1-маъруза. Кириш. Фан мақсади, вазифаси ва долзарблиги



Download 10,69 Mb.
bet24/170
Sana04.04.2022
Hajmi10,69 Mb.
#528648
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   170
Bog'liq
1 Mажмуа NGN тўлиқ

5.4-расм. HDSL технологиясининг турли вариантлари
Асимметрик кириш технологиясининг ривожланиши ADSL технологиялар оиласининг яратилишига олиб келди ва дунё амалиётида ушбу технологиялар NGN кенг полосали кириш технологияси сифатида етакчи ўринларни эгаллайди. ADSL технологияси бошқа DSL-технологиялардан фарқи структураси, фойдаланиладиган модуляция принципи (DMT), шунингдек, протоколлар архитектурасининг стандартлаштирилганлигидадир, шу сабабли турли ишлаб чиқарувчиларнинг қурилмалари ўзаро мослашувчандир. ADSL аввалдан телефон абонент жуфтликларида фойдаланишга мўлжалланган эди.
Ушбу технологиянинг муваффақияти, асосан, оддий телефон тармоғи ва ADSL тармоғининг самарали мослаштириш усули билан боғлиқдир (3.7-расм). Шу билан бирга, абонент томонида шохлантиргичлар (сплиттер) қўлланилиб, улар анъанавий телефония ва ADSL юқори частотали сигналларни ажратади. Натижада АТС – телефони иш ҳолатини сақлаб қолади, шу билан бирга яна бир модем – DSLAM алоқаси пайдо бўлиб, у кенг полосали киришни таъминлайди.

5.5-расм. Телефон уланишини ADSL уланишига ўзгартириш
Абонент кириш уланиши типли схемаси асосида сигналларни уч диапазонга частотали ажратиш ётади (3.8-расм): анъанавий телефони, ADSL линиялари юқори (абонентдан) ва паст. Абонентлардан тармоққа узатиладиган маълумотлар ҳажми камлиги сабабли, маълумотларни линия бўйлаб юқорига узатиш учун камроқ частота диапазони талаб қилинади. ADSL технологиясининг биринчи версиясида 1,1 МГЦ гача умумий диапазондан фойдаланиш назарда тутилган эди, аммо ADSL2+ стандартининг янги версияларида диапазон 2,2 МГц гача кенгайтирилган.

5.6-расм. Телефония ва ADSL сигналларини узатиш частота диапазонлари
ADSL технологиясининг яна бир афзалликларидан бири ADSL сегментларини NGN нинг бошқа тизимлари билан мослашувчанлигини таъминловчи протоколларнинг стандартлаштирилган стекидир. ADSL технологияси фақатгина физик ва канал сатҳи билан чегараланмайди, балки маълумотларни фойдаланувчининг охирги қурилмасидан (CPE), яъни компютердан Интернет-провайдернинг серверигача (ISP) ўзгартирилишига таъсир қилади.
5.7-расмда маълумотларни абонентдан тармоққа узатиш жараёнида қатнашувчи турли қурилмалар занжири келтирилган, хусусан, Интернет тармоғи ва протоколларнинг ўзаро алоқадорлигининг кўп учрайдиган схемаси. Фойдаланувчи маълумотлари сўровлар кўринишида Интернет тармоғида қўлланиладиган НТТР юқори сатҳ протоколи бўйича узатилади.


Download 10,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   170




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish