1-боб. Бухгалтерия ҳисобининг концепциялари ва тамойиллари


Ёпиладиган бухгалтерия ўтказмалари



Download 2,87 Mb.
bet17/159
Sana20.03.2022
Hajmi2,87 Mb.
#503914
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   159
Bog'liq
хайрулло китоб

4. Ёпиладиган бухгалтерия ўтказмалари
Молиявий натижалар тўғрисидаги ҳисобот счётларининг қолдиқларини хусусий капитал тўғрисидаги ҳисоботга даврий ўтказиш (ёки тозалаш), ёпиладиган бухгалтерия ўтказмалари орқали амалга оширилади. Ёпиладган бухгалтерия ўтказмалари икки мақсадга хизмат қиладилар: (1) соф фойдани (ёки зарарни) тақсимланмаган фойдага ўтказиш ва (2) кейинги ҳисобот даврини бошлаш учун ҳар бир вақтинчалик счётларда нолга тенг қилинган қолдиқларини белгилаш.
Молиявий натижалар тўғрисидаги ҳисоботнинг барча счётларидаги қолдиқларини ўтказиш учун, ҳисобот даврининг охирида ёпиладиган бухгалтерия ўтказмаларнинг бажарилиши, фақат девон босқичи бўлиб ҳисобланади.
Счётни ёпиш - бу ушбу счётнинг колдигини бухгалтерия ўтказмаси орқали бошқа счётга ўтказиш демакдир. Масалан, кредит колдигига эга бўлган счёт (масалан даромад счёти), ушбу счётнинг колдигига тенг бўлган суммасини дебетланиши билан ва шу қолдиқ ўтказиладиган счётнинг кредитланиши билан ёпилади. Ёпилиш мобайнида кредит колдиги ҳар доим бошқа счётга кредит бўйича ўтказилади, дебет колдиги эса ҳар доим бошқа счётга дебет бўйича ўтказилади. Ёпиладиган бухгалтерия ўтказмалари ҳисобот даврининг охирги кунининг санаси билан расмийлаштирилади, ва журналга оддий "Дебет=Кредит" шаклида киритилади ва дархол Бош китобда қайд этилади. «Якуний молиявий натижа» деб аталган махсус жамлаш счёти, ёпилиш жараёнида қўлланилади. Барча молиявий натижалар тўғрисидаги ҳисобот счётлари-даромадлар, фойдалар, харажатлар ва зарарлар счётлари - умумий молиявий натижа счётига ёпиладилар. Кредит ва дебет бўйича жами суммалар ўртасидаги фарқ, соф фойда ёки соф зарар суммаси ҳисобланиб, бу сумма тақсимланмаган фойда счётига ёпилади.
Ёпилиш жараёни тугаганидан кейин молиявий натижалар тўғрисидаги ҳисоботнинг барча счётлари нолга тенг бўлган қолдиқга эга бўладилар. Кейинчалик эса бу счётлар янги ҳисобот даврининг даромад ва харажатларини акс эттиришга тайёр бўладилар. Барча баланс счётларида якуний қолдиқ бўлиб, улар келгуси даврнинг бошланғич колдиги сифатида ўтказиладилар.
Счётлар ёпилгандан кейин синов балансини тайёрлаш.
Ҳисоб цикли мазкур босқичининг мақсади ёпиш ўтказмалари амалга оширилганлигини текширишдан иборат.

Download 2,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish