1 Маъруза: буғлатиш буғлатиш Якка буғлатиш


Температуранинг йўқотилиши



Download 81,98 Kb.
bet4/5
Sana03.07.2022
Hajmi81,98 Kb.
#733732
1   2   3   4   5
Bog'liq
Буғлатиш жараёнлари

Температуранинг йўқотилиши. Буғлатиш аппаратларида температуранинг йўқотилиши юз беради, бу ҳол ўз навбатида иситувчи буғ ва буғлатилаётган эритма температуралари ўртасидаги фарқнинг камайишига олиб келади. Температуранинг йўқотилиши - температура депрессияси ', гидростатик депрессия " ва гидравлик депрессия '" лардан иборат.

Температура депрессияси - деб бир хил босимда олинган эритма қайнаш температураси билан тоза эритувчи қайнаш температураси ўртасидаги фарққа айтилади. ' нинг қиймати эриган модда ва эритувчининг физик - асосий хоссалари, эритма концентрацияси ва босимга боглиқ.
КЎП ҚУРИЛМАЛИ БУҒЛАТИШ АППАРАТЛАРИ
Саноатда эритмаларни қуюқлаштириш учун кўп аппаратли буглатиш қурилмалари кенг ишлатилади. Бундай қурилмалар иситувчи бугнинг иссиқлигидан бир неча бор фойдаланишга асосланган. Бунда биринчи аппаратга иситувчи буг берилса, иккинчи аппаратни иситиш учун биринчи аппаратдан чиқаётган иккиламчи буг ишлатилади, учинчи аппаратни иситиш учун эса иккинчи аппаратдан чиқаётган иккиламчи буг ишлатилади ва ҳоказо. Охирги аппаратдан чиқаётган иккиламчи буг конденсаторга юборилади. Кўп аппаратли буглатиш қурилмаларида иситувчи буғнинг ҳақиқий сарфи 1-жадвалда берилган.

Жадвалдан кўриниб турибдики, аппаратларнинг сони кўпайиши билан 1 кг сувни буглатиш учун зарур бўлган иситувчи бугнинг сарфи камайиб боради. Агар бир аппаратли қурилмадан икки аппаратли қурилмага ўтишда бугнинг сарфи тахминан 50 % га камайса, тўрт аппаратли курилмадан беш аппаратли қурилмага ўтишда буғнинг сарфи фақат 10 % га камаяди. Демак, маълум бир аниқ шароит учун аппаратларнинг оптимал (энг мақбул) сони топилиши зарур.
Кўп аппаратли қурилмалар схемалари.
Охирги аппаратдаги иккиламчи бугнинг босимига кўра, кўп аппаратли буғлатиш қурилмалари вакуум (сийракланиш) билан ва юқори босим остида ишлайдиган бўлади. Иситувчи буг ва буғланаётган эритма оқимларининг ўзаро ҳаракатига кўра кўп аппаратли буглатиш қурилмалари бир неча схемаларга бўлинади.

1) бир хил йўналишли кўп аппаратли буглатиш курилмалари;
2) карама-қарши йўналишли кўп аппаратли буглатиш қурилмалари;
3) эритма билан узлуксиз параллел таъминланадиган буглатиш қурилмалари;
4) мураккаб схемалар;
5) экстра-буг ажратиб олинадиган кўп аппаратли буглатиш курилмалари.
Саноатда асосан бир хил йўналишли курилмалар ишлатилади (2-расм). Чунки булар энг тежамли ҳисобланади. Бундай курилмаларда кичик параметрли сув бугидан фойдаланиш мумкин. Айрим вактда курилманинг биринчи аппаратини иситиш учун буғ турбиналарида ишлатилиб бўлинган сув бугида фойдаланса бўлади.

Download 81,98 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish