3. Педагогик таъсиротлар натижасини устиришда юксалтириб бориш ва мослаштирув - адекват чегаравийлиги тамойили. Мазкур тамойил жисмоний кобилиятлар ривожланишининг боскичма-боскичлиги ва бир текисда бормаслиги конуниятларига асосланади. Бу тамойилга кура, жисмоний кобилиятларни такомиллаштириш жараёнида иккита, бир карашда узаро зид йуналишларни уйгунлаштириш зарур булади.
Аста-секин, даражама-даража, яъни тадрижий равишда юкламани хам алохида бир машгулотда, хам катор машгулотлар давомида ошириб бориш инсон организмининг уларга мослашишини осонлаштиради, содир бўлаётган мослашув жараёнларини чукурлаштиради ва мустахкамлайди, шу тарика юкламаларнинг янги, юкорирок даражасига утиш учун шароит яратишга ёрдам беради. Организмдаги аъзолар ва тизимларнинг жисмоний имкониятларига мое келмгйдиган, хаддан ташкари баланд талаблар куйиш, жисмоний кобилиятларни тез устиришга уриниш (жадаллаштирилган машгулотлар) тескари таъсир курсатиб, саломатлик учун зарарли булиши хам мумкин.
Шуни ёдда тутиш керакки, юклама таъсирида организмдаги турли аъзолар, тизим ва функцияларнинг морфологик такомиллашуви суръатлари бир хил
булмайди. Демак, шугулланиш жараёнида турли йуналишдаги машкларни куллаш хар бир холатда юкламанинг узига хос тарзда ошириб борилишини талаб килади. Масалан, "шпагат" машки учун бугимлардаги харакатчанликни оширишда жиддий ютукларга 3 ойлик машгулотлар давомида эришиш мумкин, харакат аппаратининг бир неча мушак гурухдари-дагина хажмни сезиларли катталаштириш учун камида 6 ой зарур булади. Айни вактда юрак-кон томир ва нафас тизимлари фаолиятини яхшилаш максадида 10-12 ой давомида мунтазам шугулланиш керак. Жисмоний кобилиятлар хусусида суз борганда, бу тафовут-ларни содда килиб куйидагича ифодалаш мумкин: эгилувчанлик кун сайин ортиб боради; куч - хафта сайин; тезкорлик - ой сайин; чидамлилик эса йил сайин.
3.2. Чегаравий юкламалар ошириб бориш.
Юкламаларни ошириб боришдаги тадрижийлик чегаравий (максимал) юкламаларнинг кулланилишини истисно этмайци, балки кузда тутади. Бундай юкламалар муайян шароитларда жисмоний кобилиятларнинг ривожланиш даражасида жуда юкори ижобий узгаришларга сабаб була олади. Чегаравий юклама деганда., инсон организмнинг функционал захираларини тула сафарбар этадиган, лекин унинг мослашиш имкониятлари чегарасидан чиқмайдиган юклама тушунилади. У организмнинг меъёрида фаолият курсатишига зарар келтирмайди, унинг хаддан зиёд зурикишига сабдб булмайди. "Чегаравий" юклама тушунчаси нисбий маънога эга: тайёрликнинг бир даражасида чегаравий хисобланган юклама бошкасида бундай саналмайди. Шу тарика мунтазам машгулотлар жараёнида организмнинг функционал имкониятлари ортиб борар экан, илгари максимал булган юклама одатдагига айланиб боради.
Шундай килиб, максимал юкламанинг хакиқий курсаткичларннн инсоннннг муайян жисмоний ҳолатига нисбатангина аниқлаш мумкин.
Албатта, жисмоний кобилиятларни ривожлантиришда максимал юкламаларни шугулланувчиларда тегишли тайёргарлик мавжуд булганда, уларнинг ёшини, алохида хусусиятларини, шунингдек, юкламаларнинг хам узига хос жихатларини эътиборга олган, бошка тамойилларга риоя килган холда куллаш зарур. Жисмоний юкламанинг катталиги унинг хажми ва шиддати билан тавсифланади. Шунга кура юклама иш хджмини ошириш ёки уни бажариш шиддатини кучайтириш ёхуд бир вактнинг узида хар иккапа курсаткични узгартириш хисобига амалга оширилади. Амалиётда юкламани тадрижий равишда ортгириб боришнинг турли шаклларидан фойдатанилади: тугри чизикли, кутарилувчи, погонаш, тулкинсимон ва сакровчан равишда орттириш.
Do'stlaringiz bilan baham: |