1 javobli testlar (349 ta)


Риккетсиоз касаллиги кайси олим номи билан номлаган



Download 0,5 Mb.
bet69/82
Sana25.02.2022
Hajmi0,5 Mb.
#288381
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   82
Bog'liq
epid umumiy

117. Риккетсиоз касаллиги кайси олим номи билан номлаган:

  1. Говард Тейлор Риккетс*

  2. Д.К. Заболотний

  3. Луи Пастер

  4. Морган Фриман

  5. Альфред Хичкок

118. Қора оқсоқ ташхисотида қандай синамалар қўлланилади:

  1. Шик синамаси

  2. Антраксин синамаси

  3. Дик синамаси

  4. Бюрне синамаси*

  5. Цуверкалова синамаси

119. Қора оқсоқда қайси ҳайвонлар инфекция манбаи бўлиши мумкин:

  1. тулкилар

  2. бўрилар

  3. сувда сузувчи қушлар

  4. товуқлар

  5. майда шохли ҳайвонлар*

121. Қора оқсоқда қайта эмлаш оралиғи:

  1. 10-12 ой*

  2. 3 ой

  3. 6 ой

  4. 3 ой

  5. 8 ой



123. Иерсиниозларда эпидемиологик назорат:

  1. режали эмлаш

  2. дератизация

  3. дезинсекция

  4. санитария-ветеринария ва санитария-гигиеник чора-тадбирлар*

  5. карантин

124. Иерсиниозларда касаллик манбаи:

  1. қушлар

  2. сувда сузувчи қушлар

  3. искод каналари

  4. йирик ва майда шохли ҳайвонлар, чўчқа, сичқонсимон кемирувчилар*

  5. . пашшалар

125. Кўрсатилган гельминтлардан қайси бири ичакка тушишдан олдин ўпка орқали ўтади:

  1. трихинелла

  2. стронгилоидоз

  3. острица

  4. аскарида*

  5. описторхлар

127. Биогельминтозлар гуруҳига мансуб гельминтозлар:

  1. тениоз*

  2. трихинелла

  3. аскаридоз

  4. трихоцефалёз

  5. стронгилоидоз

128. Тенидознинг юқиш омили:

  1. сут

  2. пашшалар

  3. тупроқ

  4. хом чўчқа гўшти*

  5. қўллар ва ифлосланган кийим

130. Энтериобиоз билан кимлар кўпроқ касалланади:

  1. мактаб ёшидаги болалар

  2. 25-30 ёшдагилар

  3. мактабгача ёшдаги болалар*

  4. катталар

  5. 40- 50 ёшдагилар

132. Қўзғатувчиси одам организмидан чиқиб, бирор бир тирик ҳужайрали организмда маълум бир ривожланиш циклини ўтадиган гельминтозларни кўрсатинг:

  1. контагиоз гельминтозлар

  2. стронгилоидозлар

  3. биогельминтозлар*

  4. геогельминтозлар

  5. геогельминтозоонозлар

133. Қайси инфекцияда шошилинч профилактика учун антибиотиклар қўлланилади:

  1. вабода*

  2. энтериобиозда

  3. чинчечакда

  4. қутуришда

  5. В гепатитида

134. Вабо ўчоғи неча кундан кейин бартараф этилган деб эълон қилинади:

  1. 10 кундан кейин*

  2. 3 кундан кейин

  3. 5 кундан кейин

  4. 15 кундан кейин

  5. 20 кундан кейин

136. Бруцеллёз диагностикасида фойдаланилмайди:

  1. Видаля реакцияси*

  2. Дик синамаси

  3. Райта реакцияси

  4. Хеддельсон реакцияси

  5. Бюрне синамаси

138. Вабо билан оғриган беморлардан ашё қайси муҳитга олинади:

  1. левинмуҳитига

  2. уч фоизли пептонли сувга

  3. эндомуҳитига

  4. бир фоизли пептонли сувга*

  5. физиологик эритмага

142. Шифохонларда кундалик дезинфекция ким томонидан ўтказилади:

  1. кичик тиббий ходими*

  2. ДСЭНМ ходими

  3. катта тиббий ходими

  4. даволаш шифокорлари

  5. Ўтказилмайди



143. Вабонинг 3 ва 4 даражадаги сувсизланиши ҳолатидаги беморни касалхонага ётқизишни ким таъминлайди:

  1. реанимация бригадаси*

  2. харбий бригада жамоси

  3. эпидемиологик бригада

  4. дезинфекцион бригада

  5. жамоат транспорти

145. Сохта силда асосий юқтириш омили:

  1. сабзавот ва илдиз мевали ўсимликлар*

  2. пашшалар

  3. сув

  4. уй-рўзғор буюмлари

  5. тупроқ

146. Сохта силда максимал яширин давр:

  1. 5 кун

  2. 3 кун

  3. 2 кун

  4. 10 кун

  5. 20 кун*

147. Босқида юқиш механизими:

  1. фекал-орал

  2. парентерал

  3. аэрозол*

  4. трансмиссив

  5. маиший-мулоқот

149. Босқи билан оғриб ўтгандан сўнг қандай иммунитет ҳосил бўлади:

  1. турғун бўлмаган иммунитет

  2. турғун бўлган иммунитет

  3. пассив иммунитет

  4. иммунитет қолмайди

  5. 10 йилга қадар сақланувчи иммунитет қолади*

150. Дезинфекция турини танлаш (профилактик, ўчоқли) қуйидагиларга боғлиқ:

  1. шифохона профилига ва касалхона ичи инфекцияларининг мавжудлигига*

  2. шифохонадаоддий даволаш диагностик аппаратлар билан таъминланмаганги

  3. шифохонани мураккаб даволаш диагностик аппаратлар билан таъминланганлигига

  4. об-ҳаво ва иқлимга

  5. шифохонанинг молиявий имкониятига



151. Якуний дезинфекцияда қуйидаги объектлар доимо зарарсизлантирилади:

  1. косметологик асбоблар

  2. уй рузғар буюмларни

  3. хона юзалари ва идиш-товоқлар*

  4. ўйинчоқлар

  5. китоблар ва буклетлар

152.Кўрсатилган гельминтозлардан қайси бирида паразит тери орқали актив ажралиб туради:

  1. аскаридоз

  2. трихенеллез,

  3. дракункулёз*

  4. энтериобиоз

  5. теннидоз

153.Ўлат бактерияларининг асосий ташувчилари:

  1. чивинлар

  2. каналар

  3. пашшалар

  4. битлар

  5. бургалар*

154.Туляремиянинг табиий ўчоқлари қандай ландшафтли жойларда бўлади:

  1. кўллар

  2. денгизлар

  3. дарёлар

  4. даштлар*

  5. ўрмонлар

155. Бемор қони ёки ажратмалари билан ифлосланган пойафзални қандай зарарсизлантирилади:

  1. буғли камерада

  2. 3% водород пероксиди билан

  3. пароформалинли камерада

  4. хлорамин эритмаси билан*

  5. 6% водород пероксиди билан

157. Сариқ иситма эпидемик ўчоғидан келган хорижий фуқарога нисбатан қандай чора кўрилади:

  1. инкубация даврида боксга ётқизилади

  2. инкубация даврида шифохонага ётқизилади

  3. касалликнинг яширин даври мобайнида уй шароитида алоҳидалаб қўйилади

  4. алоҳидалаб қўйилмайди ва касалликнинг яширин даври мобайнида тиббий кузатувда бўлади*

  5. юқумли касалликлар шифохонасига ётқизилади


Download 0,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish