1. эконометрик моделлаштириш асослари


 Эконометрик модел тушунчаси, турлари ва ундаги



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/8
Sana11.04.2022
Hajmi0,71 Mb.
#543600
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
1-Мавзу Экон модел (матни)

1.3. Эконометрик модел тушунчаси, турлари ва ундаги
ўзгарувчилар 
Иқтисодиётда қонуниятлар иқтисодий кўрсаткичнинг ўзаро алоқаси 
сифатида номаён бўлади. Ялпи маҳсулот 
Y
корхонадаги ресурслар
)
,...,
,
(
2
1
n
x
x
x
сарфига боғлиқ бўлади ва у 
)
,...,
,
(
2
1
n
x
x
x
F
Y

тарзда ёзилади.
Бу нисбий модел деб аталади ва у ўзгарувчилар боғлиқлигини 
ифодалайди. Умумий ҳолда 
Y
ўзгарувчи (натижавий кўрсаткич) эркин 
ўзгарувчиларга 
)
,...,
,
(
2
1
n
x
x
x
боғлиқлигини 
қуйидагича 
ёзиш 
мумкин 
)
,...,
,
(
2
1
n
x
x
x
F
Y

.Эркинўзгарувчилар эконометрикада омиллар, регрессорлар 
деб ҳам аталади. 
Агар берилган
)
,...,
,
(
2
1
n
x
x
x
X

тўпламга бевосита 
Y
нинг қийматлари 
мос келса бундай боғлиқлик функционал деб аталади. Функционал 
боғлиқликнинг хусусияти шундан иборатки ҳар бир алоҳида ҳолда тўла 
омиллар қийматига аниқ натижавий кўрсаткич қиймати тўғри келади ва бу 
механизм тенгламаларида ёзилади. 
Аммо иқтисодиётда кўпгина ҳолларда натижавий кўрсаткичларнинг 
миқдори кўпгина объектив ва субъектив (инсонлар мақсадга йўналтирилган 
фаолият) омилларга, баъзан тасодифий омилларга боғлиқ бўлади. Бундан 
ташқари иқтисодий боғлиқликларни ўрганишда тўла ахборотга эга бўлмаганда 
ўрганилаётган кўрсаткичга таъсир этувчи омилларнинг тўла рўйхати 
бўлмаслиги ёки омилларнинг таъсири турли туман бўлиши мумкин. 
Агар таъсир этувчи омиллар тасодифий бўлса уларнинг таъсирини 
эҳтимоллик асосида аниқлаш мумкин. Бундай боғлиқликлар стохастик деб 
аталади ва қўйидагича ифодаланади: 



)
,...,
,
(
2
1
n
x
x
x
F
Y
бу ерда
i
x
эркин ўзгарувчилар (амаллар); 


)
,...,
,
(
2
1
n
x
x
x
F
натижавий кўрсаткич
Y
нинг инобатга олинган омиллар 
вазни белгиланмайдиган қисми

назорат қилиб бўлмайдиган омиллар таъсирида натижавий 
кўрсаткичнинг ўзгаришини ифодаловчи миқдор. 
Шундай қилиб эконометрик моделлар тузишда ўрганувчи миқдорнинг 
тасодифий эканлиги таъминланади. 
Тадқиқ қилинаётган ўзгарувчилар орасидаги боғлиқлик одатда 
математика ёрдамида эмас балки сифат таҳлили ёрдамида аниқланади ва 
унинг моҳияти ва ички боғлиқлик сабаби аниқланади. 
Эконометрик моделлаштиришнинг мақсади
)
,...,
,
(
2
1
n
x
x
x
F
функциянинг 
кўринишини аниқлаш ва шундай тенглама топиш зарурки, у ўрганилаётган 
ҳодиса ҳарактерига мос келсин. Бунинг учун адекват бўлган тенгламани 
топиш учун дисперсион, корреляцион ва регрессион таҳлиллар қўлланилган 
ҳолда боғлиқликни сонли ифодаси ва унинг барқарорлиги аниқланади. 
Эконометрик 
моделларнинг 
турли 
тоифадаги 
бир 
биридан 
моделлаштириш объекти мазмуни ва математик кўриниши жиҳатдан фарқли 
қиладиган ҳиллари мавжуд. Шуларнинг айримларини кўрсатиб ўтамиз
.

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish