1. Dunyoqаrаsh tushunchаsi


Mаtеriyaning tuzilishi vа аsоsiy хоssаlаri



Download 310,56 Kb.
bet18/184
Sana31.12.2021
Hajmi310,56 Kb.
#274267
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   184
Bog'liq
falsafa

23.Mаtеriyaning tuzilishi vа аsоsiy хоssаlаri. Tayanch atamalar: Mаtеriyaning miqiyos jihаtdаn tuzilish dаrаjаlаri- mikrоdunyo, mаkrоdunyo, mеgаdunyo. Mаtеriyaning tаshkiliy jihаtdаn tuzilish dаrаjаlаri- аnоrgаnik mаtеriya, оrgаnik mаtеriya vа ijtimоiy mаtеriya.Бизтеварак-атрофимизганазарташласак, umumanборllиққа emас. балки, муайян jismlarga narsa va xodisalarga ko’zimiz tushadiтушади. СизбиланбизинсонсифатидаЕршаридаистиқоматқиламиз,ўзимизгамоскелувчиўлчовларбиланишюритамиз. Бизодатланганўлчовдагикатталикларнимакроскопиккатгагшклар, дебҳисоблаймизвабумакродунёниташкилқилади.Борликдаги объектлар миқёси билан фарқ қилувчи учта миқёсий структура даражаларига ажралади. Улар: микродунё, макродунё ва мегадунё. Микродунё атом миқёсидан кичик бўлган дунёдир. Бу дунёга
атом структураси ва элементар заррачалар, атом ядроси, кварклар,
кернлар киради. Бу дунёнинг яхлитлигини ва турғунлигини сакдаб
турувчи иккита фундаментал куч мавжуддир, улар кучли ва кучсиз
ядровий ўзаро таъсирлардир.Ер, унинг табиий йўлдоши Ой ва бошқа сайёралар Қуёш атрофида ҳаракатланади. Бу системанинг ва умуман бутун Коинотнинг
структуравий яхлитлиги эса гравитацион ўзаро таъсирлари туфайли
сак^анади. Гравитацион ўзаро таъсирлари бириктириб турган дунё
мегадунё деб аталади.Ер, унинг табиий йўлдоши Ой ва бошқа сайёралар Қуёш атрофида ҳаракатланади. Бу системанинг ва умуман бутун Коинотнинг
структуравий яхлитлиги эса гравитацион ўзаро таъсирлари туфайли
сак^анади. Гравитацион ўзаро таъсирлари бириктириб турган дунё
мегадунё деб аталади.
Анорганик дунё ёки нотирик табиатда физикавий ва химиявий
алоқадорликлар ҳукмронлик қилади, шу туфайли нотирик табиатдаги қонуниятлар шу табиат фанлари доирасида чекланган бўлиб,
тирик дунёга нисбатан пассив ва ташкилий уюшганлиги паст даражада бўлади.
Тирик табиатда, яъни органик дунёда эса биологик алоқадорликлар ҳам қатнашганлиги сабабли унинг уюшганлик даражаси юқорироқ, фаолроқ ва мураккаброқ тузилган бўлади.
Ижтимоий дунё даражасида эса юқорида айтилган алоқадорликлардан ташқари, жамиятга хос бўлган ижтимоий алоқадорликлар
ҳам иштирок этади.Бундай дунёнинг тузилиши ниҳоятда мураккаббўлиб, борлиқ бу даражада ўзининг ўта уюшганлигини, нисбий
мустақиллигини ва юқори даражада фаоллигини намойиш қилади.




Download 310,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish