1 маъруза. Сув таъминоти



Download 13,38 Mb.
bet43/62
Sana22.07.2022
Hajmi13,38 Mb.
#835549
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   62
Bog'liq
БИМЖМаърузалар

Назорат саволлари

  1. Сувли иситиш тизими

  2. Буғли истиш тизими


14 МАЪРУЗА. ИССИҚЛИК ТАШУВЧИ ЛАР ВА ИСИТИШ АСБОБЛАРИ.

Режа:


  1. Иссиқлик ташувчи ларни гидравлик ҳисоблаш.

  2. Иситиш асбоблари. Иситиш асбоблари турлари ва конструкциялари.

  3. Замонавий иситиш асбобларига бўлган талаблар.



Иситиш тизимларининг гидравлик ҳисоби
Гидравлик ҳисоби гидравлика конунлари бўйича амалга оширилади. У сувнинг харакати давомида белгиланган конструкциядаги босим фарки таъсири харакатнинг каршилигини енгиб ўтиш учун тўлик сарфланиши принципига асосланади.
Гидравлик ҳисоби чизилган аксонометрик чизма бўйича бажарилади. Иситиш тизимининг чизмасида доиравий айланиш халкаси аниқланади, улар булакчаларга бўлинади, булакчаларнинг узунаси бўйлаб иссиқлик юкламаси берилади.
Гидравлик ҳисобида иситиш тизимини хар бир участкасида босимнинг йўкотилиши Дарси-Вейсбах формуласи бўйича аниқланади:
(14.1)
(14.2)
- ишкаланиш коэффициенти;
dв - нинг ички диаметри, м.;
ly - участканинг узунлиги, м.;
- участкадаги махаллий каршилик коэффициентларнинг йигиндиси;
, - тегишли равишда ўртача зичлик кг/м3 ва сув харакатининг тезлиги, м/с.
- Ишкаланиш коэффициентининг қиймати даги иссиқлик ташувчининг харакат тартибига, унинг тезлигига, диаметрига, ички сиртининг эквивалент гадир-будирлигига (иситиш тизими учун Кэ = 0,2 мм) боғлиқ бўлади.
- махаллий каршилик коэффициенти асосан сувнинг сарфланиши ва харакат йўналишининг ўзгаришига, геометрик шаклдаги тўсиклар(арматура, асбоблар, хаво тўплагичлар, лой йиггичлар ва х.)нинг харакатига боғлиқ бўлади.
Агар (14.2) тенгламага сув ининг каршилиги эквивалент коэффициентини кўйсак
(14.3)
унда динамик босим услуби билан гидравлик ҳисоблаш учун асосий богланишни оламиз
(14.4)
бу ерда, ( + ) - участка тармогининг келтирилган каршилик коэффициенти
Сув тезлигини лардаги сувнинг сарфланиши орқали ифодалаб қуйидагига эга бўламиз
(14.5)
(14.5) ни (14.4)га кўйиб, каршиликлар тавсифи услуби билан гидравлик ҳисоблашнинг асоси бўлган формулани оламиз
(14.6)
бу ерда, Sу - таркибий кисмнинг гидравлик каршилигининг тавсифи, у иссиқлик ташувчисининг 1 кг/с, Па/(кг/с)- микдордаги сарфи бўлганда босим йўкотилишига тенг бўлган катталикдир, қуйидаги формула бўйича аниқланади:
(14.7)
бу ерда, Ау - участкадаги солиштирма гидродинамик босими, Па/(кг/с)
(14.8)
(14.6) формулани оддий алмаштиришлар натижасида қуйидаги богланишни олиш мумкин.
(14.9)
бу ерда у - участканинг ўтказувчанлиги, кг/(ч Па0,5 ) участкада бирлик босим йўкотилганда (1Па) сувнинг сарфланишини курсатадиган катталик
(14.10)
Берилган богланишлар иситиш тизимини ўтказувчанлик буйича гидравлик ҳисобининг асоси ҳисобланади. (III.1) формулани узгартириб
(14.11)
чизикли солиштирма босим йукотилиши усули буйича гидравлик ҳисобнинг асосий формуласини оламиз.
Бу ерда, R - 1м, узунликдаги нисбий босим йўкотилиши, Па/м
(14.12)
Z - махаллий каршиликларда босимнинг йўколиши, Па
( 14.13)
Гидравлик ҳисоблаш ёрдамчи жадваллардан фойдаланган ҳолда ЭХМ ва кўлда ўтказилади.



Download 13,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish