1. Fanning mohiyati. Fan


Fan va amaliyot. Fanning jamiyatdagi o`rni



Download 96,88 Kb.
bet3/36
Sana23.02.2022
Hajmi96,88 Kb.
#161430
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36
Bog'liq
1. Fanning mohiyati. Fan

3.Fan va amaliyot. Fanning jamiyatdagi o`rni
Fan va amaliyot. Olamni, undagi narsa va hodisalarni chuqur o`rganish, ilmiy bilimlarni qo`lga kiritish imkonini beradi. Bu bilimlar fanda aks etadi.
Amaliyot – insonning borliqni, tabiat va jamiyatni hamda uning o`zini o`zgartirishga qaratilgan hatti – harakatlar, faoliyatlari majmui.
Amaliyotning asosiy shakllari:
1. Amaliyot – insonning moddiy ishlab chiqarish faoliyati;
2. Amaliyot – insonning jamiyatni o`zgartirishga qaratilgan faoliyati;
3. Amaliyot – insonning maorif, madaniyat, tibbiyot, maishiy sohalardagi faoliyati
Amaliyot (praktika) – bilishning asosiy mezoni.Inson bilimlarining chinligi amaliyotda sinaladi.

4.O’rta asrlar Markaziy Osiyo buyuk allomalarining jahon fani taraqqiyotidagi o’rni va roli.
Буюкалломалар Мусоал - Хоразмий, Ахмад Фаргоний, АбуНасрФоробий, Абу Райхон Беруний, Абу Али ибн Сино асарларида илмий билиш муаммолари ишлаб чикилган.
Мухаммад ибн Мусо Хоразмий (783-850) математик, файласуф, астроном, буюк комусий олим. Хоразмий махсус фалсафий асар ёзмаган булса-да, унинг математика, геометрия, география, астрономия, тарих оид барча асарларида чукур илм, уни хосил килиш йуллари хакида маънога эга, исботланган фалсафий фикр, гоя ва таълимотлар баён этилган.Олим фикрича, Аллох томонидан яратилган дунеда уз холатинн доимий равищца узгартирмайдиган хеч кандай нарса, ходиса йук ва булиши хам мумкин эмас. Ноорганик дунёдан - органик дунё, хиссиз, туйгусиз, фикрсиз дунёдан фикрлаш имконияти пайдо булган. Моддий дунё абадий, нихоятда мураккаб, Олам - инсон сезгиси, билимининг манба, ундаги нарса ва ходисалар мохиятини билиш мураккаб, зиддиятли жараён. Инсон уз мехнати, амалий фаолияти хамда Аллох ато этган акл-идроки билан дунёни аста-секин билиб боради.
Хоразмий узининг билиш назариясида моддий олам инсон, унинг сезгиси, акд-идрокидан олдин пайдо булган, инсон ва унинг акли моддий олам ривожининг махсулидир, деган хулосага келади. У инсонни билиш субъекти. моддий олам (табиат, жамият) эса унинг объекти, деб билади.Хоразмийга катта шухрат келтирган асарлардан бири “Х,исоб - ал -хинд”(Хинд хисоби). Олим бу асарида “0” ракамини ва шу асосда чексиз микдорларни ифодалай оладиган билан унлик санок тизимни кашф этди, хамда олти математик амал кушиш. айириш, купайтириш, булиш, даражага кутариш ва квадрат илдиз чикариш амалларини таърифлаб, амалиётга татбик этди. Бу математика, астрономия фанлари ривожида кескин бурилиш я сади. Аллома алгебра фанига асос солди, илмий маълумот ва гояларни баён этишнинг алгоритми, аник коидаларини ишлаб чикди. Унинг номи ва асарлари “алгоритм” ва “алгебра” каби замонавий атамаларда абадийлаштирилди.
Машхур олим Ал-Фаргоний узининг «Мадхал-ун-нужум» асарида астрономия фанининг асосларини, дунёнинг тузилиш моделини, самовий жисмларнинг харакат назариясини ишлаб чикди, астрономик асбоб-астролябия, унинг тузилиши ва фойдаланиш коидалари тугрисида рисола ёзди. Ал- Фаргоний илм-фан тарихида биринчи булиб олам сфералари радиусини аниклаб берди.
X асрнинг буюк алломаси Абу Наср Форобий (873-950) илм-фаннинг турли сохаларига тааллукли куплаб илмий асарлар муаллифи. “Фозил одамлар шахри”, “Акд хакида рисола”, “Давлат тугрисида рисола”, “Бахт-саодатга эришиш хакида” каби асарлар шулар жумласидандир. Буюк мутафаккир “фанни билиш воситаси”, деб эътироф килган. Унинг фикрича, фанлар орасида мантик биринчи уринда туради, мантик- акл идрок негизи ва мезонидир. Инсон узининг барча билимларини ташки оламдан олади. У вокеликни сезги, хотира, тасаввур, мантикий тафаккур, акл, нутк воситалари оркали узлаштиради, айнан ана шу воситаларга таянган холда илм-фанни яратади. Олим илмий тадкикотда кузатув, бахс-мунозара, билиш методларининг Урни масаласига эътибор каратган. Форобий узининг “Бахт - саодатга эришув хакида” асарида инсон камолоти учун илмларнинг урнига алохида ахамият берган.
Абу Райхон Беруний (973-1048) - буюк комусий олим ва буюк мутафаккир. У илм-фаннинг куп сохалари билан шугулланган, у 162 китоб ва рисолалар ёзиб колдирган. Шулардан 28таси бизгача етиб келган. Булар: “Кадимги халклардан колган ёдгорликлар”, “Хиндистон”, “Геодезия” ва хоказо. Олимнинг фикрича, фаннинг асосий вазифаси - хакикатнинг тантанасига хизмат килиш, хаки кий билимларни ёлгон-яшиклардан мухофаза килиш. Беруний дунё илм-фани тарихида биринчилардан булиб денгизлар назарияси ва Ернинг шарсимон глобусини яратиш гояларини илгари сурди, Ер радиусини хисоблаб чивди; вакуум (бушлик) холатини изохлаб бфди, Колумб саёхатидан 500 йил олдин Тинч ва Атлантика океанлари ортида китъа мавжудлиги хакидаги карашни баён этди. Беруний илм, хакикатнинг энг ишончли мезони- кузатув, синов-тажриба, деган хулосага келди. Олимнинг “Синовдан бошка устувор дастур, тажрибада текширишдан узга муваффакиятга элтадиган дастуруламал йук, тажрибага таянмок керак деган сузлари аслида унинг узи куллаган воситалар самарасига ишончнинг ифодаси эди.
Абу Али ибн Сино (980-1037) урта аср Марказий Осиёнинг энг машхур файласуфи, комусий алломаси. У умри давомида 450 дан ортик асар яратди. Улар фаннинг турли сохалари — тиббиёт ва фалсафа, мантик, кимё, физика, астрономия, математика, мусикашунослик, адабиёт ва тилшунослик сохапарига багишланган. Унинг “Тиб конунлари” китоби фундаментал асар хисобланади, унда тиббиёт фанлари тараккиётининг кейинги юз йиллар учун асосий йуналишлари олдиндан белгилаб берилган ва бу асар хозирда хам уз ахамияти ва долзарблигини йукотмаган: унда амалий тиббиёт ва фармокология сохаларининг энг мухим усулларига асос солинган. Бу китоб Европада XV асрда чоп этилган дастлабки китоблардан булиб, карийб 500 йил давомида тиббиёт илми шу асар асосида укитиб келинган. Олимнинг асарлари орасида “Тиб конуни”, “Шифо китоби”, “Инсоф китоби”, “Нажот китоби”,
“Донишнома” алохнаа эътиборган лойик.
Ибн Синонинг фикрича, Аллох инсонга шундай куч-кувват ато этганки, шу туфайли у эзгулик (“хайр”)ни ёмонликдан интеллектуал камолотни адашиш (гумрохлик)дан фарклайди. Инсон акллли мавжудот эканлиги сабабли табиат
(олам) мухим урин тутади ва бошка мавжудодлардан ажралиб туради. Аклли булгани боис узининг фаолиятини акл мезони (донишманлик тарозуси)га мослаштиради. Аллома билиш таълимотида кузатув ва тажрибага алохида эътибор каратади ва улар оркали жисм ва моддаларнинг солиштирма огирлиги, одамларнинг хасталиклари каби мухим муаммоларни хал этиш мумкин, деб хисоблайди. Мирзо Улугбек (1394-1449) машхур узбек астрономи ва математиги, буюк давлат арбоби. Астрономия сохасидаги илмий мероси унинг буюк аллома эканлигидан далолат беради. Олимнинг XV асрда тузган астрономик жадвали XVI аср давомида яратилган биринчи, каталог эди. У узининг жадвагтларида таквим (календар)га алохида эътибор каратган; унинг жадвалида хафта, ой ва йилларнинг бошланиши, утган ва келгуси вактнинг санасини аниклаш йуллари курсатилган. У Куёш, Ой ва бошка сайёраларнинг Ерда содир буладиган ходисаларга якиндан таъсир этишини аниклаган. Улугбек илмга катта бахо берган. Унинг фикрича, илм кишиларни кибру-хаводан, мутаассибликдан, нафс кулига айланишдан саклайди, дилларни ёритади, калбларни турли иллатлардан поклайди, ёмонликни жиловлайди, эзгуликка даъват килади.



Download 96,88 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish