1-маъруза Мавзу: Масса алмашиниш жараёнлари



Download 0,73 Mb.
Sana19.05.2022
Hajmi0,73 Mb.
#604202
Bog'liq
3-маъруза РБТ

4- маъруза Мавзу: Технологик жараён ва бошқарувчи компьютер ўртасидаги интерфейснинг компонентлари

Режа:

1.Бошқариш тизимининг умумий структураси.

2. Рақамли бошқариш тизимларида интерфейслар.

3.Датчиклар.

4.Ижро механизмлари.

5.Шовқин ва ўтказиш йўли.

6.Ўлчаш сигналларини узатиш.

 

1. Бошқариш тизимининг умумий структураси

Жараён ва компьютер ўртасида кириш-чиқиш сигналларини алмашинувчи


оператор
бошқарувчи компьютер
Технологик жараён
датчиклар
Ижро
Мех
кириш сигналларини мувофиқлаш-тириш
чиқиш сигналлари-ни мувофиқлаш
Компьютер-ни кириш интерфейси
Компьютер-ни чиқиш интерфейси

2. Рақамли бошқариш тизимларида интерфейслар

Интерфейс (инглизча interface) — иккита объект ўртасидаги аниқ чегара, тизим элементларининг ўзаро таъсирлашув ёки алоқа қилиш усуллари, воситалари тўпламидир.

Мисоллар:

  • бошқариш тизимидаги оператор-диспетчерлик пункти элементлари (дисплей, кнопкалар тўплами ва ҳоказолар);
  • “инсон-компьютер” интерфейсида клавиатура, сичқонча ва шунга ўхшаш элементлар.

РБТ ларда интерфейслар қуйидаги турлардан иборат:

РБТ ларда интерфейслар қуйидаги турлардан иборат:

  • аналогли;
  • рақамли.
  • Аналогли интерфейс — D-Sub мониторларнинг биринчи авлодидан мерос қолган.

    Асосий камчилиги — сигнални икки марта АРЎ лозимлиги (биринчиси видеокартада, иккинчиси мониторда).

Рақамли интерфейс — DVI (Digital Video Interface), рақамли маълумотлар орқали АРЎ ларсиз тўғридан – тўғри LCD-монитор матрицаларига узатилади.

Тасвирлар аниқлиги ортади!!!!!

Тасвир параметрларини «нозик» созлашлардан воз кечилади.

Операторлар мониторидаги интерфейслар

Операторлар мониторидаги интерфейслар

DVI интерфейслари қуйидаги вариантларда ишлаб чиқарилади:

DVI интерфейслари қуйидаги вариантларда ишлаб чиқарилади:

  • DVI-D — асосийси бўлиб, фақатгина «рақамли» уланишни таъминлайди;
  • DVI-I — DVI-D ни кенгайтирилган варианти. Ҳам рақамли ҳам аналогли маълумотларни узатади, лекин махсус ажратилган кабеллар орқали.
  • DVI-A — фақатгина аналогли маълумотларни узатиш учун. Кўпинча DVI-I га уланиш учун узаткич вазифасини бажаради.

3. Датчиклар

3. Датчиклар

Ўлчаш қурилмаси ёки дачтик (sensor) икки қисм:

ўлчаш каллаги (sensor head)

ва

ўзгарткич (transducer) дан ташкил топади.

Баъзида «датчик» атамасини янглиш ҳолда «ўлчаш каллаги» деб ҳам аташади.

Датчикнинг таркибий қисмлари

Датчикнинг таркибий қисмлари


Ўлчаш каллаги
Ўзгарткич
датчик
Чиқиш сигналлари
Кириш сигналлари

Датчиклар уч синфга бўлинади:

Датчиклар уч синфга бўлинади:

  • аналогли датчиклар, яъни аналог сигнал ишлаб чиқарувчи датчиклар;
  • рақамли датчиклар, импульслар кетма-кетлигини ёки иккилик қийматга эга сигналлар ишлаб чиқарадиган;
  • бинарные (икки сатҳли) датчиклар, фақат икки сатҳдаги, яъни «қўшилган/ажратилган» ( 0 ёки 1) сигналлар ишлаб чиқарадиган датчиклар.

4. Ижро механизмлари

4. Ижро механизмлари

Ижро қурилмалари ёки механизмлари (actuator) электр энергиясини механик ёки жисмоний энергияга ўзгартириб беришга хизмат қилади.

Электрдвигателлар, юриткичлар, клапанлар, ростланувчи клапанлар, задвижкалар ижро механизмлари ҳисобланади.

Ижро қурилмасининг таркибига икки элемент: биринчиси - ўзгарткич (transducer) ва/ёки кучайтиргич (amplifier), иккинчиси – куч ўзгарткичи (converter) ва/ёки ижро механизми (actuator) киради.

Ижро қурилмасининг таркибига икки элемент: биринчиси - ўзгарткич (transducer) ва/ёки кучайтиргич (amplifier), иккинчиси – куч ўзгарткичи (converter) ва/ёки ижро механизми (actuator) киради.


Ижро қурилмасининг таркибий элементлари
Ўзгарткич/
Кучайтиргич
Куч ўзгарткич/
ижро механизми
Ижро қурилмаси
Физик сигнал
Компьютер-дан сигнал

Rotork фирмасининг электр юриткичлари

Rotork фирмасининг электр юриткичлари

6. Шовқин ва ўтказиш йўли

6. Шовқин ва ўтказиш йўли

Икки муҳим омил: ўтказиш йўлининг кенглиги ва шовқин даражаси — компьютер ва жараёнлар ўртасида сигналлар узатилишини таъминлайди.

Ўтказиш йўли (bandwidth) техник иловаларнинг муҳим кўрсаткичи бўлиб, маълумотларни узатиш, тизим шиналари ва тескари алоқада ўз ўрнига эга.

Ихтиёрий ўлчаш сигналлари узатилиш жараёнида ғалаёнлар (disturbances) ва шовқинлар (noise) билан бузилади.


5. Ўлчаш сигналларини узатиш

Ўлчаш қурилмаларидан олинган сигналларни бошқарувчи компьютерга узатиш учун орада уларни компьютерга мослаб, рақамли сигналарга ўзгартириш лозим бўлади.

Бунда сигналлар кучланиш ёки ток кучи шаклида ишлаб чиқарилади.

Бундан ташқари, ўзгартирилган сигналларни фильтрлаш амалиёти ҳам мавжуд. У сигналлар таркибидаги шовқин ва ғалаёнларни пасайтириш имконини беради.


Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish