1. Ikkinchi jahon urushidan keyin aqshdagi siyosat



Download 189 Kb.
Sana20.06.2022
Hajmi189 Kb.
#681777
Bog'liq
AQSh


AQSh.
1. Ikkinchi jahon urushidan keyin AQSHdagi siyosat.
J; АК.Ш, бошка мамлакатларга Караганда. Иккинчи жахон уруши- да энг кам зарар курди. Бор-йути 300 минг одам халок булди ва ое- дарак йуколди. Бундан ташкари, уруш Америка иктисодиётининг жадал усиши омилига айланди. Урушдан кейинги даврда иктисодий ва ижтимоий сохаларда Пре­ зидент Ф. Д. Рузвельтнинг “Янги йул” дастури асосида бошланган ислохотлар давом эттирилди. 1944—1946 йилларда харбий харакатлар тугагандан сунг, армиядан бушаган харбийлар ва ахолининг кашшок катламй ахволини яхшилашга йуналтирилган бир катор конунлар каоул килинди. Булар жумласига, уруш катнашчилари учун катта имтиёзлар беришни кузда тутган “Аскар билли” (билл — мухрланган хужжат), "‘Ишсизликни камайтиришга каратилган бандлик тугрисида ги К^онун. нафака ва туловларни ошириш Акти кирарди. “Тафт-Хартли” Конуни 1947 йил 23 июнда кабул килинди. У “корхона эгаларининг миллий ассоциацияси” томонидан ил гари сурилган булиб, унинг муаллиф- лари сенатор Тафт ва вакиллар палатаси аъзоси Хартли эди. Конун “Мехнат муносабатларини тартибга солиш тугрисида конун” деб аталади.
2. Garri Trumen( davrida tashqi siyosat.
J; Трумэн Германия масаласидаги 1945 йилги Крим ва Потсдам Конференцияси карорларини купол равишда бузиб, Германиянинг иктисодий. сунг сиёсий жихатдан булиниб кетишига уз хиссасини кушди. АКШнинг Узок Шаркдаги сиёсати ошкора реакцион ва та- жовузкорлик сиёсати эди. АКШ Хитой халкининг миллий-озод- лик курашини бугиб, чан кай шичиларни хар томонлама куллаб- кувватлади. 1946 йил 4 ноябрда Трумэн маъмурияти Чан Кай Ши хукумати билан “Дустлик савдо алокалари ва денгизда кемалар катнови тугрисида” тенгсиз Шартнома тузди. Чан Кай Шига 6 млрд доллардан ортик хажмда харбий материаллар юборди, 1945 йил сентябрида АКШ япон кушинларини куролсизлантириш бахонасида уз кушинларини Жа­ нубий Кореяга киритди. 1945 йил декабрда Москвада булган Буюк давлатлар Ташки ишлар министрлари Кенгашининг Кореяни бир­ лашган мустакил давлатга айлантириш тугрисидаги карорини бу­ зиб, уз кушинини олиб чикиб кетмади ва Жанубий Кореяни уз плац- дармига айлантирди. Жанубий Кореяда америкапараст кугирчок Ли Син Ман хукумати тузилгандан кейин, АКШ уз кушинини Японияга олиб чикиб кетди. АКД1 Якин ва У рта Шаркда уз мавкеини яхшилаб олиш хамда бу худуднинг бойликларига эга булиш учун зур бериб харакат килди. Бу борада АКД1-Англия ракобати кескин туе олди. АКД1 Бахрайн оролларидаги (Жанубий Эрон) нефть корхонасини ва собик Англия- Эрон нефть компаниясини амалда узига каратиб олди. Саудия Ара- бистонида АКШнинг ‘"Арамко” нефть концерни тузилади. Бу кон­ церн факат 1951 йилнинг узида 300 млн доллар фойда олди.
3. B.Obamaning ikkinchi hukumati davrida AQSHning tashqi siyosati
4. Franklin Delano Ruzveltning «Yangi yo’li» va uning mohiyati.
5. AQSHda Richard Nikson prizedentligi davri.
Никсонга жуда огир мерос колган эди. Чумки XX аср 60- йиллари охири—70- йиллар бошларидан АК^Шнинг ижтимоий- иктисодий хаётида чукурлашаётган тартибсизликлар тобора кузга ташланиб борди. Инфляция (пулнинг кадрсизланиши) ута кескинла- шиб, атиги 2 йил (1972-1974) мобайнида 24% га етди. 1973 йилнинг охиридан АКШни ва Гарб дунёсини ёнилги инкирози камраб олди. Араб-Исроил урушида Исроилни куллаб-кувватлаётган Fap6 мам- лакатларидан, шу жумладан, АКД1даи хам норози булган бир катор нефть ишлаб чикарувчи мамлакатлар эмбарго (нефть чикаришни таъкиклаб куйиши) куллади. 1971 йил августида. Никсон "Янги иктисодий сиёсат'' дастуриии эълон килди. Унда. энг аввало, нархлар ва иш хаки гуловларини, кашшокликни бартараф килиш, таълимии куллаб-кувватлаш каби ижтимоий сохаларга аж[ а тилган маблагларни кискартириш кузда тутилди. Qonun va tartib шиори остида урушга карши чикувчилар ва талабалар harakatlariga карши кескин чоралар ишлаб чикилди. Бу тадбирдар 1970 йил 4 mayда узининг энг юкори чуккисига кутарилди. Никсон маъмурияти ташки сиёсатда ижобий силжишлар килди. 1973 йилда Вьетнамдаги уруш ни тухтатди. Жанубий Вьетнамдан АКД1 кушинларининг олиб чикиб кетилиши билан, Сайгон режими агдарилди. 1975-1976 йилларда Вьетнамнинг ягона давлатга бир- лашиши узил-кесил хал булди. Бу Жануби-Шаркий Осиёда АКД] агрессиясининг батамом маглуб булганини билдирарди. Президент Никсон даврида халкаро майдонда кескинликни юмшатувчи Совет— Америка муносабатларида ижобий уз гар ишлар булиб утди. Маса­ лан, 1970 йилдан бошлаб 1968 йилдаёк имзоланган “Ядро куролини таркатмасликтугрисида’Ти Шартнома куч га кирди. Хусусан, Никсон- нинг 1972 йилдаги Москва шахрига ташрифи билан, СССР хамда АКД1 уртасида 10 та Битимнинг имзоланиши катта ахамиятга эга эди. Бу келишувлар ичида икки давлат уртасидаги “Узаро муносабат асослари’\ “Ракетага карши мудофаа чоралари” (Р1\М) Битимлари ва “Стратегик куролларни музлатиш буйича’' вактинчалик Битим катта ахамиятга эга булди. 1973 йилда юкоридаги битимларга кушимча ядро урушига йул куймаслик ва ракетага карши мудофаа воситала- рини кискартириш тугрисидаги Битимлар имзоланди. АК,Шда “Уотергайт иши” деб аталган вокеа чукур сиёсий инкирозни келтириб чикарди. 1972 йил сайлов компанияси даври­ да Р. Никсон кайта Президентлика сайлаш кумитаси билан боглик булган бир гурух шахслар Демократик партия штаб-квартираси жой- лашган “Уотергейт’' мехмонхонасида яширин эшитиш курилмасини урнатаётганида кулга тушди.
6. R.Reygen prizedentligi davrida ijtimoiy-iqtisodiy islohotlar va SSSR bilan yaqinlashish.
Рейган ташки сиёсатни хам устакорлик оилан олиб оорди. Якинлашаётган совет тахдиди хакидаги ташвикотдан вахимага т>ш ган куп чили к америкалик сайловчилар учун Рейганнинг хокимият тепасида колиши айни муддао булган эди. Гуёки АКШнинг ракета ядро сохасида СССРдан оркада колаётганлиги хакидаги шов-шувлар Рейган маъмуриятига кул келди. Рейганнинг бу борадш и заиф:1иккл чек куйиш тугрисидаги шиори алохида жозибадоряик ка Совет Итгифокини "Ёвузлик империяси деб aui лнп ас _ » уни холсизлантириш ва тухтовсиз давом этаёплн qurollanish poygasi
Рейганнинг хокимият тепасига келиши билан, Совет-Америка муносабатларининг янада кескинлашуви кузатилди, куролланиш пойгаси янги юксакрок даражага кутарилди. Харбий харажатлар 1979-1980 молиявий йилда 134 млрд доллардан Рейган Прези- дентлигининг охирига келиб 291 млрд долларга кутарилди. Унинг даврида “Юлдузли жанглар” деб номланган “стратегик мудофаа та- шаббуси” ута киммат тадкикот дастури сифатида амалга оширила бошланди. Унда фазовий жойлашиш элементларига эга булган кенг микёсдаги ракетага карши мудофаа (РК^М) тизимини яратиш кузда тугилган эди. Уни амалга ошириш учун миллиардла доллар ажра- тилди. Аммо кейинчалик маълум булишича, бу дастурнинг купгина кисмлари етарлича х,исоблаб чикилмаганлиги ва шунинг учун уни амалга ошириш амримахдп эканлиги аён булди. Рейган Президент- лигининг иккинчи даврида АК.Ш бошкарув доираларининг ташки сиёсий стратегиясида навбатдаги реализмга юз тутиш ва СССР би­ лан муносабатларни яхшилашга каратилган бур ил и ш кузатилди. Бунга бир катор омиллар, энг аввало, СССРда 1985 йилдан бошлаб АКД1 билан муносабатларни яхшилашга, “янгича фикрлаш’та асос­ ланган М. С. Горбачев бошчилигида янги рахчбариятнинг х,окимиятга келиши сабаб булди. Бундан ташкари, АКД1 бошкарув доиралари томонидан куролланиш пойгасини кучайтириш стратегиясининг истикболи йукдигини, ядро урушида голибларнинг булмаслигини тушуниб етишлари хдм катта ахдмиятга эга булди. 1986 йил октябрда Рейкьявикдаги СССР ва АКД1 давлат бошликларининг учрашуви Совет-Америка муносабатларидаги кес- кинликни юмшатиш йулидаги мух,им вокеа булди. Барча \аётий мухим масалалардаги келишмовчиликларнинг мавжудлигига кара­ масдан, иккала томон стратегик куроллар хдмда урта масофадаги ракеталар борасида келишиб олдилар. Бу келишувлар узаро жавоб- гарликка асосланган шартномалар даражасига к5пгарилмаган булса- да, Рейкьявикдаги учрашув ядро куролларини кискартириш учун курашни янги боскичга олиб чикди ва сифат жи\атдан янги халкаро вазиятни юзага келтирди. Совет—Америка муносабатларининг ях- шиланишида энг му\им ва кузга куринган вокеа М. С. Горбачевнинг 1987 йил декаорида AKJUra ташрифи булди. Ташриф давомида икки мамлакат рах.барлари Урта ва киска масофага учириладиган ядро раке- таларини тугаггиш тугрисида’'ги Шартномани имзолашди.
7. AQShda Gerbert Guver hukumatining ichki siyosati.
8. Toni Bler-Bill Klinton munosabatlari.
9. R.Reygen prizedentligi davrida SSSR bilan yaqinlashish.
1986 йил октябрда Рейкьявикдаги СССР ва АКД1 давлат бошликларининг учрашуви Совет-Америка муносабатларидаги кес- кинликни юмшатиш йулидаги мух,им вокеа булди. Барча \аётий мухим масалалардаги келишмовчиликларнинг мавжудлигига кара­ масдан, иккала томон стратегик куроллар хдмда урта масофадаги ракеталар борасида келишиб олдилар. Бу келишувлар узаро жавоб- гарликка асосланган шартномалар даражасига к5пгарилмаган булса- да, Рейкьявикдаги учрашув ядро куролларини кискартириш учун курашни янги боскичга олиб чикди ва сифат жи\атдан янги халкаро вазиятни юзага келтирди. Совет—Америка муносабатларининг ях- шиланишида энг му\им ва кузга куринган вокеа М. С. Горбачевнинг 1987 йил декаорида AKJUra ташрифи булди. Ташриф давомида икки мамлакат рах.барлари Урта ва киска масофага учириладиган ядро раке- таларини тугаггиш тугрисида’'ги Шартномани имзолашди. Шартномада АКД1нинг Гарбий Европа мамлакатларида ва, уз навбатида, СССРнинг гарбий минтакаларида жойлаштирилган бутурдаги барча ракегаларни тугатиш кузда тутилган эди
10. Katta Bursh AQSHning 41-prezidenti.
1988 йилги Президент сайловларида Аме- риканинг урушдан кейинги даврдаги тарихида биринчи марта Ви- це-Президентликдан тугридан-гугри Президентликка Катта Ж. Буш сайланди. У АКД1иинг 41- Президенти эди. У АКД1нинг Иккинчи жахон урушида катнашган охирги Президенти эди. У узининг узок муддатли сиёсий фаолиятида катта тажриба ортирган эди. Буш АКД1нинг БМТдаги вакили, Хитойдаги элчиси ва МРБ (ЦРУ) ди- ректори лавозимида ишлаган эди. Бушнинг Ок уйга дастлаб Вице-Президент, кейинчалик мамлакат рахбари сифатида келиши Кушма Штатлар юкори доираларининг сиёсатига катта таъсир курсатган дунёдаги улкан вокеалар даврига тугри келди. Гап “совук уруиГнинг тугаши, ядро уруши хавфининг камайиши, СССР ва социалистик хамдустликнинг бархам топиши, Германиянинг кушилиши, Исроилнинг араб мамлакатлари билан очик музокаралар олиб боришининг бошланиши, хозирги дунё сиё­ сий харитасидаги узгаришлар хакида боряпти. Совет Иттифоквдаи Харбий-сиёсий жихатдан энг кудратли ракибнииг дунё сиёсий са\насини тарк этиши АЦШ рахбарлари учун улкан вокеа эди. Энди уларнинг фикрича, АКД1 ягона ва умумэътироф этилган дуневий йулбошчига айланади ва АК^Ш бошчилигида ягона кутбли дуисвий тузум вужудга келади, деган хомхаёллар чулгао олган эди. Млмла^ катда иктисодий кийинчиликлар ва бюджет танкислиi ининг к\ ишк бориши даврида республикачилар маъмурияти олдидл в\/кудгл кел тан янги ташки сиёсий имкониятлар истикоолли эди.
11. Katta Jorj Bursh davrida AQSHning tashqi siyosati.
Республикачиларнинг ташки сиёсати анча муваффакиятлирок эди. Буш маъмуриятининг Америка кигьасидаги фаолияти АКШда маъкулланди ва куллаб-кувватланди. 1989 йил декабрда генерал М. А. Норчеги режимини агдариш ва сайланган хукуматни куллаб- кувватлаш максадида АК,Ш кушинлари Панамага киритилди. F арбий ярим шар мамлакатларининг иктисодий хамкорлиги ривожланди. 1990 йилда “Умумамерика тaшaббycи,, - карзларни узаро хисоблаш ва келишув катнашчилари уртасида божхона туловларини бекор килиш нули билан Америка давлатлари иктисодиётига инвестиция (сармоя) киритиш ва савдони кенгайтиришга каратилган чора-тад- бирлар узининг амалий боскичига утди. АКД1, Канада, Мексика уртасида эркин савдо муносабатлари тугрисида Шимолий Атлантик келишувини каоул килиш тугрисидаги музокаралар муваффакиятли утди. Ж. Буш халкаро кескинликни юмшатиш ва “совук уруш” асорат- ларини бартараф этиш сиёсатини олиб борди. Унинг СССР рахбари М. Горбачев билан биринчи учрашуви 1989 йил декабр ойида булиб утди. АКШ томонидан таклиф килинган ва 21 банддан иборат булган Совет-Америка муносабатларини ривожлантириш дастури деярли тула кабул килинди.
12. AQSHda 1992-yilgi saylovlar va uning natijalari.
1992 йилда булиб утган Президент сайловларида республика­ чилар маглубиятга учради. Демократлар республикачиларнинг кийинчиликларидан усталик билан фойдалана олди ва Демократлар партияси вакили Уильям Жефферсон Клинтон Ок уй хужайинига ай­ ланди. Унинг галабасини таъминлаган энг мухим омиллардан бири шу эдики, у демократик партиянинг киёфасини тубдан узгартирди, мамлакатда туб демократик ислохотларни утказишни ваъда килди. “Рейганомика”нинг мафкуравийлашган принципларидан воз кечгаи Клинтон уз партиясининг анъанавий шиорларидан узоклашишни афзал курди. Клинтон республикачиларнинг бир катор машхур ши- орлари, жумладан, федерал бюджетни мувозанатга келтириш маж- буриятини узлаштириб олди. Марказлашган сиёсатга таянган холда, демократлар, умуман олганда, мамлакат ижтимоий ва иктисодий хаётида давлат аралашуви тизими асосларини яратган Рузвельт-Кен­ неди анъаналарига содик колди. Клинтон янги “иктисодий фалса- фа” йулини эълон килди. Бунда давлатнинг социал функцияси тула сакланади, аммо у такчилликсиз молиялаш йули билан амалга оши- рилиши керак эди. Айни пайтда, Клинтон ва унинг тарафдорлари фукароларнинг шахсий ташаббусини куллаб-кувватлаш, бозор прин- ципларини амалга ошириш учун кулай шароитлар яратин!, согликни сакташ, ижтимоий химоя ва шунга ухшаш сохаларни ислох килиш тугрисида ваъдалар билан чикди.
13. B. Klinton hukumatining ichki siyosati.
14. B.Klinton hukumatining tashqi siyosati.
15. 1996-yildagi AQSHdagi saylov va uning natijalari.
16. AQSHda 2000-yilgi saylovlar va yangi hukumatning davlat tepasiga kelishi.
17. J.Bursh AQShning 43-prezidenti.
18. J.Bursh davrida AQSHning tashqi siyosati.
19. AQSHda 2004-yilgi saylovlar va Jorj Burshning qayta saylanishi.
20. Karter prezidentligi davrida AQSh.
Картер маъмуриятининг СССР ва AKLLI уРтасиДа стратегик куролларни кискартириш тугрисидаги Совет—Америка Шартнома- сини имзолашига эришиши катта ахамият касб этди. АКШ Сенати бу Шартномани ретификация килмаган оулса-да, иккала томон узаро келишувга асосан, унинг асосий коидаларига риоя этишди. эмп де вид (АКШ Президентларшшнг шахар ташкарисидаги карор ro.vi да АКШ восигачилигида Исроил ва Миср (1978 йил. сентабр)>PUK1U‘! тузилган Шартнома хам дунёда турлича каоул ки ипии. Картер 2000 йилдан бошлаб "Пана­ ма каналини Панама давлатига кайтариш тугрисидач,ги Шартномага х,ам имзо куйди. Лекин, умуман олган да. Картер узининг барча сай­ ловолди ваъдаларини бажаришга муваффак булолмади. Айникса, унинг ташки сиёсат сохасидаги фаолияти коникарсиз оулди. 1978 йилги Афгонистонда савр инкилоби, 1979^ йилда Эронда шох режимининг агдариб ташланиши АКД1нинг У рта Шаркдаги позициясига кучли зарба булди. Бунинг устига, 1979 йил охирида совет кушинларининг Афгонистонга бостириб кириши Картер маъ- муриятини мураккаб ахволга солиб куйди. Айникса, 1979 йил ян- варда Эрон шохи Ризо Пахдавийнинг мамлакатни ташлаб кочиши, 40 мингдан ортик АКД1 аскарлари ва мутахассисларининг Эрондан чикариб юборилиши, 1979 йил 4 ноябрда АКД1нинг 60 та диплома- тининг гаровга олиниши, уларни куткариш учун тузиб чикилган опе- рациянинг муваффакиятсизлик билан тугаши Картер маъмурияти- нинг обрусига путур етказди. Бу йукотишларнинг урнини тулдириш учун Картер баъзи бир кескин чораларни хам курди. 1979 йил де- кабрда АК,Шнинг ташаббуси билан Брюселлда НАТО давлатлари бошликларининг учрашувида урта масофага учириладиган ядро ра- кеталарини (‘"Першинг—2”, канотли ракета - “Тамогавк”) 1981 йил­ дан бошлаб Европага жойлаштириш тугрисида келишув булди. Бу халкаро кескинликни янада кучайтирди. А КД1-СССР муносабатла- ри ёмонлашиб, “совук муносабатлар уруши” авжига чикди. Картерга турли томондан айбловлар куйила бошлади. Жумладан, унинг суст- кашлиги, ички ва ташки сиёсий муаммоларни АКД1 фойдасига хал эта олмаганлиги тугрисидаги айбловлар ёга бошлади. 1980 йилги навбатдаги Президентлик сайловларида Картер маглубиятга учради ва Республикачилар партияси номзоди, машхур киноактёр ва Кали­ форния штати губернатори Р. Рейган галаба козонди.
21. B.Obama hukumtining ichki siyosati.
22. B.Obama davrida AQSH-Rossiya munosabatlari.

Angliya
1. Angliyaning XX asrning 60-70-yillarda xalqaro munosabatlardagi pozitsiyasi.


2. Leyborist R. Makdonald boshchiligidagi ikkinchi hukumatning tuzilishi.
3. XX asrning 60-yillarida ingliz mustamlakachilik tizimining yemirilishi.
4. Angliyadagi 1970 yilgi parlament saylovlari.
5. Angliyada Ramsey Makdonald hukumati, uning ichki va tashqi siyosati.
6. Angliyada “Bekor ketgan 13 yil”.
7. 1918 – 1924 yillarda Angliyaning ichki va tashqi siyosati.
8. Buyuk Britaniya parlamentining Maastrixt shartnomasiga munosabati.
9. Toni Blerning “yangi leyborizimi.
10. T.Bler hukumatining mintaqaviy boshqaruv tizimidagi o`zgarishlar.
11. Toni Bler hukumatining lordlar palatasini isloh qilishdagi harakatlari.
12. Toni Bler hukumatining ikkinchi va uchunchi muddatga saylanishi.
13. 2008-yildagi jahon moliyaviy inqiroz davrida Buyuk Britaniya.
14. Margaret Tetcher va «Tetcherizm».
15. K. Ettli hukumatining ichki siyosati.
16. Angliyada XX asrning 50-yillarda tashqi siyosatdagi inqirozli holat.
17. Angliyada 1926 yilgi yalpi ish tashlash va uning oqibatlari.
18. Tereza Mey hukumatining ichki siyosatdagi o`zgrishlari.
19. T.Mey hukumatining tashqi siyosati.
20. D.Kemeron hukumatining ichki siyosati.
21. D.Kemeron hukumatining tashqi siyosati.
22. Angliyada Nevil Chemberlen hukumati va uning ichki va tashqi siyosati.
23. 1930-40-yillarda Angliyaning tashqi siyosati.
24. XX asr ikkinchi yarmida Angliya: muammolar va istiqbollar.
25. XX asrning 70-yillarida Irlandiya masalasining keskinlashuvi.
26. Garold Vilsonning “texnokratik inqilobi”.

Fransiya
1. Fransiya «to’rtinchi respublika» davrida.


2. Fransiyada Puankare boshliq hukumatning faoliyati.
3. Jorj Pompidu prezidentligi davrida Fransiya.
4. J.Shirak hukumatining ichki siyosati.
5. Mitteran hukumatining tashqi siyosati.
6. Mitteranning ichki siyosatdagi qilgan o`zgarishlar.
7. Prezident Valeri Jiskar, d’Esten davrida Fransiya.
8. J.Shirak davrida Fransiyaning Yevropa Ittifoqida tutgan o`rni.
9. J.Shirak davrida Fransiyaning Yaponiya bilan hamkorligi.
10. N.Sarkozi Fransiya prezidenti.
11. N.Sarkozi hukumati davrida Fransiyaning tashqi siyosati.
12.Fransiyada E.Erriro boshliq «so’l blok» hukumatining faoliyati.
13.Jak Shirak prezidentligi davrida Fransiyaning ichki va tashqi siyosati.
14.Fransiyada vaqtinchalik rejim.
15.Sharl De Goll, ichki va tashqi siyosat.
16.Fransiyada to’rtinichi respublika.
17.F.Olland hukumatining ichki siyosati.
18.Fransua Olland hukumatining tashqi siyosati.
19.E. Makron hukumatining ichki siyosati.
20.E.Makron hukumatining tashqi siyosati.
21. Fransiyada Jorj Klemanso boshliq «milliy blok» hukumatining faoliyati.
22. Fransiyada 1936 yil Leon Blyum boshliq «Xalq fronti» hukumati, uning faoliyati.

Rossiya


1.SSSR parchalanishi.
2.Stalin diktaturasi, sobiq Sovet davlatining 1918 – 1939 yillardagi tashqi siyosati.
3.2010-2020-yillardaXitoy-Rossiya munosabatlari.
4.Ikkinchi jahon urushidan keyin sobiq Ittifoq.
5.Brejnevning hokimiyatga kelishi va sovet davlatidagi totalitar tuzumning qayta tiklanishi.
6.Rossiyada 1993-yilgi siyosiy voqealar.
7.Rossiyada Chechiniston muammosi va uning hal qilinish uchun harakatlar.
8.Yelsin davrida Rossiyaning AQSH bilan munosabatlari.
9.Yelsin davrida Rossiyaning Yevropa Ittifoqi bilan munosabatlari.
10.Rossiya SSSRning vorisi sifatida maydonga.
11.Yelsin hukumatidagi o`zgarishlar.
12. Putinning siyosiy maydonga kirib kelishi.
13. Putinning Rossiya prezidenti sifatidagi ilk faoliyati.
14. XXI asr boshlarida Rossiya Federatsiyasi.
15.Rossiya va Ukraina o`rtasidagi gaz mojarosi
16. Rossiyaning Gruziya bilan munosabatlari.
17.Rossiyada 2008-yilgi prezident saylovlari.

Germaniya




  1. 2-jahon urushidan so’ng Germaniyaning okkupatsion zonalarga bo’linishi?

  2. G.Koll faoliyati va uning islohatlari.

  3. Erxardning GFRda yurutgan faoliyati.

  4. II jahon urushidan keyin german davlatining vujudga kelishi.

  5. Gelmut Kol hukumatining ichki va tashqi siyosati.

  6. Berlin devorining qulashi.

  7. GDRda demokratik kuchlar g`alabasi.

  8. 1919 – 1923 yillarda Germaniyada o’tkazilgan islohotlar.

  9. Germaniyaning birlashuvi.

  10. Birlashgan Germaniyaning siyosiy taraqqiyoti.

  11. Birlashgan Germaniyaning ijtimoiy ahvoli.

  12. Birlashgan Germaniyaning iqtisodiy ahvoli.

  13. G. Kol rahbarligi davrida Germaniyaning tashqi siyosatdagi eng ustuvor yo`nalishlari.

  14. Angela Merkel hukumatining ichki siyosati.

  15. 2008-yildagi jahon moliyaviy inqirozning Germaniyaga tasiri.

  16. 1949 yilgi Bonn konstitusiyasi.

  17. II jahon urushidan keyin german davlatlarining vujudga kelishi.

  18. Germaniya Demokratik Respublikasi.

  19. GFRning integrasiyalashuv jarayoni.

Italia



  1. Italiyaning 80-90 yillardagi iqtisodiy taraqqiyoti.

  2. Italiya respublikasida “Janub muommosi” va uni bartarav etish harakati.

  3. Italiya Sotsialistik partiyasi rahbari Beneditto Kraksi siyosati.

  4. Mussolinining “Milliy sotsializm” dasturining mohiyati.

  5. Mussolinining “Korporativ tartib” siyosati.

  6. I jahon urushidan keyin Italiya. Iqtisodiy siyosiy inqiroz.

  7. Italiyaning 50-60 yillardagi ioqtisodiy ahvoli.

  8. Ikkinchi jahon urushi arafasida Italiya.

  9. Ikkinchi jahon urushi arafasida Italiya.

  10. Italiyada 60-yillar oxiri 70-yillardagi Neofashistik harakat.

Xitoy



  1. 1918 – 1945 yillarda Xitoyning xalqaro ahvoli.

  2. Xitoydagi «katta sakrash» siyosati, uning mohiyati.

  3. II jahon urushi yillarida Xitoy.

  4. Xitoy Xalq Respublikasida iqtisodiy islohotlar.

  5. Xitoyda "Madaniy inqilob"ning amalga oshirilishi.

  6. 1979 – 1996 yillarda Xitoy xalq respublikasi.

  7. Ko`p qutbli dunyoning vujudga kelishi Xitoyning tutgan o`rni.

  8. Xitoyda Gomindanchilar hukumatining ichki va tashqi siyosati.

  9. XXI asr boshlarida Xitoy ichki siyosati.

  10. Xitoyda XKP va Gomindon o`rtasidagi kurash.

  11. Xitoydagi «4 may harakati» natajalari.

Yaponiya



  1. Ikkinchi jahon urushidan keyingi yillarda Yaponiya.

  2. 1960 – 1970 yillarda Yaponiyaning iqtisodiy va siyosiy taraqqiyoti.

  3. Yaponiyaning XX asr 90-yillaridagi iqtisodiy ahvoli.

  4. Sinzo Abe davrida Yaponiya.

  5. XXI asr boshlarida Yaponiyaning iqtisodiy ahvol.

  6. Yaponiyadagi guruch qo’zg’olonlari va uning sabablari.

Koreya


  1. Koreya yarim orolida ikkita davlatning vujudga kelishi.

  2. Shimoliy Koreyaning militarlashib borishi. Koreya yarim orolidagi vaziyat.

  3. KXDRning tashkil etilishi.

  4. Janubiy Koreyaning iqtisodiy mo`jizasi

  5. XX asr ikkinchi yarimida Janubiy Koreya Respublikasi.

  6. Kim De Jung davrida Janubiy Koreya.

Hindiston




  1. Hindistonda Javoharlal Neru hukumatining ichki va tashqi siyosati.

  2. Hindiston milliy kongressi va uning faoliyati.

  3. Hindistonda Maxatma Gandi boshchiligida milliy – ozodlik harakati.

  4. Hindiston XX asr 90-yillaridagi siyosiy vaziyati.

  5. Hindiston N. Modi davrida.

  6. Hindistonning ijtimoiy muammolari.

  7. 2008-yildagi jahon moliyaviy inqirozning Hindiston iqtisodiyotiga ta`siri.

  8. Hindistonning siyosiy, diniy, milliy va iqtisodiy muammolari.

  9. XX asr 90-yillarida Hindistonda siyosiy partiyalar faoliyati.

  10. Hindistonda Indira Gandi hukumati: yutuq va kamchiliklar.

  11. 1918 – 1945 yillarda Hindistonning ijtimoiy – iqtisodiy ahvoli.

  12. XX asr oxiri XXI asr boshlarida Hindiston tashqi siyosati.

Turkiya


  1. Ikkinchi jahon urushidan so’ng Turkiyadagi siyosiy va iqtisodiy ahvol.

  2. Turkiyada Turg’ut O’zol hukumatining ichki va tashqi siyosati.

  3. Turkiyaning II jahon urushi yillarida olib borgan ichki va tashqi siyosati.

Afg`oniston



  1. Afg’onistonda Ommonulloxon hukumatining ichki va tashqi siyosati.

  2. Afg’onistonning ikkinchi jahon urushidan keyingi holati.

  3. 1980 – 1990 yillarda Afg’onistondagi ichki va tashqi vaziyat.

  4. 1978 yil Afg’onistondagi «Savr inqlobi».

  5. Afg’onistonda Babrak Karmal hukumati.

Eron



  1. Ikkinchi jahon urushidan keyin Eronning iqtisodiy- siyosiy ahvoli.

  2. 1979 yilgi Erondagi islom inqilobi va uning oqibatlari.

  3. Eron XX asr oxirlarida.

Arab davlatlari




  1. Suriyada fuqarolar urushi.

  2. Iroqda Saddam Husaynning hokimiyatining qulatilishi.

  3. Bashar Asad davrida Suriya.

  4. BMTning Yaqin Sharq muammosiga munosabati.

  5. Husni Muborak davrida Misr.

  6. 2008-yildagi jahon iqtisodiy inqirozining boshlanishining Arab davlatlari iqtisodiga tasiri.

  7. XXI asr boshlarida Isroil-Falastin muammosi.

  8. Arab davlatlari Ligasining tashkil topishi.

  9. Isroil davlatining tuzilishi va birinchi arab – isroil to’qnashuvi.

Ikkinchi jahon urushi



  1. Fashistlar Germaniyasining Polshagi hujumi.

  2. G’arbiy frontdagi g’alati urush ta’rifi.

  3. Fashistlar Germaniyasining sobiq Sovet Ittifoqiga hujumi.

  4. G’arbda ikkinchi frontning ochilishi.

  5. Moskva va Tehron konferensiyalari, qarorlari.

  6. II jahon urushining borishidagi tub burilish va uning ahamiyati.

  7. Tinch okean havzasidagi urush harakatlari.

  8. Berlin (Potsdam) konferensiyasi, uning qarorlari.

  9. Sobiq Ittifoqning Yaponiyaga qarshi urushga kirishi.

  10. Vezeryubung va Gelb harbiy operatsiyalari.

  11. Ribbentrop – Molotov pakti.

  12. Shimoliy Atlantika blokining vujudga kelishi.

  13. Gitlerga qarshi suiqasd.

  14. G’arbda ikkinchi frontning ochilishi.

Konfer.



  1. Versal sistemasi.

  2. Myunxen bitimi va uning oqibatlar.

  3. Gaaga konferensiyasi va uning qarorlari.

  4. 1950 yillarda G’arbiy Yevropada tuzilgan iqtisodiy birlashmalar.

  5. «Sovuq urush» yillardagi xalqaro munosabatlar.

  6. «Brian - Kellog» ahdnomasi.

Afrika



  1. Apartaid tiziminig bekor qilinishi.

  2. XX asr oxiri XXI asr boshlarida Shimoliy Afrika davlatlari iqtisodiga umumiy ta`rif bering.

  3. XXI asr oxirlarida JARning ijtimoiy hayoti

Lotin Amerika



  1. Birinchi jahon urushining Lotin Amerikasi davlatlari uchun oqibatlari.

  2. Lotin Amerikasi davlatlarida amalga oshirilgan davlat to’ntarishlari, harbiylar boshqaruvining shakllanishi va demokratiyaga o’tishning og’ir yo’li

Yangi tarix





  1. Yevropa va Amerika mamlakatlarining eng yangi tarixda tutgan o’rni.

  2. Eng yang tarixni o’rganishdagi manbalar va tarixshunoslik.

  3. Eng yang tarixning bosqichlari va shu bosqichlarni belgilash mezoni

  4. 2008-yildagi jahon iqtisodiy inqirozining boshlanishi.

Download 189 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish