48.Sinergetika va dialektika.
Синергетика баркарорлик ва хаос (бекарорлик)нинг узаро муносабатларини урганади. Олимлар фикрича хар кандай эски тузилма янгиси билан алмашар экан, дастлаб бекарорлик (хаос) кузатилади, яъни тизимдаги унсурлар баркарорлигига путур етади. Ана шундай холатда оддий тасодиф, кичкина узгариш хам нарса ва ходиса ривожида мухим ахамият касб этиши мумкин.
Синергетика методига кура оламдаги нарса, ходиса, жараёнлар узини-узи ташкил этиш, уз-узини бошкариш хусусиятига эга. Уз-узини бошкариш деганда тартибдан тартибсизликка, чизиклилиликдан чизиксизликка, баркарорликдан бекарорликка утиш назарда тутилади.
Синергетиканинг асосий гояси: оламдаги нарса ва ходисалар муайян тизимлардан иборат. Бу тизимда 2 холат мувозанат ва мувозанатсизликдан (танглик, бекарорлик, чизиксизлик) холатлари кузатилади. Ана шундай шароитда тизимга бирон бир нарса, ходиса сезилар-сезилмас таъсир курсатиши мумкин мумкин. Бундай у даражада ахамиятли булмаган таъсир (флуктуақия) туфайли бутун тизими, нарса, ходиса уз холатини кескин узгартириши мумкин. Бу узгариш тартибсизлик-хаосдан тартибга утиши тарзида содир булади.
Синергетика хаосни бузувчи тизимгина эмас, тузувчи механизм сифатида бахолайди ва оламдан барча нарсапардаги харакат, узгариш, тараккиёт, сабаб-окибат тарзида кечавермаслигини, тараккиётга детерминистик караш чизиксиз тизимлар учун хар доим мос келавермаслигини курсатади.
Синергетикага кура борлик бекарорлик ва баркарорликнинг муштараклигидан иборат. Таъсир тугри ташкил килинган такдирда кучсиз кучлини енгиши, юмшок каттик устидан, паст баланд устидан галаба козониши мумкин булади. Бундан дунёни билмок учун баркарорликни хам, бекарорликни хам урганмок лозим, деган хулоса чикади. Бу методга кура чизиксизлик тизим эволюқиясининг куп вариантлиги, мукобил характери, танлаш имкониятлари кенглигини ифодалайди. Ривожланишнинг куп вариантли эканлиги –босим (лавина) тарзида кечиши мумкинлиги, айнан шу хол узгариш, ривожланиш, кулай жараёнлардан иборат эканлигини ифодалайди. Синергетика тараккиётнинг эволюқия тамойилини асос килиб олади ва у тараккиётнинг эволюция тамойилини асос килиб олади ва у тараккиётнинг куп вариантлилигини, турли, баъзан кутилмаган йуналишдан кетиши, турли куринишларда намоён булиши мумкинлигини курсатиб беради. Шундай килиб XX асрнинг иккинчи ярмида руй берган илмий техник инкилоб туфайли табиий ва ижтимоий дунё билишга янгича илмий ёндашув шаклланди. У катор методлар ва фанлараро тадкикот усули- синергетика методида уз ифодасини топди.
Do'stlaringiz bilan baham: |