Назорат саволлари
Хонадаги ҳаво алмашинуви схемалари.
Вентиляция тизимлари жиҳозлари.
Калориферлар.
20 МАЪРУЗА
Табий вентиляция. Каналли тизимнинг принципиал схемалари ва конструктив элементлари. Дефлекторлар.
Вентиляция тизимларини жихозлари деб — ҳаво иситгичлари (калориферлар), тозалаш (фильтрлар), харакат берувчи (вентиляторлар) ва бошка курилмалар айтилади.
Ҳавони киздириш учун ҳаво иситгичлари, яъни калориферлар ишлатилади.
Исиклик ташувчисини турига караб калориферлар, оловли, сувли, бутли ва электрли булиши мумкин.
Хозирги пайтда сувли ва бугли калориферлар энг кеиг таркалганди. Улар сиуллик кувурли ва ковуррали булиҳи мумкин. fкoeypFa/UH калориферлар пластинкали ва спиралли булади.
Иссиклик ташувчини йуналишига караб калориферлар бир йулли ва куп йулли булади.
Ҳавони йуналишига караб калориферлар параллел ва кетма —кет урнатилиши мумкин.
Параллел урнатилиш куп микдордаги ҳаво иситиш керак бўлганда ишлатилади. Бунда кетма--кет урнатилиш кам микдордаги ҳавони катта температура фаркига иситиш учун ишлатилади.
Калориферлар турлари.
Пластинкали.
Бир йўналишли-КФС, КФБ, КВБ, КЗПП, К4ПП, СТД 3009В.КСКЗ, КСК4.
Кўп йуналишли- КМС. КМЕ, КЗВП, К4ВП, КВС, КВБ, СТД 30 ЮГ
Спиралсимон ўралган калориферлар— КФСО, КФБО, '
Электр калориферлари— СТД ҳавонииг сарфи 10, 20, 40 минг м3/с.
Электр куввати 12,50,150 ва 200 кВт.
Энг замонавий калориферлар — КСКЗ, КСК.4
Калориферлар хисоби. Ҳаво киздиришга сарфланган иссиклик микдори
(1)
Калориферлар юзасини куйидага формула ёрдамида топилади.
(2)
бу ерда; К— калорифернинг иссиклик узатиш коэффициенти, Вт/м2
Q - иссиклик ташувчисининг уртача харорати, °С; tурт-иситиладиган ҳавонинг уртача харорати, °С; 1,1+1.2 —запас коэффициенти
Иссиклик узатиш коэффициенти К ҳавонинг масса сарфига боғлиқдир
Буг учун
(3)
Сув учун
(4)
Буерда
(5)
f-калорифернинг ҳаво утадиган кесимининг юзаси, м2 А, Ар в, П], яг— калорифер тузилишига боклик бўлган катталиклар. Калорифер кувурлардага сувнинг тезлиги
(6)
Калорифер каршилиги формула ёрдамида топилади.
(7)
бу ерда B ba Z—калорифер тузилишига боғлиқ бўлган катталиклар. Кетма — кет урнатилган калориферларнинг умумий каршилиги
(8)
бу ерда Ш—кетма — кет жойлашган калориферларнинг сони. хисоб калориферни киздириш куввати текшириш билан якунланади, яъни
(9)
Калориферлар танланганда юзаси бўйича бўлган запас 15 — 20% ни, ҳаво окимига каршилик бўйича —10% ва сувхаракатига каршилиги — 20% ташкил килиш лозим.
Келтирилганифодаларасосидахар турликалориферларни хисоблаш учун ЭХМ да программалар тузилган.
Do'stlaringiz bilan baham: |