1-боб. Бухгалтерия ҳисобининг концепциялари ва тамойиллари


Айирбошлаш натижасида зарарни



Download 2,87 Mb.
bet70/159
Sana20.03.2022
Hajmi2,87 Mb.
#503914
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   159
Bog'liq
хайрулло китоб

Айирбошлаш натижасида зарарни акс эттириш. Фараз қилайлик, фирма баланс қиймати 18 500 сўмлик эски дастгохни янги замонавийсига қуйидаги шартларда алмашади, сўм:
Янги дастгохнинг қиймати 120000
Айрбошланаётган эски дастгохга чегирма- -10 000
Зарур бўлган пул маблағлари суммаси 110 000
Бундай ҳолда қарама-қарши савдодаги чегирма (10 000) эски дастгохнинг баланс қийматидан кам (18 500). Демак, йўқотишлар (зарар) 8 500 ташкил қилади. Бухгалтерия ёзувларида бу қуйидагича кўрсатилади.
Дт Ускуна(янги) 120000
Дт Жамланган амортизация 46 500
Дт Асосий воситаларни айирбошлашидан курилган зарар 8 500
Кт Ускуна (эски) 65 000
Кт Пул маблағлари1 10000
Айирбошлаш натижасидаги зарарларни тан олмаслик.Олдинги мисолда, зарарлар тан олинганида, янги ускуна харид баҳоси - 120 000 ҳисобга олиниб кўрилган зарарлар8 500 миқдорда ҳисобланган эди. Зарарларни кўрсатиш кўзда тутилмаган ҳолда, янги объектнинг бошланғич қиймати вужудга келадиган зарарлар суммасига ортади. Баланс қиймати эски дастгохнинг баланс қийматига тўланган пул маблағларини қўшиш йўли билан ҳисобланади; сўм:
Эски ускунанинг баланс қиймати 18 500
Тўланган пул маблағлари 110 000
Янги ускунанинг ҳисобдаги қиймати 128 500
Хўжалик муомалаларни бундай қайд этишда зарарлар кўрсатилмайди:
Дт Ускуна(янги) 128500
Дт Жамланган амортизация 46 500
Кт Ускуна (эски) 65 000
Кт Пул маблағлари 110000
Янги дастгохга амортизация баланс қиймати - 128500 сўмдан келиб чиққан ҳолда ҳисобланади.
Айирбошлашдан олинган фойдани акс эттириш худди шу тартибда бажарилади. Бу хол, яъни фойданинг кўрсатилмаслиги хақикатда унинг муддатини узайтирилишини англатади. Кўрсатилмаган фойда, камроқ бўлган ҳар йиллик амортизация чегирмаларида ифодаланади.
Бепул бериш йўли орқали чиқиб кетиш. Корпорациялар вақти-вақти билан активларни бошқа ташкилотларга хадя қиладилар. Активларни берган шахс, бу ҳолда берилган активларнинг бозор қийматига тенг бўлган харажатларни ҳисоблайдилар. Бозор қиймати бериб юборилган активларнинг баланс қийматига эмас, балким, тўғрироғи донорнинг олинмаган иқтисодий самарадан йўқотишларига тенгдир.
Баланс ва бозор қийматининг айирмасига тенг бўлган фойда ёки зарар. қайтармаслик шарти билан (текинга) бериб юборилган сифатида ҳисобга олинади. Фақатиина қайтармаслик шарти билан берилиши бўйича сўзсиз мажбурият бўлгандагина харажатлар моддаси бўйича ҳисоблаш амалга оширилади.
Устав капиталига бадал сифатида берилиш натижасида чиқиб кетиш.
Ушбу дастгох таъсисчи томонидан бошқа корхонанинг Устав капиталига бадал сифатида берилди деб фараз қилайлик. Бу операция хаққоний бозор қиймати бўйича акс эттирилиши лозим. Таъсисчилар ўртасида келишилган бозор қиймати 75 000 сўмни ташкил этди. Қийматнинг ошиши хусусий капиталнинг 8510 "Мулкни қайта баҳолаш бўйича тузатишлар" счётига ўтказилади.
Дт узоқ муддатли инвестициялар 75 000 сўм
Дт Эскириш4650 сўм
Кт Ускуна6500 сўм

Download 2,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish