1-Маъруза. Дастурлаш тиллари ва уларни куллаш



Download 1,35 Mb.
bet14/68
Sana25.02.2022
Hajmi1,35 Mb.
#311154
TuriИнструкция
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   68
Bog'liq
PASCAL

2.19Содда операторлар


Операторларнинг булувчиси, содда операторлар ,шартсиз утиш оператори,процедурани чакириш оператори, буш оператор, узлаштириш оператори, структурали оператор.

Turbo Pascal тилидаги программанинг асосий кисми операторлар кетма - кетлигидан иборат, хар битта оператор берилганлар устида амал бажаради . Операторларнинг булувчиси сифатида нукта вергул белгиси ишлатилади. Turbo Pascal тилидаги хамма операторлар икки гурухга булинади : содда ва структурали.


Таркибига бошка операторлар кирмаган операторлар содда операторлар дейилади. Бунга узлаштириш оператори, шартсиз утиш оператори, процедурани чакириш оператори ва буш операторлар киради.
Узлаштириш оператори (:=) унг томонда берилган ифодани бажаришни ва унинг кийматини чап томонда турган узгарувчига тенглаштиради. Ифода ва узгарувчининг типи бир хил булиши керак.
Мисол:
FuncKey := False;
Ch := 'G';
Sum := X + Y;
Шартсиз утиш оператори (goto) "...га утиш" деган маънони англатади ва у бирор оператор бажарилгандан кейин навбатдаги операторни бажаришга эмас балки бошка бирор белги ердамида белгиланган операторни бажаришда ишлатилади. Эслатиб утамиз, белги ракам еки харф символидан иборат булиши мумкин.
Мисол : GOTO 999;
GOTO EndBlock;
Goto оператори ишлатилганда белги таъсир киладиган жой бу факат шу оператор езилган блок булиши мумкин. Бошкаришни бошка блокка узатиш ман этилади.
Процедуранинг чакириш оператори фойдаланувчи томонидан белгиланган процедурани еки стандарт процедурани ишга тушириш учун ишлатилади. Масалан :
ClrScr; { стандарт процедурани чакириш }
InitWork(True); { фойдаланувчи процедурасини чакириш }
Буш оператор хеч кандай амал бажармайди ва унинг таркибида хеч кандай символлар йук. Одатда буш оператор локал еки глобал блокнинг охирига утишда ишлатилади :
LABEL Metka;
...
BEGIN
... GOTO Metka; { переход в конец блока }
...
Metka: { пустой оператор помечен меткой }
END;
Структурали операторлар катъиян белгиланган коидалар буйича бошка операторлардан тузилган операторлардир. Хамма структурали операторлар уч гурухга булинади:
таркибий , шартли, кайтариладиган .
Таркибий оператор бу бир-биридан нукта вергул белгиси ва BEGIN ва END операторли кавслар ердамида ажратилган операторлар гурухидир:
BEGIN
<оператор;>
...
<оператор>
END;
Таркибий оператор программанинг хохлаган тилнинг синтаксиси рухсат берадиган кисмида жойлашиши мумкин .

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish