1 маъруза. Сув таъминоти


Кўп қаватли бинолар сув таъминоти тармоқларини худудларга ажратиб фойдаланиш



Download 13,38 Mb.
bet7/62
Sana22.07.2022
Hajmi13,38 Mb.
#835549
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   62
Bog'liq
БИМЖМаърузалар

Кўп қаватли бинолар сув таъминоти тармоқларини худудларга ажратиб фойдаланиш
Бинолардаги сув таъминоти тизимларида худудларга ажратиб фойдаланиш икки ҳолатда амалга оширилади, биринчи ҳолатда бинодаги босим керакли босимдан юқори бўлиб кетса, иккинчидан эса тизимни гидравлик ҳолат бўйича худудларга ажратиш талаб қилинса.
ҚМҚ 02.04.01.–97 ни талаби бўйича бинонинг пастки қаватларидаги босим 60 м. дан ошиб кетмаслиги керак. Алоҳида ёнғинга қарши водопровода эса босим 90 м. гача бўлиши мумкин, акс ҳолда эса водопровод тармоқлари тизимлари ажратилиб лойиқаланган бўлиши керак, яъни худудларга ажратилади.
Биринчи худуд водопроводларида тармоқлардаги босим бир-икки қаватли биноларга етарли бўлади. қолган худудлар тармоққа қўйилган талаблар асосида тўзилади.
Кетма-кет уланган схема асосида ишлайдиган тармоқлар (расм-2.4а) ўзларининг ўзунлиги бўйича қисқа, аммо мустаҳкамлик даражаси бўйича юқори эмас, чунки маълум бир қувватларда насос агрегатларини ўрнатиш тақазо этилади, бу эса ўз навбатида бинода яшаётган аҳолига ноқулайлик туғдиради (вибрация, шовқин).

Расм2.4(а). Кетма-кет уланган схема асосида ишлайдиган тармоқлар.


1-центробеж насос; 2-заҳира баки; 3-насос.
Бундан ташқари, бундай схемада насослар жойлаштирилган қаватларга сув сақлаш ҳажмларини ўрнатиш керак бўлади, яъни бинонинг хажмидан унумсиз фойдаланишга олиб келади.
Параллел схема асосида ишлайдиган тармоқларда (расм 1.5б) ларни кўп миқдорда сарф қилишга тўғри келади, аммо насос агрегатларини марказлаштирилган ҳолда жойлаштириш, уларни ишлашини автоматлаштиришни ва фойдаланишни осонлаштиради.
ларни сарфи кўп бўлса ҳам, умумий сарф катта миқдорни ташкил этмайди (оғирлиги бўйича), чунки зоналарда лар турли ўлчамларга эгадирлар.

Расм2.4б.-Параллел схема асосида ишлайдиган тармоқлар.
1- иккинчи зона центробеж насоси; 2- иккинчи зона захира баки; 3- учинчи зона центробеж насоси; 4- учинчи зонанинг босимли-захира баки.

Пастки ҳудудларда лар ўзларидан кўп миқдордаги сувни ўзидан ўтказгани учун, стоякларнинг диаметрлари катта бўлади


( ).
Тармоқларни ҳудудларга ажратиб фойдаланишнинг Яна бир сабаби, ташқи тармоқдаги сув босимидан унумли фойдаланиш имконияти яратилишидир ва тармоқдаги насосларни фақат юқори худудлар учун талаб қилинадиган сув миқдори ва босими бўйича танлаш керак бўлади.
Юқори ҳудуд фақат сув босимини ошириши насослари ҳисобида сув билан таъминланади .


Download 13,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish