

Биноларни вентиляция тизимларини тузилипш

Турар жой бинолари. Турар жой биноларида каналли табий суриш вентияция тизимлари ишлатилади. Бундай тизимларнинг ишлаш радиусини 8 —метргача кабул килиш тавсия этилади. Битта тизимга бир хил ёки бир —бирига вазифаси бўйича якин бўлган хоналарнинг каналларини бирлаштириш мумкин. Битта бинода жойлашган турар жой, ётокхоналар, мехмонхоналарнинг вентиляция тизимларини болалар, савдо, идора ва бошка ташкилотлар вентиляция тизимлари билан бирлаштириш ман этилади.


Санитария тармоғига чикариш каналлари алохида тизимга бирлаштирилади. Санузел хонасида 5 —дан ортик унитаз урнатилган булса вентиляция системаси вентилятор билан жихозланади.
Жамоат бинолари. жамоат ва коммунал биноларда табиий ва механиқ вентиляция ишлатилиши мумкин. Бу биноларнинг вентиляция ускуналарининг сонига караб вентиляция марказларига бирлаштирилади. Бу ҳолда окиб келиш марказлари ва кондиционерлар бинонинг ер тўласида ёки унинг биринчи каватида жойлаштирилади. Алохида окиб келиш курилмалари бинонинг каватларида жойлаштирилиши хам мумкин. Суриб чикариш марказлари коида бутшча техник каватларда урнатилади. Вентиляция ускуналарида шовкин хоналарга таркалмаслиги учун улар одатда бу хоналарда юкорида ёки пастда жойлаштирилади.
Ўқув ва лаборатория, маъмурий—хужалик ва ёрдамчи хоналарда поликлиника ва касалхоналар биноларнинг блокларида алохидаокибкелиш лойихаланиши лозим васуришвентиляциясистемалари
Жамоат биноларида бир нечта хоналарни горизонтал суриб чикариш каналлари билан бирлаштирилиш ман этилади. Бундан ташкари санузел ва бошка хоналарнинг суриб чикариш тешикларини бир каналларга улаш хам мумкин эмас.
Саноат бинолари. Саноат бинолари узига хос бўлган вентиляция системалари ва жихозлари билан таъминланади. Корхонада ишлатиладиган вентиляция усули ва вентиляция ускуналарнинг сони технологик жараён, корхона куввати ва иктисодий амалиёти билан аниқланади.
Саноат биноларида вентиляция ускуналари ишлаб чикариш хоналарда ёки бинонинг ташкарисида, деворларида, томда жойлаштирилиши мумкин, аммо хар кандай холларда вентиляция ускуналарини ёнгин ва конденсат намлигидан химоя килиниши ва уларга хизмат курсатилишига кулай имкониятлар яратилиши керак.
Вентиляция системаларини лойихалашда ҳаво кувурларини узунлигини к>искартиришга интилиш керак. Икд-исодий хкисобларга кура окиб келиш ускуналарининг иҳлаш радиуси ҳаво кувурларидаги ҳаво тезлигига борликдир.
6—10 м/с даги тезликларда вентиляция ускуналарининг 30 — 40 м гача ишлаш радиуси тавсия килинади, 6 м/с дан кам бклганда эса 60 — 70 м. Суриб чикариш вентиляция системаларида ишлаш радиуси 30 — 40 м, жуда катта цехларда эса 100— 120 м кабул килинади.
Махаллий вентиляция системасини лойихалашда битта суриб чикариш системасига 10—12 гача суриб чикарувчилар уланиши мумкин.
Механиқ харакатлавувчи окиб келиш курилмалари (приточная камера) куйидаги конструктив элементларни уз ичига олади: 1 — ташқи ҳавони кабул килиш курилмаси, 2 — окиб келиш камераси.
Бу камерада электродвигателли вентилятор ва кавога ишлов бериш курилмалари урнатилади ҳавони чангдан тозалаш учун фильтр, ҳавони киздириш учун калорифер, ҳавони совутиш ва намлаш учун курилмалар.
Ҳавокувурларининг тармоги, бу кувурлар орқали ҳаво вентилятордан хоналарга узатилади.
Окиб келиш тешиклари ёки уткизма (насадок) улардан ҳаво хоналарга окиб киради.
Жалюзияли ёки декаратив панжаралар, ҳаво чикадиган тешикларга урнатилади.
Ростлаш мостламалари (дроссель — клапан ёки задвижка) улар ҳавони кабул килиш тешикларда ва ҳаво кувурларининг ажралмаларнда урнатилади.
Механиқ ва табиий вентиляция системаларида ҳавони кабул килиш ер юзасидан камида 2 м баландлигида амалга оширилади, агарда ҳавони кабул килиш курилмаси бинодан узокда жойлашган бу/ғиб, атрофи яшил зона булса, у ҳолда бу баландлик 1 м —гача камайтирилиши мумкин. Ҳаво кабул килиш курилмаси алохида турувчи ва бино билан ер тагида жойлашган вентиляция каналли ёрдамида богланган шахта (метро, саноат биноларида), ёки бинонйг ташқи деворига таркаб урнатилган шахта куринишида ишланиши мумкин. Агарда ҳаво кабул килиш курилмаси ҳаво чикариш шахтаси олдида урнатилса улар орасидаги масофа 10 м—дан кам булмаслиги керак. Улар ёнма—ён жойлашган холларда, ҳаво чикариш шахтасини тешиги ҳаво кабул килиш тешигидан 2,5 м юкори булиши керак.
Саноат биноларда ташқи ҳавони кабул килиш деворларда ва деразаларда жойлашган проёмлардан тавсия этилади.Бу ҳолда улар жалюзияли панжарабилан жихозланади.
Хозирги даврда бинони ички майдонидан тулик фойдаланиш учун, хамда замонавий технологияларни ишлатиш максадида, бундай камераларни томда ёки саноат биноларнинг майдончаларида хам жойлаштириш мумкин.

Download 13,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish